Blog | Ana Pataki

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Ana Pataki | Utorak, 14. 02. 2017. | Komentara: 0

Da li nam zaista treba dualno obrazovanje?

Piše: Ana Pataki

Najava uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji mogla bi biti korisna u cilju smanjenja nezaposlenosti kod mladih, koja iznosi 30,8% prema istraživanju Međunarodne organizacije rada, da nije nekoliko problematičnih stavki:

Studenti se školuju za nepostojeća zanimanja

Šifarnik zanimanja nasuprot Listi zanimanja – u periodu od 2013. do 2016. godine Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine pisala je i ministru Tomislavu Jovanoviću i kasnije, Srđanu Verbiću o nelogičnostima u Šifarniku zanimanja, koji nije prepoznao oko 140 nepostojećih zanimanja, za koja se školuju studenti i studentkinje privatnih i državnih fakulteta. U Šifarniku iz 1992., iako dopunjenom 1998. godine, nema usaglašenosti sa Zakonom o visokom obrazovanju, kao ni Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Lista zanimanja sa druge strane, ne prepoznaje 79 obrazovnih profila koji se školuju na univerzitetima u Srbiji. Među njima su „diplomirani menadžer u hotelijerstvu“, „strukovni zubni protetičar“, „diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva“, „diplomirani menadžer sporta“, „diplomirani politikolog evropskih integracija“ i slično...

Zakon o visokom obrazovanju koji je usvojen 2005. godine, donet je prvenstveno zbog priključivanja Bolonjskom procesu, čiji je cilj pre svega bio usvajanje zajedničkog okvira za uporedivost kvalifikacija i diploma, uvođenje Evropskog sistema prenosa bodova, uvođenje standarda za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja, uz očuvanje nacionalnih, jezičkih i kulturnih specifičnosti, mobilnost studenata i nastavnika unutar jedinstvenog evropskog prostora, kao i pojednostavljene procedure priznanja diploma. Ipak, brojna zvanja koja se stiču po Bolonjskom procesu nisu prepoznata i ne nalaze svoje mesto u Šifarniku, a imaju prefiks diplomirani, inženjer ili menadžer. Studenti i dalje konkurišu, polažu prijemne ispite i upisuju fakultete, školujući se za zanimanja koja nemaju svoju šifru na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. 

Gde se zaposliti ako nema fabrika?
 
Neophodno je rešiti daleko više od tri problema koja su navedena prilikom najave projekta dualnog obrazovanja: usklađivanje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i ranije pomenutog Zakona o visokom obrazovanju, nepostojanje srazmene ponude i tražnje na tržištu rada, gde se i dalje obrazuju profili koji se ne mogu zaposliti.
Poseban problem je nepostojanje interesovanja „domaćih privrednih subjekata“, odnosno dugoročnog planiranja u radu, kako bi prihvatili novozaposlene i ulagali u njihovo stručno usavršavanje. Sve ovo otvara problem dovoljnog broja radnih mesta koja mogu primiti sve maturante i svršene diplomce sa željom da se u struci usavršavaju praktično. Nije moguće zaposliti sve, ako više nema toliko fabrika i proizvodnih pogona kao u prethodnom periodu.
 
Šta sa nastavnim kadrom?

Po mišljenju analitičara, projekat dualnog obrazovanja liči na sistem „usmerenog obrazovanja“ koji je osamdesetih godina XX veka predlagao Stipe Šuvar, sa ciljem da pored „idealne“ zaposlenosti, obezbedi neutralizaciju i nestanak klasnih razlika koje su postojale u socijalizmu. Usmereno obrazovanje je uvođenjem zajedničke osnove i mogućnošću izbora obrazovnog profila i doškolavanja, imalo za misiju ostvarivanje marksističke utopije u kojoj svako može da se bavi aktivnošću koja mu odgovara, u okviru društvenih potreba, definisane od strane poslodavca koji na taj način zadovoljava potrebu za radnom snagom.

Sa druge strane, u razmatranju odgovora koje treba da ponudi sistem dualnog obrazovanja, velika tema ostaje nastavni kadar koji je već sad u nezavidnoj situaciji po pitanju zarada i racionalizacije posla. Uvođenjem sistema kojim bi se smanjio broj časova teorijske nastave, a uvećala količina praktičnog rada otvara se pitanje tehnološkog viška nastavnog osoblja, mogućnosti njihove prekvalifikacije, planiranje otpremnina i određivanje prioriteta u radu sa učenicima i učenicama kada su u pitanju opšti i užestručni predmeti.
Važniji posao je realno sagledati potrebe i mogućnosti sistema obrazovanja, kojim će se uskladiti ponuda i tražnja za obrazovnim profilima na tržištu rada.
To bi naravno sve trebalo imati u vidu na sednici Odbora za prosvetu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada konačno i ta tema dođe na dnevni red.

Autorka je
članica
Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine


Velimir Kovacevic | Subota, 16. 09. 2017. | Komentara: 0
Hoće li reforme MUP-a povećati njegovu efikasnost? U Srbiji ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja i procene stanja bezbednosti, koji bi mogla da koristi svaka lokalna samouprava, zbog čega se opravdano sumnja da i Strateška procena javne bezbednosti nije valjano urađena, pošto ne omogućava da se na odgovarajući način utvrde problemi sa kojima se građani i građanke svakodnevno suočavaju u mestu u kom žive. 
mr Maja Sedlarević | Utorak, 05. 09. 2017. | Komentara: 0
Nenaučene lekcije o rodnoj ravnopravnosti U poslednje vreme, sve češće se čuje kako više nije popularno govoriti o rodnoj ravnopravnosti i kako je to ‘ispričana priča’. Takvo stanovište zastupaju upravo oni/one koji suštinski ne razumeju rodnu ravnopravnost, kao ni borbu za ženska ljudska prava. 
Jovan Aksentijevic | Nedelja, 16. 07. 2017. | Komentara: 0
Zašto decentralizacija? Biti Beograđanin, Novosadjan ili Nišlija, to nije samo geografsko pojmovno odredište. To su, ono što je mnogo bitnije, ljudi. To je stanje duha...

facebook