Blog | Aleksandar Marton

 
 
Izbori u LSV
Aleksandar Marton | Četvrtak, 26. 11. 2015. | Komentara: 0

Senka stare slave

Svakodnevnica nas uči da ekonomskom ponižavanju Vojvodine nema kraja. Bojim se da će se propadanje naše Pokrajine nastaviti, a da će posledice po naše građane biti veoma loše. 

Godine ekonomskog rasta u periodu snažne autonomije uzdigle su Vojvodinu u rang Republike Slovenije. Ne, to nije samo omiljena rečenica nas autonomista ili lepše je reći autonomaša, nego je to puka istina. Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Pančevo i Sombor, ali i Vršac, Vrbas i Bačka Palanka bili su tik uz slovenačke gradove Ljubljanu, Maribor i Kopar. Podaci o broju zaposlenih 1981. godine u Autonomnoj pokrajini Vojvodoni govorili su jasno o snazi pokrajinske privrede. Čak 28% iznad državnog proseka.

Još je veća prednost Vojvodine bila u oblasti broja zaposlenih radnika u proizvodnom sektoru, dakle u onom danas gotovo nepostojećem realnom sektoru. Čak 29 procenata! Prosečna zarada Kikinđana te 1981. godine bila je 71% iznad državnog proseka, Zrenjaninaca 68%, Subotičana 57%, ali i radnika iz Ade 60% ili Apatina 61%.

Bile su odlične godine za Vojvodinu. Godine u kojima  su građeni putevi, mostovi, škole, fabrike...

Zašto sam pomenuo ove podatke? Često umem i da budem dosadan sa brojevima, ali mislim da samo brojevi i procenti mogu jasno pokazati koliko je Vojvodina bila ekonomski jaka. Nažalost, nekada. 

To nekada sada deluje kao nestvarno, a u stvarnost nas bacaju i poslednji podaci republičkog Zavoda za statistiku o prosečnim platama radnika u Srbiji. Naravno, pokrajinski Zavod je ukinut pre više od dvadeset godina. Nikako slučajno.
Ti podaci su poražavajući za Vojvodinu. 

Prosečna zarada radnika u Srbiji iznosi 44.124 dinara. A u Vojvodini 42.000 dinara ili svega 95% od državnog proseka. Uporedimo sada ovaj procenat sa onih 160% ili 170% iznad proseka. Jeziv podatak!

Još su lošiji podaci po mestima u Vojvodini. Čak i Novi Sad ne stoji dobro. Samo je 12% iznad državnog proseka.

A moj Zrenjanin? Tri hiljade dinara ispod proseka. Nije Zrenjanin bio industrijski centar. Ne, bio je gigant sa desetinama uspešnih preduzeća i 50.000 radnika.
Danas, daleko od toga.

Subotica je još niže - 5.000 dinara ispod proseka. Sombor čak 7.000 slabiji. Mala mesta su na samom dnu. 

Alibunar  beleži svega 60% od republičkog proseka, a samo nešto su bolji Bački Petrovac i Plandište. Odmah sam pogledao podatke za ta tri mesta iz 1981.godine. Sve tri su bile daleko iznad proseka SFRJ i Republike Srbije. Od 24% pa do 31%.

Ovi podaci su toliko sumorni da ne treba ništa ni zaključivati. Bolje je samo čuditi se. Kako smo od uspešnosti stigli do totalnog kraha.

I nemojmo više govoriti o bogatoj Pokrajini. Sve je samo stari sjaj.

Ipak, verujem da može bolje. I mora. Stvari je potrebno bolje posložiti. To će biti teško, ali je moguće. Zato sam i pisao ove redove, jer smatram da podsećanje na neka bolja vremena može izazvati novu snagu koja  Vojvodinu može povesti u boljem pravcu.
Jako verujem u to!

Autor je pokrajinski poslanik LSV



Ana Pataki | Sreda, 21. 08. 2019. | Komentara: 0
Učešće žena u svetu preduzetništva - borba Davida protiv Golijata?
Prema rezultatima istraživanja i analize koje je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED ) za potrebe Kancelarije UN Women , ukazalo se na rezultate podsticaja koje država daje za oblast preduzetništva i porbleme koji su tom prilikom uočeni. 
Pre svega, rezultati projekta „Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji“ ukazali su da su žene vlasnice svega 31% preduzetničkih radnji/firmi u Srbiji. Među preduzećima koja su do sada dobila bilo kakva finansijska sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa, tek je svaka peta vlasnica.
Nevena Subotić | Četvrtak, 15. 08. 2019. | Komentara: 0
Vučić i žene, Maša i Medved, Ivica i Marica, Romeo i Julija - Tragedija ili bajka? Ne znam da li je Srbija ikada imala na čelu vođu koji je sa većim prezirom tretirao žene, a da budemo pošteni, i ostatak podanika.

Njegov, u najmanju ruku, nespretan odnos sa ženama iz svog okruženja nije toliko iskočio u prvi plan jer smo zatrpani ostalim neprimerenim rečenicama koje svakadnevno izgovori prvi čovek Srbije, pa se u moru svega toga teško izdvaja neka tema.
Ana Pataki | Nedelja, 04. 08. 2019. | Komentara: 0
Mere socijalne zaštite problematične U toku juna 2019. godine, grupa nevladinih organizacija tražila je podršku za izmenu Nacionalne strategije socijalne zaštite. Među razlozima za ovu inicijativu, navedeno je između ostalog da je tekst predložen javnosti problematičan, te da su hiljadama građanki i građana uskraćena prava – inače garantovana ratifikovanim instrumentima, uz ustavno načelo socijalne pravde. 

facebook