Blog | Bojan Kostreš

 
 
Izbori u LSVnenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Bojan Kostreš | Nedelja, 12. 03. 2017. | Komentara: 0

Destruktivni uticaj Rusije na Balkanu i Srbija

Mešanje Ruske Federacije u unutrašnja pitanja zemalja zapadnog Balkana je istorijska konstanta koja je, iako krajnje nedopustiva, na moju veliku žalost, i danas prisutna. Uočljivo je intenziviranje njihovog interesovanja za naš region koje se manifestuje kroz različite vrste uticaja na nedavne a, mislim, i buduće izborne procese u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i naravno Srbiji. 

Ne tako davno Milorad Dodik je posle posete Vladimiru Putinu, a sumnjam da to nije bila jedina ruska pomoć SNSD-u, pobedio na antiustavnom referendumu o Danu RS što je bilo očekivano, ali i na lokalnim izborima koji su već viđeni kao prvi Dodikov veliki poraz. Od tada se Dodik pokušava predstaviti kao svesrpski lider, ujedinitelj „pravih Srba“ i zaštitnik njihovih interesa. Kao čovek koji ne veruje u EU i koji je sklon „pravom putu“. Ruskom. Rusija snažno podupire njegove separatističke namere i time aktivno radi na produbljivanju krize na Balkanu. 

I Crna Gora je imala veoma neprijatnu epizodu na poslednjim izborima sa pokušajem organizovanja državnog udara i atentata na, u tom momentu premijera, Mila Đukanovića. I, naravno, opet uz prisustvo Rusije koje zvanična Moskva i proruska opozicija negiraju bez obzira na dokaze koje crnogorsko pravosuđe ima. 

Da li treba sumnjati u to da u Makedoniji, Rusija podstiče autoritarni populizam nacionalista iz VMRO i preko Nikole Grujevskog sprečava parlamentarnu većinu da formira novu proevropsku Vladu Makedonije? Metodi ruskog uticaja su od države do države različiti. Od nasilja i pokušaja državnih udara, preko dezinformacija, antievropske i nacionalističke propagande, podrške antiustavnim gestovima, podsticanja krajnje desnice, širenja „meke moći“ do ucena u energetskom sektoru. Time se nestabilna balkanska društva, ogrezla u nacionalizam, autoritarizam i korupciju, zadržavaju u stanju zaostalosti i beznađa. 

U Srbiji su vrata za ruski uticaj široko otvorena. Od medija, energetike, sve brojnijih nevladinih organizacija i političkih stranaka, Rusija ostvaruje svoje državne ciljeve. Najčešće to nisu i interesi Srbije. Nažalost u Srbiji je sve prisutnija teza da naš javni intreres mora biti podređen ruskom državnom interesu. Nekada se to zvalo veleizdaja. Sada bi hteli da nas ubede da je reč o patriotizmu. 

Evidentan je pritisak iz Moskve na zvanični Beograd da se Kosovo i dalje i još dugo drži kao „otvoreni konflikt“, potreban Rusiji kako bi snažila antievropska opredeljenja u Srbiji. Nerešen kosovski problem je kamen o vratu Srbije i poluga za dalji ruski uticaj. U tom kontekstu, naivno bi bilo verovanje da Ruska Federacija nema interesovanje i za predsedničke izbore u Srbiji ali i za to ko će na njima pobediti. 

Posle odustajanja od kandidature „službenog pridrživača Putinovog kaputa i delitelja ordenja“, sasvim je sigurno da će oni pokušati da održe što bolje odnose sa Aleksandrom Vučićem. Zato me ne čudi mogućnost da ruski MIG-ovi budu „šlag na torti“ Vučićeve kampanje. Sve bi to Vučiću, ako pobedi na predsedničkim izborima, trebalo da „pomogne“ da održi, u osnovi neodrživu, vojnu neutralnost i uspori evropske integracije. Nasuprot tome, ja se iskreno nadam da će budući predsednik Srbije nedvosmisleno nastaviti putem Evrope, suočavanjem sa istinom. I da će nam govoriti istinu. Baš istinu.

Autor je generalni sekretar
Lige socijaldemokrata Vojvodine


Ana Pataki | Nedelja, 29. 07. 2018. | Komentara: 0
Od 500 miliona za vrtiće i igrališta, zašto Vojvodini samo 20%? U moru loših izbora popularizacije povećanja nataliteta, koje je Kabinet ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku sprovodio u prethodnom periodu, konačno je došlo do pomaka u pozitivnom pravcu.Dodeljeno je oko 500 miliona dinara jedinicama lokalne samouprave. Ova sredstva su bespovratna pomoć koja za cilj imaju sufinaniranje mera populacione politike u Srbiji. 
mr Maja Sedlarević | Sreda, 18. 07. 2018. | Komentara: 0
Država i crkva o reproduktivnim pravima u Srbiji* Ljudska prava su neprikosnoveno dobro svake osobe. Država, kao što bi trebalo da je pravilo i sa svim drugim ljudskim pravima, ima obavezu da vodi računa o zaštiti i unapređenju reproduktivnih prava, ali i dužnost da se u njih ne meša. Stoga, zabrinjavaju sve češće najave ograničenja prava žena na abortus.
Ana Pataki | Utorak, 10. 07. 2018. | Komentara: 0
Usvojeni zakon socijalne politike obmana vladajuće stranke Usvajanjem izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, postaju aktuelne mere pronatalitetne politike koje bi trebalo da pruže veću podršku porodici, uz širi krug korisnika materijalne pomoći. Ipak, sve mere nemaju pravog efekta ako ne postoji kontekst u kom se mogu uskladiti rad i planiranje porodice. 

facebook