Blog | dr Milivoj Bešlin

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
dr Milivoj Bešlin | Petak, 08. 11. 2013. | Komentara: 0

Kolaboracija je fašizam

Deveti novembar, kao međunarodni Dan borbe protiv fašizma, Srbija će dočekati slavljenjem kolaboracije i onih njenih aktera - četnika, koji su kao svoj temeljni politički i ideološki credo u toku Drugog svetskog rata imali odbijanje i negiranje borbe protiv fašizma, a kao svoj fundamentalni cilj navodili rat protiv partizana i uništenje jedinog antifašističkog pokreta u Jugoslaviji. U susret Danu antifašizma, tzv. javni servis u Beogradu emitovaće dugo najavljivanu i novcem svih građana skupo plaćenu revizionističku seriju „Ravna gora". Falsifikovanje istorije, neuku glorifikaciju i kičersku romantizaciju srpskog kvislinštva platili su i oni građani ili njihovi potomci iz sela Vranić (kod Beograda), u kome su četnici 1943. ubili 67 civila, od kojih je najmlađa žrtva bila petomesečna beba u kolevci. Plaćaju tzv. javni servis Srbije i njegovu propagandnu sapunsku seriju i potomci i rođaci ljudi iz sela Drugovac (kod Smedereva) u kome su četnici 1944. izvršili masakr, ubivši 72-oje nenaoružanih ljudi, žena i dece. Finansiraće viktimizaciju optuženih ratnih zločinaca i građani muslimanske nacionalnosti, koji su bili u najvažnijim programskim aktima četničkog pokreta određeni za potpuno fizičko uništenje, što je delimično i sprovedeno na terenu kroz zastrašujuća „čišćenja" desetina muslimanskih sela u Podrinju i Sandžaku. Plaćaju naposletku veličanje četništva i Vojvođani, koji su imali jedan od najjačih antifašističkih pokreta na jugoslovenskom prostoru, a četnički pokret sa svojom ideologijom u Vojvodini 1941-1945. nije postojao.

U današnjoj Srbiji pod uticajem dominantne nacionalističke ideologije pojmovi i istorijski fenomeni se ne poznaju, ne izučavaju, ali se samopodrazumevaju. Tako su i fenomeni fašizma i antifašizma banalizovani i ispražnjeni od svakog realnog smisla i sadržaja. U takvim okolnostima je moguće manipulisati njima u težnji za konstruisanjem novog identiteta i „nove" istorije u kojoj se nasuprot stvarnoj, istraženoj i naučno verifikovanoj slici prošlosti, pojavljuju: „nacionalni antifašizam" četnika, „patriotska vlada" Milana Nedića, „skrupulozni hrišćanin" Ljotić, itd. Svi navedeni napori ne služe prevashodno kompromitaciji socijalizma, nego služe normalizaciji fašizma - prirodnoj težnji svakog nacionalizma. Ne treba imati iluziju, ne rehabilituje nacionalizam četnike zbog istorijske pravde ili istine, kako tvrde, ne čak ni zbog samih četnika i njihovog komandanta, već prevashodno zbog toga da bi njihova ideologija nastavila da živi. Jer kada Draža Mihailović u Instrukciji svojim komandantima Đorđu Lašiću i Pavlu Đurišiću (20. decembar 1941), piše: „stvoriti Veliku Srbiju" ... „čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata" ... „čišćenje Sandžaka od muslimanskog življa i Bosne od muslimanskog i hrvatskog življa", itd. teško da ima nekoga ko ne prepoznaje neprekinuti idejni kontinuitet izražen kroz nepromnjene ciljeve te ideologije, do savremenosti.

Uprkos tome što su nastali kao antiokupatorski pokret, dakle, ne antifašistički, četnička kolaboracija počinje još krajem 1941. uspostavom direktne komunikacije njihovog komandanta sa potpukovnikom Vermahta, Rudolfom Kogardom, u selu Divci 11.11.1941, kada je Mihailović izrazio želju da se u savezu sa Nemcima i Nedićem bori protiv „komunista", a sukob sa okupatorima je a priori odbijao, čak i ako bi mu ta borba bila nametnuta, kako je rekao. I to je de facto početak četničke kolaboracije. Ali širinu opsega kolaboracije u Srbiji nikako ne bi trebalo svoditi samo na četnike, nedićevce i ljotićevce. Najaktivniji članovi Srpskog kulturnog kluba, vodeće predratne ideološko-nacionalističke organizacije, su kolaborirali ili podržavali kvislinge; potom, uticajna Narodna odbrana; vrh najveće stranke, Radikalne, koji je ostao u zemlji; desetine novinara u Beogradu su uređivali kvislinške listove, prethodno kao uslov dokazujući "arijevsku čistotu svoje krvi" i stavljajući u zaglavlja svojih listova parolu: Victoria! Nemačka pobeda-pobeda Evrope! Prema istraživanjima istoričara, 170 intelektualaca, saradnika rasističke i antisemitske Naše borbe dalo je svoj doprinos listu u samo godinu dana izlaženja; dok je 533 ljudi potpisalo Apel srpskom narodu 1941. kojim su pozivali na kolaboraciju i uništenje antifašizma (oko 100 profesora Beogradskog univerziteta, 40 bivših ministara i poslanika, advokati, sveštenici, lekari...). Zbog svega navedenog, bez hiperbolisanja se može tvrditi, da je značajan deo srpskog nacionalizma idejno i personalno završio u kolaboraciji, te su jasni motivi zbog kojih se njihovi ideološki epigoni i nastavljači danas tako neuko, ali agresivno trude da relativizuju, obesmisle i preinače čitavu istoriju Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Važno je istaći da su Nemci od kvislinga zahtevali samo poslušnost i pacifikaciju - sve ostalo, antisemitizam, rasizam je bilo izvorno i autentično uverenje saradnika okupatora. Nedićevo faktičko uništenje Jevreja u okupiranoj Srbiji i pokušaj istrebljenja Roma ili Mihailovićeva intencija za uništenjem Muslimana i ostalih "nenarodnih manjina" spadaju u najsramnije stranice istorije ovih prostora. U saradnju i savezništvo se ulazilo zbog ideološke bliskosti i sličnih ciljeva, a ne iz taktičkih razloga, zbog čega i nije reč o kolaboraciji sa fašizmom. Kolaboracija sama je bila fašizam.

LSV kao redak, možda i jedini, parlamentarni politički subjekt, koji je dosledno već blizu četvrt veka, utemeljen na etičkim principima antifašističkog vrednosnog konsenzusa, spremna je da brani evropsku orijentaciju i pruži otpor fašizaciji društva, koja se vrši rehabilitacijama i glorifikacijama kvislinga. U Novom Sadu desničarski nacionalisti sprovode svakodnevno ulične, ali i institucionalne akte nasilja, represije (fizičke i verbalne), cenzure, provincijalizovanja, ponižavanja i nacionalne unifikacije Vojvodine. Toj najezdi banalnog zla i primitivnog ekstremizma Liga se može suprotstaviti samo antifašističkom platformom čija je kvintesencija sadržana u rečenici - No Pasarán!

Autor je istoričar i član Političkog saveta LSV



Aleksandar Rudić | Subota, 30. 09. 2017. | Komentara: 0
Centralna vlast slepa na probleme Vojvođana Da je centralna vlast slepa, gluva i nema prema Vojvodini i Vojvođanima, to je ligašicama i ligašima odavno jasno, ali nakon poslednje kazne s neba, koja je zadesila Srednji Banat, verujemo da je svima puklo pred očima.
Velimir Kovacevic | Subota, 16. 09. 2017. | Komentara: 0
Hoće li reforme MUP-a povećati njegovu efikasnost? U Srbiji ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja i procene stanja bezbednosti, koji bi mogla da koristi svaka lokalna samouprava, zbog čega se opravdano sumnja da i Strateška procena javne bezbednosti nije valjano urađena, pošto ne omogućava da se na odgovarajući način utvrde problemi sa kojima se građani i građanke svakodnevno suočavaju u mestu u kom žive. 
mr Maja Sedlarević | Utorak, 05. 09. 2017. | Komentara: 0
Nenaučene lekcije o rodnoj ravnopravnosti U poslednje vreme, sve češće se čuje kako više nije popularno govoriti o rodnoj ravnopravnosti i kako je to ‘ispričana priča’. Takvo stanovište zastupaju upravo oni/one koji suštinski ne razumeju rodnu ravnopravnost, kao ni borbu za ženska ljudska prava. 

facebook