Blog | mr Maja Sedlarević

 
 
Izbori u LSV
mr Maja Sedlarević | Petak, 02. 08. 2013. | Komentara: 0

Vojvodina - adut za Evropsku uniju

Piše: mr Maja Sedlarević

Procesom proširenja Evropske unije stvorile su se nove okolnosti u okruženju Vojvodine, tako da se ona sada sa severa, istoka i zapada graniči sa državama članicama Evropske unije. Ovakav položaj neminovno donosi potrebu što boljeg i bržeg prilagođavanja i napretka na putu evro integracija.

Danas kada se, najviše zbog primene principa supsidijarnosti, Evropa iz Evrope nacija transformiše u Evropu regija i kada ovo znači da u modernom konceptu Evropske unije, kao posledica principa supsidijarnosti, države sve više svojih nadležnosti i svog suvereniteta prenose kako na niži nivo - regiona i lokalnih samouprava, tako i na viši nivo - Evropske unije, potreba za Ustavom garantovanom autonomijom Vojvodine predstavlja koncept evropske budućnosti Srbije, svih njenih građanki i građana, izgradnju institucija i demokratizaciju društva.

Evropska unija predstavlja put ka miru i stabilnosti institucija, put ka konkurentnom tržištu, decentralizaciji i put ka boljem životu građana i građanki i Vojvodine i Srbije i zaštiti njihovih kolektivnih i individualnih prava. Srbija jedino kroz evropske integracije može postati lider na Balkanu, što će imati nemerljiv doprinos za razvoj AP Vojvodine. Članstvo u Evropskoj uniji je najefikasniji način za postizanje višeg stanarda života građanki i građana Srbije.

Parlament Vojvodine je najmnogojezičniji parlament na tlu Evrope posle Evropskog parlamenta. Sa šest zvaničnih jezika, Vojvodina predstavlja Evropu u malom.

Težnja Vojvodine je da uspostavi što tešnju saradnju sa drugim regionima sa kojima nas povezuju zajednička kulturna, istorijska i/ili jezička obeležja, ali, mnogo važnije zajednički problemi, zajednički interesi i zajedničke ekonomske prilike. Još uvek, najčešći oblici saradnje sa drugim regionima ogledaju se u prekograničnoj saradnji.

Prekogranična saradnja Vojvodine sa Vukovarsko-srijemskom županijom (Hrvatska), Bač-Kiškun i Čongrad (Mađarska) i Karaš-Severin (Rumunija) primeri su dobre prakse kako se zajednički problemi rešavaju i saradnja unapređuje. Posebno bi trebalo izdvojili saradnju u oblasti poljoprivrede, kao i u drugim oblastima od interesa za regione (obrazovanje, nauka, turizam, kultura, ekologija, saobraćaj...).

Osim prekogranične saradnje, AP Vojvodina u duhu razvijanja međuregionalne saradnje je, tokom proteklih nekoliko godina, intenzivno sarađivala i ostvarila izuzetne odnose sa velikim brojem regija. Naši partneri, pre svih, su pokrajina Baden-Virtemberg u Nemačkoj, pokrajine Štajerska i Gornja Austrija u Austriji, region Friuli-Venecija-Đulija u Italiji...

Ono što je posebno važno istaći jeste da smo uspostavili izuzetno dobru međuregionalnu saradnju na prostorima bivše Jugoslavije sa Zeničko-dobojskim kantonom i Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini, Vukovarsko-srijemskom i Osiječko-baranjskom županijom u Hrvatskoj, a posebno bi trebalo naglasiti naše prijateljske odnose i izvanrednu saradnju sa Istarskom županijom u Hrvatskoj.

Sa nemačkom pokrajinom Baden-Virtemberg, osim izuzetne privredne, naučne i kulturne saradnje povezani smo i preko Dunavskog biroa u Ulmu, koji povezuje gradove i regione koji su na reci Dunav. Mnogostruka regionalna saradnja (politika, privreda, saobraćaj, infrastruktura, obrazovanje...) ostvarena je u okviru evro-regije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT). Specifičnost ove saradnje je što se ovde radi o oblasti koja je prirodno i geografski deo jedne celine, međutim razdvojen je državnim granicama.

Ova i ovakva Vojvodina jeste adut Srbije na njenom putu u Evropu. Danas pomoći vojvođanskoj autonomiji znači na najefikasniji način pomoći Srbiji da prevlada opterećenje prošlosti i ubrza put evropskih integracija.
Ulaganje u autonomiju Vojvodine jeste ulaganje u evropsku budućnost Srbije.

autorka je predsednica 
Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju
Skupštine AP Vojvodine


Ana Pataki | Sreda, 15. 05. 2019. | Komentara: 0
Žene diskriminisane na tržištu rada, država ne stimuliše usklađivanje rada i roditeljstva Izazov majčinstva i planiranja porodice je tema kojom se javnost i mediji bave u prethodnom periodu sve češće, jer se ovo pitanje našlo kao predmet Nacionalne strategije podsticanja rađanja, u okviru Kabineta ministarke bez portfelja, zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku. 
Ana Pataki | Sreda, 24. 04. 2019. | Komentara: 0
Više mesta u vrtićima - prava mera pronatalitetne politike Ovih dana je vreme upisa novih generacija dece u vrtiće. Najveći problem imaju veliki gradovi, gde se na jedno mesto prijavljuje i po šestoro dece. Od priloga za upis treba priložiti uobičajenu dokumentaciju, prilikom upisa se traži i potvrda o redovnoj vakcinaciji. U odnosu na dvostruko roditeljsko iskustvo koje smo prošli pre nekoliko godina - procedura je olakšana elektronskim upisom, gde predškolske ustanove po službenoj dužnosti nabavljaju potrebnu dokumentaciju. 
mr Maja Sedlarević | Petak, 08. 03. 2019. | Komentara: 0
Mi, žene Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta prilika je da iskažemo zahvalnost svim hrabrim, jakim i naprednim ženama koje su imale viziju, odvažnost i bile samosvesne. Ženama koje su nas zadužile i svojim aktivizmom i borbom omogućile nam PRAVO. Pravo na izbor, pre svega, kao i pravo na obrazovanje, da biramo i budemo birane, da svaka od nas može da planira porodicu, koristi kontracepciju, pravo na abortus i pravo da se nesmetano brinemo o svom zdravlju.

facebook