Blog | mr Maja Sedlarević

 
 
Izbori u LSV
mr Maja Sedlarević | Utorak, 10. 03. 2015. | Komentara: 0

'Predsednik je rekla, ministar je posetila'... Ne, nikako!

Trebalo je da Zapadni Balkan/Jugoistočna Evropa ili zemlje bivše SFRJ (neka ove prostore zove kako god ko želi) zagazi uveliko u 21. vek ne bi li žene uspele da se izbore da dođu na neka mesta odlučivanja. Neka mesta i neke žene. Još uvek nisu sva mesta dostupna većem broju žena. 
Ipak, veliki je napredak učinjen u poslednjih petnaestak godina i nikad ne sme da se zaboravi koliki rad i borba su prethodini ovim postignućima. Danas smo u prilici da imamo mnogo veći broj žena u parlamentima (hvala kvoti kao afirmativnoj meri, šta god ko o njoj mislio, možemo diskutovati o argumentima za i protiv), konačno imamo žene na mestima odlučivanja i u izvršnoj vlasti. Doduše, moć u izvršnoj vlasti, još uvek, žene dostižu u mnogo manjem broju. Ali, to je borba koja nam predstoji. Pored stalne borbe da jednom stečena prava iznova ne izgubimo.
Za sve ovo, potrebno je znati istorijat ženskog pokreta i uopšte borbe za ravnopravnost (nešto o ovome možete pročitati na  http://lsv.rs/blog/mr-maja-sedlarevic/o-znacaju-dana-zena-jednog-sasvim-drugog-datuma/ i na http://lsv.rs/blog/mr-maja-sedlarevic/maja-sedlarevic:-zasto-je-dan-zena-vazan-za-sve/).
Međutim, postoji i mnogo jednostavniji način da se aktivno učestvuje u borbi za rodnu ravnopravnost i veću vidljivost žena u javnom diskursu. Dovoljno je samo početi koristiti rodno osetljiv jezik.
Zašto je važno da govorimo rodno osetljivim jezikom? Jezik oblikuje svest, jezik kreira misli i stavove, jezikom činimo vidljivima osobe, događaje i pojave. Zbog toga, jako je važno koristiti rodno osetljiv jezik.
Ovo nije samo pitanje lingvistike i pravopisa, ovo je pitanje čitavog društva i opredeljenja kakav položaj i status žene u njemu mogu i treba da imaju. Jako je važno razumeti koliko je bitno usvojiti rodno osetljiv jezik i dosledno ga koristiti.
Korišćenjem ovakvog jezika demonstriramo zastupanje principa RAVNOPRAVNOSTI i činimo vidljivim manje zastupljen pol (na mestima odlučivanja i moći). Izbegavanje diskriminacije prema polu/rodu je osnovni princip upotrebe rodno osetljivog jezika u javnoj i službenoj upotrebi. Jedan od načina da se izađe iz patrijarhalnog modela razmišljanja jeste i promena jezika kojim se govori.


Šta kažu preporuke?

1. preporuka

Zašto se obraćamo i ženama i muškarcima?

Ako jezikom svaki put izražavamo da postoje i muški i ženski akteri simetrično, onda ćemo spontano početi da uzimamo kao prirodno i normalno ono što jeste:  

ONE + ONI = RAVNOPRAVNI
 

(Građani i građanke, studentkinje i studenti...). Forma ONI to ne odražava.
Uvek se na prvo mesto stavlja ona grupa koja je malobrojnija.

2. preporuka 

Zašto imenujemo zanimanja i funkcije i u ženskom rodu? 

Srpski jezik je jedan od jezika koji, kao jedno od svojih bogatstava, poznaje i kategoriju roda dosledno u delovima sistema gramatike (imenice, zamenice, pridevi, itd). 
U normativnoj politici srpskog jezika ova problematika nije ni izbliza rešena, niti normirana. To znači da uopšte nije ni implicitno, niti eksplicitno, navedeno za koje oblike se koristi, a za koje ne ženski rod! 
Takođe, posebno je važno voditi računa o tome da rečenične konstrukcije moraju biti gramatički ispravne, odnosno reči u rečenici moraju biti u istom rodu:
’Predsednik je rekla...’ – NEPRAVILNO!
’Predsednica je rekla...’ – PRAVILNO!
’Ministar je posetila...’ – NEPRAVILNO
’Ministarka je posetila...’ – PRAVILNO 

Kuvarica može, astronautkinja NE! Da li...?

Ustaljeno je mišljenje da se ženski oblici koriste za zanimanja kao što su kuvarica, čistačica, plesačica, i najviši domet ženke vidljivosti je - učiteljica. To je i normalno, u neku ruku, jer su to zanimanja koja su postojala u vreme prve standardizacije našeg jezika.
Međutim, vremena se menjaju, žene su, do danas, ušle u sve sfere društvenog i javnog života, postale su i advokatkinje, pilotkinje, astronautkinje, pa čak i predsednice, ministarke, rektorke i poslanice. Ovo nalaže i da se norma ili ne poštuje ili menja.

OSLOVLJAVAJ ME – DA SE ZNA DA POSTOJIM 

Bitno je koristiti ,,ženske" oblike za njihova zvanja upravo da bi se pokazalo da žene postoje i na hijerarhijski visokim pozicijama, bilo u profesiji, administraciji ili državnim poslovima.

3. preporuka

Stvar je naše volje i sluha koji oblik ćemo upotrebiti ukoliko imamo mogućnost dubletnog oblika za neki naziv (npr. direktorica/direktorka, doktorica/doktorka), dok ne bude normirano.

4. preporuka 

Gde god postoji mogućnost treba koristiti ženski oblik, ako se nesto odnosi na ženu. 
Gde ne postoji, dok se ne standardizuje, preporuka je da se koristi žena+oblik imenice u muškom rodu (žena rudar) ili izmeniti formu (npr. prevod sačinila, zapisnik vodila...).

Normativna praksa o ovome, za sada, ne kaže ništa 

Svi koji su protiv rodno osetljivog jezika, koriste isključivo ovo kao svoj argument. To što nigde ne piše da se koristi ženski oblik znači da ne piše ni da se ne koristi! 
Tako da, rodno osetljiv jezik može i treba da se koristi bez izuzetka i da se ne greši.

Argumenti za diskusiju sa protivnicima/protivnicama RSJ 

Tačno je da engleski jezik ne poznaje ovu mogućnost, ali on je jedan od najsiromašnijih jezika, po pitanju mogućnosti različitih izraza uopšte, i, po bogatstvu izraza i mogućnosti, ne može ni da se poredi sa našim jezikom. 
Za razliku od njega, u zemljama nemačkog govornog područja odavno je u upotrebi praksa korišćenja formi ženskog roda u javnoj sferi dosledno.
Jezici slovenskog porekla, takođe, poznaju ove forme. Slovački, hrvatski i crnogorski jezik dosledno i u opštoj upotrebi, što nam je svima poznato... 
U francuskom jeziku pre nekoliko godina je normirano ovo pravilo, iako u njihovoj akademiji nauka i umetnosti sede ljudi koji su jako konzervativni i čvrsto čuvaju tradiciju i čistotu jezika. Međutim, Žak Širak, koji je u svojoj Vladi imao velik broj žena ministara (ministarki), čak osam, uveo je pravilo da se koriste ženski oblici imenovanja članica njegove vlade. To je izazvalo buru među jezikoslovcima, ali su im se usprotivile i pobunile i ministarke i lingvističarke i čitavo javno mnjenje, i posle dugog niza godina na red je došla i rasprava o reformi francuskog jezika.

MI NAŠU JOŠ UVEK ČEKAMO...

(Početna literatura za ovu temu je tekst ’Žena skrivena jezikom medija: Kodeks neseksističke upotrebe jezika’ prof. dr Svenka Savić, koja je poslužila kao osnova i za ovu diskusiju)
NAPOMENA: deo ovog teksta nalazi se i na www.maglocistac.rs


Velimir Kovacevic | Subota, 20. 10. 2018. | Komentara: 0
Zaposleni moraju imati zdrav i bezbedan rad U poslednje vreme mediji sve učestalije izveštavaju o nesrećama koje se događaju na radu, čije posledice su teške telesne povrede ili smrt lica, a rezultat su opasnih radnji ili opasnih uslova, a najčešće i jednog i drugog. Svi ovi događaji prošli bi manje zapaženi, da nisu u javnosti komentarisani kao neminovnost opasnih uslova, pri čemu se namerno ili slučajno izgubilo iz vida da su opasni uslovi rezultat postojanja opasnih radnji koje proizlaze iz neznanja, nesposobnosti ili nemotivisanosti.
Ana Pataki | Petak, 05. 10. 2018. | Komentara: 0
Boljim sprovođenjem zakona manje nasilja u porodici Poslednja vest o ubistvu i samoubistvu bivših supružnika iz okoline Čačka, treba da bude upozorenje nadležnom ministarstvu i službama koje se bave temom sprečavanja nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Brutalno ubistvo metalnom šipkom na radnom mestu bivše supruge, a potom i oduzimanje života vešanjem, su posledica samo kraće verbalne rasprave, a zapravo znak nemoći države da se suoči sa ovim problemom.
Nevena Subotić | Četvrtak, 04. 10. 2018. | Komentara: 0
Za policiju svi jednaki samo je turbo VIP malo jednakiji, a novinari i advokati... eeee... to je drugo
Jeste videli kako nam je brza i efikasna policija. Ceca pucnula prstom i oni za 4 dana pronašli mangupe koji su hteli da joj dođu nezvani u goste. Bravo, bravo, svaka čast junaci, operativci. E, sad se kao nešto advokati i novinari bune što i njihove slučajeve napada ne rešavaju istom ili bar sličnom brzinom.

facebook