Blog | Aleksandar Marton

 
 
Izbori u LSV
Aleksandar Marton | Četvrtak, 30. 04. 2015. | Komentara: 0

Pred praznik rada

Poslednjeg dana aprila, čitam podatke na internetu i dan počinjem ekonomskim temama. Prvi maj, Međunarodni praznik rada, uvek posluži za poneko promišljanje o ekonomskoj zbilji o hiljadama nezaposlenih, smanjenim platama, o porodičnim bankrotima, o zbegovima na zapad... Sumorna je zbilja i baš zato sam bacio pogled na statističke podatke, koji su neumoljivi pokazatelj realnog stanja stvari. Kao Vojvođaninu, naravno, da me zanimaju kretanja u AP Vojvodini.

Prvo sam pogledao podatke o prosečnim platama. Poražavajuće. Prosečna plata u našoj državi, na početku 2015. godine jedva je prelazila 43.000 dinara. Mada znamo kako se taj prosek računa, i ko realno diže taj prosek. Kao što sam i očekivao Beogradski region ima prosek daleko iznad te 43.000. Tačnije, oko 54.000.
Vojvodina je tek prešla 41.500, zapadna Srbija i Šumadija 35.000, koliko mesečno donose i stanovnici juga Srbije. Poražavajući regionalni nesrazmer.

Onda sam pogledao rang opština u Srbiji po prosečnim platama. Od deset prvoplasiranih, osam opština je iz Beograda, a samo jedna iz Vojvodine. Loše!
A samo 27 godina ranije, bilo je drugačije. Prvih sedam mesta zauzimali su Kikinda, Pančevo, Zrenjanin, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola, Subotica, Apatin, pa tek onda Vračar.

Da još potkrepim. Beograd danas ima tačno duplo viši prosek plata od opštine Žitište. Pre 27 godina Žitište i Beograd su bili izjednačeni!
Naopaka vremena su okrenule naglavačke sve.

I, kako sam video proseke plata, na jednom dobrom portalu pronašao sam i taze podatke o ukupnom izvozu Srbije. Šta mislite ko najviše izvozi?
Naravno, logično je da to bude Beogradska regija u kojoj su plate 30% iznad republičkog proseka. Ipak ne. Beogradska regija učestvuje u izvozu Srbije sa samo 21.8, zapadna Srbija i Šumadija izvezu oko 28% od ukupnog izvoza Srbije, a jug Srbije u njemu učestvuje sa oko 16%.
A Vojvodina? Očekujemo da to bude negde ispod proseka, jer su i plate niže. Jel tako?
Kad ono - 33,3% Svaki treći dinar koji se dobije od izvoza proizvoda iz države Srbije dolazi iz AP Vojvodine.

Dakle, sa 25 odsto učešća u ukupnom stanovništvu zemlje, Vojvodina donese SVAKI TREĆI DINAR iz izvoza ili 30 procenata iznad proseka.

Ko sad može da objasni da smo po platama 4 odsto ispod proseka, a ovoliko proizvedemo i izvezemo? Naravno, jeste da je papagajski, da je već možda nekome i dosadno, ali uzrok ovim brojevima je rigidna centralizacija, koj gazi sve pred sobom, koja rešava samo probleme Beograda, koja diže Dubai i Abu Dabi na Savi, a dodaje pesak u provincijalnu pustinju Vojvodine i ostatka Srbije.

Mali osvrt na neke brojeve pred 1. maj. Sumorno je i tužno.

Ali, po dobrom starom običaju, neka se pripreme meso i roštilj, PRAZNIK RADA JE!

Autor je pokrajinski poslanik LSV


Ana Pataki | Sreda, 21. 08. 2019. | Komentara: 0
Učešće žena u svetu preduzetništva - borba Davida protiv Golijata?
Prema rezultatima istraživanja i analize koje je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED ) za potrebe Kancelarije UN Women , ukazalo se na rezultate podsticaja koje država daje za oblast preduzetništva i porbleme koji su tom prilikom uočeni. 
Pre svega, rezultati projekta „Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji“ ukazali su da su žene vlasnice svega 31% preduzetničkih radnji/firmi u Srbiji. Među preduzećima koja su do sada dobila bilo kakva finansijska sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa, tek je svaka peta vlasnica.
Nevena Subotić | Četvrtak, 15. 08. 2019. | Komentara: 0
Vučić i žene, Maša i Medved, Ivica i Marica, Romeo i Julija - Tragedija ili bajka? Ne znam da li je Srbija ikada imala na čelu vođu koji je sa većim prezirom tretirao žene, a da budemo pošteni, i ostatak podanika.

Njegov, u najmanju ruku, nespretan odnos sa ženama iz svog okruženja nije toliko iskočio u prvi plan jer smo zatrpani ostalim neprimerenim rečenicama koje svakadnevno izgovori prvi čovek Srbije, pa se u moru svega toga teško izdvaja neka tema.
Ana Pataki | Nedelja, 04. 08. 2019. | Komentara: 0
Mere socijalne zaštite problematične U toku juna 2019. godine, grupa nevladinih organizacija tražila je podršku za izmenu Nacionalne strategije socijalne zaštite. Među razlozima za ovu inicijativu, navedeno je između ostalog da je tekst predložen javnosti problematičan, te da su hiljadama građanki i građana uskraćena prava – inače garantovana ratifikovanim instrumentima, uz ustavno načelo socijalne pravde. 

facebook