Blog | mr Maja Sedlarević

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
mr Maja Sedlarević | Petak, 02. 08. 2013. | Komentara: 0

Vojvodina - adut za Evropsku uniju

Piše: mr Maja Sedlarević

Procesom proširenja Evropske unije stvorile su se nove okolnosti u okruženju Vojvodine, tako da se ona sada sa severa, istoka i zapada graniči sa državama članicama Evropske unije. Ovakav položaj neminovno donosi potrebu što boljeg i bržeg prilagođavanja i napretka na putu evro integracija.

Danas kada se, najviše zbog primene principa supsidijarnosti, Evropa iz Evrope nacija transformiše u Evropu regija i kada ovo znači da u modernom konceptu Evropske unije, kao posledica principa supsidijarnosti, države sve više svojih nadležnosti i svog suvereniteta prenose kako na niži nivo - regiona i lokalnih samouprava, tako i na viši nivo - Evropske unije, potreba za Ustavom garantovanom autonomijom Vojvodine predstavlja koncept evropske budućnosti Srbije, svih njenih građanki i građana, izgradnju institucija i demokratizaciju društva.

Evropska unija predstavlja put ka miru i stabilnosti institucija, put ka konkurentnom tržištu, decentralizaciji i put ka boljem životu građana i građanki i Vojvodine i Srbije i zaštiti njihovih kolektivnih i individualnih prava. Srbija jedino kroz evropske integracije može postati lider na Balkanu, što će imati nemerljiv doprinos za razvoj AP Vojvodine. Članstvo u Evropskoj uniji je najefikasniji način za postizanje višeg stanarda života građanki i građana Srbije.

Parlament Vojvodine je najmnogojezičniji parlament na tlu Evrope posle Evropskog parlamenta. Sa šest zvaničnih jezika, Vojvodina predstavlja Evropu u malom.

Težnja Vojvodine je da uspostavi što tešnju saradnju sa drugim regionima sa kojima nas povezuju zajednička kulturna, istorijska i/ili jezička obeležja, ali, mnogo važnije zajednički problemi, zajednički interesi i zajedničke ekonomske prilike. Još uvek, najčešći oblici saradnje sa drugim regionima ogledaju se u prekograničnoj saradnji.

Prekogranična saradnja Vojvodine sa Vukovarsko-srijemskom županijom (Hrvatska), Bač-Kiškun i Čongrad (Mađarska) i Karaš-Severin (Rumunija) primeri su dobre prakse kako se zajednički problemi rešavaju i saradnja unapređuje. Posebno bi trebalo izdvojili saradnju u oblasti poljoprivrede, kao i u drugim oblastima od interesa za regione (obrazovanje, nauka, turizam, kultura, ekologija, saobraćaj...).

Osim prekogranične saradnje, AP Vojvodina u duhu razvijanja međuregionalne saradnje je, tokom proteklih nekoliko godina, intenzivno sarađivala i ostvarila izuzetne odnose sa velikim brojem regija. Naši partneri, pre svih, su pokrajina Baden-Virtemberg u Nemačkoj, pokrajine Štajerska i Gornja Austrija u Austriji, region Friuli-Venecija-Đulija u Italiji...

Ono što je posebno važno istaći jeste da smo uspostavili izuzetno dobru međuregionalnu saradnju na prostorima bivše Jugoslavije sa Zeničko-dobojskim kantonom i Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini, Vukovarsko-srijemskom i Osiječko-baranjskom županijom u Hrvatskoj, a posebno bi trebalo naglasiti naše prijateljske odnose i izvanrednu saradnju sa Istarskom županijom u Hrvatskoj.

Sa nemačkom pokrajinom Baden-Virtemberg, osim izuzetne privredne, naučne i kulturne saradnje povezani smo i preko Dunavskog biroa u Ulmu, koji povezuje gradove i regione koji su na reci Dunav. Mnogostruka regionalna saradnja (politika, privreda, saobraćaj, infrastruktura, obrazovanje...) ostvarena je u okviru evro-regije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT). Specifičnost ove saradnje je što se ovde radi o oblasti koja je prirodno i geografski deo jedne celine, međutim razdvojen je državnim granicama.

Ova i ovakva Vojvodina jeste adut Srbije na njenom putu u Evropu. Danas pomoći vojvođanskoj autonomiji znači na najefikasniji način pomoći Srbiji da prevlada opterećenje prošlosti i ubrza put evropskih integracija.
Ulaganje u autonomiju Vojvodine jeste ulaganje u evropsku budućnost Srbije.

autorka je predsednica 
Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju
Skupštine AP Vojvodine


Aleksandar Rudić | Subota, 30. 09. 2017. | Komentara: 0
Centralna vlast slepa na probleme Vojvođana Da je centralna vlast slepa, gluva i nema prema Vojvodini i Vojvođanima, to je ligašicama i ligašima odavno jasno, ali nakon poslednje kazne s neba, koja je zadesila Srednji Banat, verujemo da je svima puklo pred očima.
Velimir Kovacevic | Subota, 16. 09. 2017. | Komentara: 0
Hoće li reforme MUP-a povećati njegovu efikasnost? U Srbiji ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja i procene stanja bezbednosti, koji bi mogla da koristi svaka lokalna samouprava, zbog čega se opravdano sumnja da i Strateška procena javne bezbednosti nije valjano urađena, pošto ne omogućava da se na odgovarajući način utvrde problemi sa kojima se građani i građanke svakodnevno suočavaju u mestu u kom žive. 
mr Maja Sedlarević | Utorak, 05. 09. 2017. | Komentara: 0
Nenaučene lekcije o rodnoj ravnopravnosti U poslednje vreme, sve češće se čuje kako više nije popularno govoriti o rodnoj ravnopravnosti i kako je to ‘ispričana priča’. Takvo stanovište zastupaju upravo oni/one koji suštinski ne razumeju rodnu ravnopravnost, kao ni borbu za ženska ljudska prava. 

facebook