Blog | Jovan Aksentijević

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Jovan Aksentijevic | Nedelja, 16. 07. 2017. | Komentara: 0

Zašto decentralizacija?

piše: Jovan Aksentijević

Biti Beograđanin, Novosadjan ili Nišlija, to nije samo geografsko pojmovno odredište. To su, ono što je mnogo bitnije, ljudi. To je stanje duha...

Mnogima i vlasti smeta kad neko kaže da je Vojvođan/ka. On je odmah secesionista, austrougarski stalar, radi protiv Srbije, matice zemje, i njenih nacionalnih interesa i zato je potrebno razjasniti suštinu problema.

Naime, unitaristiški, autokratski sistemi koji su, i još uvek činodejstvuju u Srbiji, u svim ideološkim formacijama (monarhija, socijalizam i ovo sada što ne znamo šta je), su tako funkcionisali da je "sistem vođe" omogućavao i još uvek omogućava donošenje odlučujućih oduka, oko makroekonomskih i razvojnih pitanja od strane uskog kruga ljudi ili pojedinca.

Instutucije sistema su "dekor", a to je naravno, u celom periodu poslednjeg veka, imalo za posledicu da se forsira centar i neki industrijski regioni bez obzira na opravdanost i potencijal, resurse, tržište(političke odluke)...

Posledica toga su pražnjenje unutrašnjosti Srbije i koncentracija i ljudi i kapitala i odlučivanja u Beograd.

Kada mi regionalisti, kritikujemo "Beograd" ljute se Beograđani, odnosno svi koji tamo žive i davnojevići i skorojevići( kako ih je nazvao M.Kapor).

Migracija ljudi i pražnjenje sela po celoj Srbiji, regionalno zaostajanje svih delova Srbije je stvarnost poslenjih 100 godina. Ljudi idu tamo gde je novac(kapital) i gde je moć odlučivanja i upravljanja svojom budućnošću.

Znači, ne upravljaju samostalno svojim resursima u regionima gde žive, te se ne mogu optimalno razvijati i ljudi odlaze iz čisto ekonomskih razloga u Beograd ili u svet. To se dešavalo sa Kosovom, južnom i istočnom Srbijom, a sada se dešava sa celom Srbijom, osim Beograda.

Očigledan primer je Vojvodina koja je u vreme SFRJ bila iza Slovenije po svim parametrima razvoja, a sada zaostaje i iza Beograda i zajedno sa Srbijom iza većine zemalja regiona.

Vojvođani ne traže autonomiju zato što ne vole ili ne žele da budu sastavni deo Srbije nego samo zato što smatraju da bi se Srbija jedino tako mogla brže razvijati, ako bi se sistem decentralizovao i omogućio da se svi regioni optimalno razvijaju i to na taj način što bi se odlučivanje o svim makroekonomskim merama kao i strateškim opredeljenjima "izmestilo" tamo gde se nalaze ti regioni (pa i Vojvodina).

Tako bi se izvršila disperzija odgovornosti i odlučivanja na ljude koji tu žive i koji su jako motivisani da obezbede i unaprede svoju i budućnost svoje sredine i samim tim doprinesu razvoju cele Srbije...

 

Autor je član Predsedništva
Lige socijaldemokrata Vojvodine 



mr Maja Sedlarević | Subota, 24. 06. 2017. | Komentara: 0
Kako je narušena višejezičnost Vojvodine
Sredinom juna, na poziv Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, bila sam u prilici da na zasedanju Komiteta za tekuća pitanja održanom u Beogradu, u okviru sesije "Regionalni jezici i jezici manjina u Evropi danas", govorim o višejezičnosti u AP Vojvodini.
Velimir Kovacevic | Nedelja, 04. 06. 2017. | Komentara: 0
Nema zaštićenih?! Obeležavajući Dan Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Dan policije i slavu Ministarstva (?!) - Svete Trojice, svečanim defileom pripadnika ministarstva, 4. juna 2017. godine na centralnoj gradskoj ulici i Trgu kralja Milana u Nišu, građanke i građani Srbije, pored toga što su imali priliku da vide dokle je Ministarstvo „napredovalo“ u militarizaciji policije, mogli su i da čuju podsećanje ministra Stefanović dr Nebojše da nema zaštićenih, da je manje droge i da su kiminalne grupe u stralnom stahu od policije.
Velimir Kovacevic | Utorak, 18. 04. 2017. | Komentara: 0
Vozači, pažljivo vozite MUP Republike Srbije najavio je da će saobraćajni policajci, tokom ove nedelje, u okviru međunarodne organizacije TISPOL (mreža saobraćajnih policija), na području Republike Srbije sprovesti akciju pojačene kontrole brzine kretanja vozila, pošto i naši saobraćajci u okviru TISPOL-a sarađuju sa 28 zemalja članica Evropske unije, Švajcarske i Norveške. 

facebook