Blog | Aleksandar Marton

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Aleksandar Marton | Četvrtak, 26. 11. 2015. | Komentara: 0

Senka stare slave

Svakodnevnica nas uči da ekonomskom ponižavanju Vojvodine nema kraja. Bojim se da će se propadanje naše Pokrajine nastaviti, a da će posledice po naše građane biti veoma loše. 

Godine ekonomskog rasta u periodu snažne autonomije uzdigle su Vojvodinu u rang Republike Slovenije. Ne, to nije samo omiljena rečenica nas autonomista ili lepše je reći autonomaša, nego je to puka istina. Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Pančevo i Sombor, ali i Vršac, Vrbas i Bačka Palanka bili su tik uz slovenačke gradove Ljubljanu, Maribor i Kopar. Podaci o broju zaposlenih 1981. godine u Autonomnoj pokrajini Vojvodoni govorili su jasno o snazi pokrajinske privrede. Čak 28% iznad državnog proseka.

Još je veća prednost Vojvodine bila u oblasti broja zaposlenih radnika u proizvodnom sektoru, dakle u onom danas gotovo nepostojećem realnom sektoru. Čak 29 procenata! Prosečna zarada Kikinđana te 1981. godine bila je 71% iznad državnog proseka, Zrenjaninaca 68%, Subotičana 57%, ali i radnika iz Ade 60% ili Apatina 61%.

Bile su odlične godine za Vojvodinu. Godine u kojima  su građeni putevi, mostovi, škole, fabrike...

Zašto sam pomenuo ove podatke? Često umem i da budem dosadan sa brojevima, ali mislim da samo brojevi i procenti mogu jasno pokazati koliko je Vojvodina bila ekonomski jaka. Nažalost, nekada. 

To nekada sada deluje kao nestvarno, a u stvarnost nas bacaju i poslednji podaci republičkog Zavoda za statistiku o prosečnim platama radnika u Srbiji. Naravno, pokrajinski Zavod je ukinut pre više od dvadeset godina. Nikako slučajno.
Ti podaci su poražavajući za Vojvodinu. 

Prosečna zarada radnika u Srbiji iznosi 44.124 dinara. A u Vojvodini 42.000 dinara ili svega 95% od državnog proseka. Uporedimo sada ovaj procenat sa onih 160% ili 170% iznad proseka. Jeziv podatak!

Još su lošiji podaci po mestima u Vojvodini. Čak i Novi Sad ne stoji dobro. Samo je 12% iznad državnog proseka.

A moj Zrenjanin? Tri hiljade dinara ispod proseka. Nije Zrenjanin bio industrijski centar. Ne, bio je gigant sa desetinama uspešnih preduzeća i 50.000 radnika.
Danas, daleko od toga.

Subotica je još niže - 5.000 dinara ispod proseka. Sombor čak 7.000 slabiji. Mala mesta su na samom dnu. 

Alibunar  beleži svega 60% od republičkog proseka, a samo nešto su bolji Bački Petrovac i Plandište. Odmah sam pogledao podatke za ta tri mesta iz 1981.godine. Sve tri su bile daleko iznad proseka SFRJ i Republike Srbije. Od 24% pa do 31%.

Ovi podaci su toliko sumorni da ne treba ništa ni zaključivati. Bolje je samo čuditi se. Kako smo od uspešnosti stigli do totalnog kraha.

I nemojmo više govoriti o bogatoj Pokrajini. Sve je samo stari sjaj.

Ipak, verujem da može bolje. I mora. Stvari je potrebno bolje posložiti. To će biti teško, ali je moguće. Zato sam i pisao ove redove, jer smatram da podsećanje na neka bolja vremena može izazvati novu snagu koja  Vojvodinu može povesti u boljem pravcu.
Jako verujem u to!

Autor je pokrajinski poslanik LSV



Aleksandar Rudić | Subota, 30. 09. 2017. | Komentara: 0
Centralna vlast slepa na probleme Vojvođana Da je centralna vlast slepa, gluva i nema prema Vojvodini i Vojvođanima, to je ligašicama i ligašima odavno jasno, ali nakon poslednje kazne s neba, koja je zadesila Srednji Banat, verujemo da je svima puklo pred očima.
Velimir Kovacevic | Subota, 16. 09. 2017. | Komentara: 0
Hoće li reforme MUP-a povećati njegovu efikasnost? U Srbiji ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja i procene stanja bezbednosti, koji bi mogla da koristi svaka lokalna samouprava, zbog čega se opravdano sumnja da i Strateška procena javne bezbednosti nije valjano urađena, pošto ne omogućava da se na odgovarajući način utvrde problemi sa kojima se građani i građanke svakodnevno suočavaju u mestu u kom žive. 
mr Maja Sedlarević | Utorak, 05. 09. 2017. | Komentara: 0
Nenaučene lekcije o rodnoj ravnopravnosti U poslednje vreme, sve češće se čuje kako više nije popularno govoriti o rodnoj ravnopravnosti i kako je to ‘ispričana priča’. Takvo stanovište zastupaju upravo oni/one koji suštinski ne razumeju rodnu ravnopravnost, kao ni borbu za ženska ljudska prava. 

facebook