Blog | Administrator

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Jovan Aksentijevic | Nedelja, 16. 07. 2017. | Komentara: 0

Zašto decentralizacija?

piše: Jovan Aksentijević

Biti Beograđanin, Novosadjan ili Nišlija, to nije samo geografsko pojmovno odredište. To su, ono što je mnogo bitnije, ljudi. To je stanje duha...

Mnogima i vlasti smeta kad neko kaže da je Vojvođan/ka. On je odmah secesionista, austrougarski stalar, radi protiv Srbije, matice zemje, i njenih nacionalnih interesa i zato je potrebno razjasniti suštinu problema.

Naime, unitaristiški, autokratski sistemi koji su, i još uvek činodejstvuju u Srbiji, u svim ideološkim formacijama (monarhija, socijalizam i ovo sada što ne znamo šta je), su tako funkcionisali da je "sistem vođe" omogućavao i još uvek omogućava donošenje odlučujućih oduka, oko makroekonomskih i razvojnih pitanja od strane uskog kruga ljudi ili pojedinca.

Instutucije sistema su "dekor", a to je naravno, u celom periodu poslednjeg veka, imalo za posledicu da se forsira centar i neki industrijski regioni bez obzira na opravdanost i potencijal, resurse, tržište(političke odluke)...

Posledica toga su pražnjenje unutrašnjosti Srbije i koncentracija i ljudi i kapitala i odlučivanja u Beograd.

Kada mi regionalisti, kritikujemo "Beograd" ljute se Beograđani, odnosno svi koji tamo žive i davnojevići i skorojevići( kako ih je nazvao M.Kapor).

Migracija ljudi i pražnjenje sela po celoj Srbiji, regionalno zaostajanje svih delova Srbije je stvarnost poslenjih 100 godina. Ljudi idu tamo gde je novac(kapital) i gde je moć odlučivanja i upravljanja svojom budućnošću.

Znači, ne upravljaju samostalno svojim resursima u regionima gde žive, te se ne mogu optimalno razvijati i ljudi odlaze iz čisto ekonomskih razloga u Beograd ili u svet. To se dešavalo sa Kosovom, južnom i istočnom Srbijom, a sada se dešava sa celom Srbijom, osim Beograda.

Očigledan primer je Vojvodina koja je u vreme SFRJ bila iza Slovenije po svim parametrima razvoja, a sada zaostaje i iza Beograda i zajedno sa Srbijom iza većine zemalja regiona.

Vojvođani ne traže autonomiju zato što ne vole ili ne žele da budu sastavni deo Srbije nego samo zato što smatraju da bi se Srbija jedino tako mogla brže razvijati, ako bi se sistem decentralizovao i omogućio da se svi regioni optimalno razvijaju i to na taj način što bi se odlučivanje o svim makroekonomskim merama kao i strateškim opredeljenjima "izmestilo" tamo gde se nalaze ti regioni (pa i Vojvodina).

Tako bi se izvršila disperzija odgovornosti i odlučivanja na ljude koji tu žive i koji su jako motivisani da obezbede i unaprede svoju i budućnost svoje sredine i samim tim doprinesu razvoju cele Srbije...

 

Autor je član Predsedništva
Lige socijaldemokrata Vojvodine 



Velimir Kovacevic | Subota, 16. 09. 2017. | Komentara: 0
Hoće li reforme MUP-a povećati njegovu efikasnost? U Srbiji ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja i procene stanja bezbednosti, koji bi mogla da koristi svaka lokalna samouprava, zbog čega se opravdano sumnja da i Strateška procena javne bezbednosti nije valjano urađena, pošto ne omogućava da se na odgovarajući način utvrde problemi sa kojima se građani i građanke svakodnevno suočavaju u mestu u kom žive. 
mr Maja Sedlarević | Utorak, 05. 09. 2017. | Komentara: 0
Nenaučene lekcije o rodnoj ravnopravnosti U poslednje vreme, sve češće se čuje kako više nije popularno govoriti o rodnoj ravnopravnosti i kako je to ‘ispričana priča’. Takvo stanovište zastupaju upravo oni/one koji suštinski ne razumeju rodnu ravnopravnost, kao ni borbu za ženska ljudska prava. 
mr Maja Sedlarević | Subota, 24. 06. 2017. | Komentara: 0
Kako je narušena višejezičnost Vojvodine
Sredinom juna, na poziv Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, bila sam u prilici da na zasedanju Komiteta za tekuća pitanja održanom u Beogradu, u okviru sesije "Regionalni jezici i jezici manjina u Evropi danas", govorim o višejezičnosti u AP Vojvodini.

facebook