Blog | Aleksandar Marton

 
 
Izbori u LSV
Aleksandar Marton | Četvrtak, 26. 11. 2015. | Komentara: 0

Senka stare slave

Svakodnevnica nas uči da ekonomskom ponižavanju Vojvodine nema kraja. Bojim se da će se propadanje naše Pokrajine nastaviti, a da će posledice po naše građane biti veoma loše. 

Godine ekonomskog rasta u periodu snažne autonomije uzdigle su Vojvodinu u rang Republike Slovenije. Ne, to nije samo omiljena rečenica nas autonomista ili lepše je reći autonomaša, nego je to puka istina. Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Pančevo i Sombor, ali i Vršac, Vrbas i Bačka Palanka bili su tik uz slovenačke gradove Ljubljanu, Maribor i Kopar. Podaci o broju zaposlenih 1981. godine u Autonomnoj pokrajini Vojvodoni govorili su jasno o snazi pokrajinske privrede. Čak 28% iznad državnog proseka.

Još je veća prednost Vojvodine bila u oblasti broja zaposlenih radnika u proizvodnom sektoru, dakle u onom danas gotovo nepostojećem realnom sektoru. Čak 29 procenata! Prosečna zarada Kikinđana te 1981. godine bila je 71% iznad državnog proseka, Zrenjaninaca 68%, Subotičana 57%, ali i radnika iz Ade 60% ili Apatina 61%.

Bile su odlične godine za Vojvodinu. Godine u kojima  su građeni putevi, mostovi, škole, fabrike...

Zašto sam pomenuo ove podatke? Često umem i da budem dosadan sa brojevima, ali mislim da samo brojevi i procenti mogu jasno pokazati koliko je Vojvodina bila ekonomski jaka. Nažalost, nekada. 

To nekada sada deluje kao nestvarno, a u stvarnost nas bacaju i poslednji podaci republičkog Zavoda za statistiku o prosečnim platama radnika u Srbiji. Naravno, pokrajinski Zavod je ukinut pre više od dvadeset godina. Nikako slučajno.
Ti podaci su poražavajući za Vojvodinu. 

Prosečna zarada radnika u Srbiji iznosi 44.124 dinara. A u Vojvodini 42.000 dinara ili svega 95% od državnog proseka. Uporedimo sada ovaj procenat sa onih 160% ili 170% iznad proseka. Jeziv podatak!

Još su lošiji podaci po mestima u Vojvodini. Čak i Novi Sad ne stoji dobro. Samo je 12% iznad državnog proseka.

A moj Zrenjanin? Tri hiljade dinara ispod proseka. Nije Zrenjanin bio industrijski centar. Ne, bio je gigant sa desetinama uspešnih preduzeća i 50.000 radnika.
Danas, daleko od toga.

Subotica je još niže - 5.000 dinara ispod proseka. Sombor čak 7.000 slabiji. Mala mesta su na samom dnu. 

Alibunar  beleži svega 60% od republičkog proseka, a samo nešto su bolji Bački Petrovac i Plandište. Odmah sam pogledao podatke za ta tri mesta iz 1981.godine. Sve tri su bile daleko iznad proseka SFRJ i Republike Srbije. Od 24% pa do 31%.

Ovi podaci su toliko sumorni da ne treba ništa ni zaključivati. Bolje je samo čuditi se. Kako smo od uspešnosti stigli do totalnog kraha.

I nemojmo više govoriti o bogatoj Pokrajini. Sve je samo stari sjaj.

Ipak, verujem da može bolje. I mora. Stvari je potrebno bolje posložiti. To će biti teško, ali je moguće. Zato sam i pisao ove redove, jer smatram da podsećanje na neka bolja vremena može izazvati novu snagu koja  Vojvodinu može povesti u boljem pravcu.
Jako verujem u to!

Autor je pokrajinski poslanik LSV



Ana Pataki | Sreda, 16. 10. 2019. | Komentara: 0
Oktobar je mesec pobede svake žene nad rakom dojke! Ovo će biti najličniji tekst do sada, budući da je tema borbe protiv karcinoma značajna za svakog ili bar to treba postati. I nije samo zbog toga što je oktobar mesec borbe protiv raka dojke na kalendarima zdravstvenih ustanova, već se u bilo kom trenutku može desiti bilo kojoj ženi.
Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

facebook