Blog | mr Maja Sedlarević

 
 
Izbori u LSV
mr Maja Sedlarević | Petak, 08. 03. 2019. | Komentara: 0

Mi, žene

Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta prilika je da iskažemo zahvalnost svim hrabrim, jakim i naprednim ženama koje su imale viziju, odvažnost i bile samosvesne. Ženama koje su nas zadužile i svojim aktivizmom i borbom omogućile nam PRAVO. Pravo na izbor, pre svega, kao i pravo na obrazovanje, da biramo i budemo birane, da svaka od nas može da planira porodicu, koristi kontracepciju, pravo na abortus i pravo da se nesmetano brinemo o svom zdravlju.

Isto tako, prilika je da kažemo da, i pored velikog i neospornog napretka u ostvarivanju i zaštiti ženskih ljudskih prava, i dalje svedočimo neravnopravnosti i diskriminaciji zasnovanoj  na polu/rodu  i u sferi privatnog, i u sferi javnog života. Siromaštvo, ekonomska nesamostalnost, rodno zasnovano nasilje, nemogućnost staranja o svom zdravlju, diskriminacija pri zapošljavanju, radu i/ili napredovanju u karijeri i danas su problemi sa kojima se moramo boriti. Posebno, 8.marta, sećajući se svih sjajnih žena iz prošlosti, moramo da zapamtimo (ili da se podsetimo) i toga da im (a ni nama danas) ništa nije poklonjeno i dato, nego se za sve moralo, a mora se i danas, izboriti. Napornim trudom i radom.

Stoga, skupa smo pripremile činjenice o nekim važnim činjenicama koje na današnji dan treba apostrofirati.

Zdravlje žena (Milena Popović Subić)

U Republici Srbiji najveću opasnost po zdravlje žena čine učestalost obolevanja i umiranja od  malignih bolesti - karcinoma dojke i karcinoma grlića materice.

U Republici Srbiji 26% svih obolelih i 17,5% svih umrlih žena zbog malignih tumora imaju dijagnozu karcinoma dojke. Svake godine registruje se oko 4000 novootkrivenih slučajeva ove bolesti, što predstavlja više od četvrtine svih malignih bolesti kod žena.

Od karcinoma dojke godišnje umre 1600 žena, što čini oko 18% smrtnosti od karcinoma.  Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, svakog dana u Srbiji jedna žena umre, a četiri obole od raka grlića materice, dok na godišnjem nivou čak 4.600 žena oboli od najčešćeg zloćudnog tumora – raka dojke.

Republika Srbija je započela sa postepenim uvođenjem organizovanog skrininga raka grlića materice, i raka dojke od 2012. godine Ciljne grupe preventivne preglede za rak dojke su žene od 50-69 godine, a za rak grlica materice žena od 25-64 godine.

Rezultati skriniga ukazuju da nije ostvaren cilj u obuhvatu ciljnih grupa (75% populacije). Pored toga što pozivima nije obuhvaćen sve žene iz ciljne grupe,  odziv na skrinig je mali. U 2016. godini odziv je bio 62,40 %  od pozvanih žena za testiranje (Papanikolau test) za rak grlića materice, odnosno 38,48 % pozvanih žena se odazvalo na poziv za mamografiju. U Vojvodini je odziv daleko veći.

Pored organizovanog skrininga, treba jačati i stvarati uslove za tzv ”oportuni” skrinig - da žene mogu samoinicijativno, preventivno odlaziti na preglede i testiranje. To je sada oteženo zbog dugog čekanja na pregled, zakazivanja, a posebno u manje razvijenim  i seoskim sredinama zbog udaljenosti domova  i njihove neopremljenosti za specijalističke preglede.

Preventivni pregledi mogu da spreče obolevanje u četiri od pet slučajeva, i zato treba permanentno raditi na edukaciji. U tokove edukacije treba da budu više uključeni domovi zdravlja. Zbog pogoršanih uslova rada poslednjih godina, fokus bi trebalo staviti na preventivnu zaštitu koja ne podrazumeva samo zdravstvene preglede, već i  bolje uslova rada žena, obavezu o tome treba ponovo vratiti na poslodavce.

Prevencija i sprečavanje rodno zasnovanog nasilja (Slavica Kurtinović)

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici jeste zakon kojim se uređuje sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. Njegov zadatak je da se prepozna i spreči nasilje u porodičnim i partnerskim odnosima. On svoju svrhu ostvaruje, ali ne sprečava izvršenje nasilja.
Krivični zakonik je, međutim propisao blage kazne. U njemu, kao opis krivičnog dela postoji nasilje u porodici i propisana je kazna zatvora od tri meseca do tri godine, dok je za slučaj kada nastupi smrt člana porodice kazna zatvora od tri do petnaest godine.

Suština problema u praksi je to što, u većini slučajeva, počinioci koji izvrše nasilje dobiju uslovnu osudu. Takođe, praksa pokazuje i to da se za prvi put u praksi za svako krivično delo ne izriče stroga kazna. Odnosno, sud donosi odluke koje ne utiču na to da se spreči svako buduće takvo ponašanje.

Neophodno je propisati strožije kazne.

Takođe, problem u praksi je i to što sudovi žrtve najčešće upućuju da u parnici ostvare naknadu štete – otežava se položaj žrtve, visoki su troškovi i dugo traju postupci. Kod nas ne postoji mogućnost da žrtve koje su pretrpele ozbiljne povrede ili narušile zdravlje do te mere da stepen povreda nije pokriven iz drugih izvora ostvare naknadu od države.
Važno je reći i to da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici propisao i Izradu individualnog plana zaštite i podrške (za žrtve) – mere podrške koje imaju za cilj da omoguće da se žrtvi pruži psihosocijalna, zdrvastvena i druga podrška, ali je u praksi pitanje da li se u svakom slučaju realizuje. Neophodno bi bilo ovakav plan izraditi i za počinioce.

Zakoni na štetu radnih prava žena i majki (Ana Pataki)

Od donošenja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, šteta je načinjena ženama na više načina:
Žene na održavanju trudnoće zbog komplikacija ili rizika, mogu da se oproste od vremena provedenog na bolovanju, jer ne ulazi u prosek porodiljske naknade.

Svaki mesec u kom žena nije u radnom odnosu pre tih 18 meseci, računa se 0 dinara, dok je prethodna verzija Zakona obračunavala minimalnu zaradu.

Za žene sa iznadprosečnim zaradama, isplata porodiljske naknade je ograničena na tri prosečne plate, umesto ranijih pet.
Ministarstvo izdaje rešenja o porodiljskoj naknadi u iznosima od 800, 900, 1000 dinara. Znate li koliko beba mesečno potroši jednokratnih pelena, vlažnih maramica, krema protiv ojeda?

Žene koje na svom imenu imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, moraju to biti najmanje dve godine da bi ostvarile pravo na porodiljsku naknadu? Koliko žena poznajete da su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, pored svih muških članova porodice?

Preduzetnice koje uplaćuju poreze i doprinose, u toku porodiljskog odsustva nemaju pravo na njih, uz to – za treće dete ono traje godinu dana, umesto dve godine, kao kod ostalih kategorija porodilja?
Zakon je oštetio porodice koje uslovljava odricanjem jedne od dva oblika materijalne pomoći: ukoliko postoji bolovanje radi posebne nege deteta, ono isključuje isplatu tuđe nege i pomoći i obrnuto, što je najčešće jedini izvor prihoda u porodicama koje neguju decu sa nekim oblikom invaliditeta. Majke najčešće otvaraju bolovanje radi nege deteta, ovim postupkom je dodatno ugrožena njihova egzistencija.

Pravo na abortus (Maja Sedlarević)

U poslednje vreme, ponovo se u javni diskurs vraćaju ideje o zabrani abortusa i stavovi o tome kako su za ’belu kugu’ krive ’razmažene žene’. Svedočimo da na svakih nekoliko meseci neko od visokih zvaničnika Srpske pravoslavne crkve istupi sa takvim stavovima, najgore vređajući žene, ali u poslednje vreme sve češće slične optužbe i pretnje dolaze i iz raznih ministarstava i saveta na državnom nivou. Istina je, ipak, drugačija. Umesto što optužuju žene, trebalo bi da govore o teškom ekonomskom položaju, nezaposlenosti i teškim uslovima života u kojima je teško doneti odluku o rađanju.
Takođe, morali bi da znaju da je pravo na rađanje, jednako kao i pravo na abortus, pravo i izbor svake žene, a ne države i crkve. Na državi je da obezbedi redovne i besplatne ginekoliške preglede, nesmetanu mogućnost abortusa i bolju brigu o zdravlju žena. A crkvi ovde nema mesta.

Korelacija rodne ravnopravnosti sa zaštitom životne sredine i održivog razvoja (Dragana Maksić Milošević)

Zaštita životne sredine i održivi razvoj nisu ništa drugo do pokušaj savremenog čoveka da nakon dva milenijuma menjanja i narušavanja prirode, naročito intenzivno u poslednjih par stotina godina, u periodu industrijalizacije, ponovo uspostavi ravnotežu sa prirodom i unutar prirode.  Velike i štetne promene koje je ljudsko delovanje iazavalo, sada uzimaju svoj danak. Ne postoji kutak zemaljske kugle koji nije direktno ili posredno osetio posledice nerezumne eksploatacije rudnog bogatstva, zagađenja vazduha, vode i zemljišta. O svemu smo počeli da razmišljamo i da se trudimo da popravimo “pokvareno” tek kada je pridoda počela da uzvraća klimatskim promenama, globalnim otopljavanjem, sušama, koje donose glad, topljenjem polarnih kapa, klizištima, razornim zemljotresima, cunamijima koji odnose ogromne žrtve. Tek tada smo zastali i počeli da razmišljamo kako da uspostavimo narušenu ravnotežu u prirodi.

Ljudsko je društvo svojim razvojem, pored disbalansa u prirodi dovelo i do disbalansa u rodnim odnosima. Vodeća uloga u reprodukciji ženu je dovela u položaj da bude percipirana primarno kao majka, koja rađa i brine o potomstvu i porodici. Stvaranje društvenih pravila i normi, uz pomoć religije i patrijarhata, tu je poziciju žene čvrsto zabetoniralo. Uskraćivanje za elementarna prava, koja su muškom rodu bila dostupna, od školovanja, posedovanja imovine do mogućnosti da radi i zarađuje, moralo je dovesti do pobune i početka borbe za jednaka prava. Daleko smo odmakli u razvoju od primitivne ljudske zajednice, kako u pozitivnom smislu, tako i u negativnom, polarizujući rodne uloge do tačke, kada se nečije postojanje, delovanje i vrednovanje u drušvu, ograničava rodnom pripadnošću, pre nego sposobnostima, talentima i mogućnostima te osobe. Ima to i svoju mračnu stranu. Ljudsko društvo došlo do tačke kada je rodna neravnopravnost počela da odnosi svoj danak u ljudskim životima zbog tolerisanja nasilja nad ženama, nasilja u porodici, trgovine ženama radi prostitucije… Došlo je do tačke kada treba stati i sagledati: bez obira na rodnu pripadnost i sve ostalo po čemu se ljudi međusobno razlikuju svi moramo imati ista prava u društvu i pred zakonom, kao i mogućnost da svoje mesto u zajednici ostavrimo u skladu sa svojim afinitetima i sposobnostima.

Kao i ravnoteža u prirodi, od koje ne smemo uzeti više nego što može da se nadoknadi, potrebno je održati ravnotežu u ljudskoj zajednici koja se bazira na ravnopravnosti. Ključ uspeha ljudske zajednice jeste ravnopravna podela odgovornosti i prava, kako za pojedinca, tako i za partnersku zajednicu i, na kraju, celokupno društvo. Nakon viševekovne polarizacije na muške i ženske uloge, I shodno tome više ili manje prava, put do uravnoteženja je tek započeo. I koliko god su i žene i muškarci mnogo postigli u borbi za ravnopravnost, mnogo toga još treba poraditi. Najbolje je vlastitim primerom. Kao što gasite sijalicu koja nepotrebno svetli, ili razdvajate otpad, da biste reciklirali sve što je moguće reciklirati, isto tako treba prihvatiti da žena ima pravo da bira školovanje, profesiju, kao i pravo da bira da li hoće ili neće rađati.

Rodna neravnopravnost je proizvod istog sistema vrednosti koji je doveo do neravnoteže u prirodi. Ženama su uzeta prava, a nametnuta rodna uloga, a od prirode su oduzeti resursi (nafta, gas, rude), a vraćeno ništa. Odnosno, samo zagađena voda, vazduh, zemlja.
I za kraj, da se podsetimo. Time što nekoj ženi poklonite cvet ili što ga kao žena primite od nekog, simbolično odajete priznanje ženama za njihovu hrabrost i doprinos razvoju čovečanstva i pokazujete svoje poštovanje za borbu koja traje.

NAPOMENA:
Zahvaljujem se mojim koleginicama Mileni Popović Subić, Slavici Kurtinović, Ani Pataki i Dragani Maksić Milošević na saradnji i pomoći prilikom pripreme ovog teksta.

Autorka je pokrajinska poslanica
i članica Glavnog odbora LSV



Ana Pataki | Sreda, 16. 10. 2019. | Komentara: 0
Oktobar je mesec pobede svake žene nad rakom dojke! Ovo će biti najličniji tekst do sada, budući da je tema borbe protiv karcinoma značajna za svakog ili bar to treba postati. I nije samo zbog toga što je oktobar mesec borbe protiv raka dojke na kalendarima zdravstvenih ustanova, već se u bilo kom trenutku može desiti bilo kojoj ženi.
Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

facebook