Blog | mr Maja Sedlarević

 
 
Izbori u LSVnenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
mr Maja Sedlarević | Petak, 02. 08. 2013. | Komentara: 0

Vojvodina - adut za Evropsku uniju

Piše: mr Maja Sedlarević

Procesom proširenja Evropske unije stvorile su se nove okolnosti u okruženju Vojvodine, tako da se ona sada sa severa, istoka i zapada graniči sa državama članicama Evropske unije. Ovakav položaj neminovno donosi potrebu što boljeg i bržeg prilagođavanja i napretka na putu evro integracija.

Danas kada se, najviše zbog primene principa supsidijarnosti, Evropa iz Evrope nacija transformiše u Evropu regija i kada ovo znači da u modernom konceptu Evropske unije, kao posledica principa supsidijarnosti, države sve više svojih nadležnosti i svog suvereniteta prenose kako na niži nivo - regiona i lokalnih samouprava, tako i na viši nivo - Evropske unije, potreba za Ustavom garantovanom autonomijom Vojvodine predstavlja koncept evropske budućnosti Srbije, svih njenih građanki i građana, izgradnju institucija i demokratizaciju društva.

Evropska unija predstavlja put ka miru i stabilnosti institucija, put ka konkurentnom tržištu, decentralizaciji i put ka boljem životu građana i građanki i Vojvodine i Srbije i zaštiti njihovih kolektivnih i individualnih prava. Srbija jedino kroz evropske integracije može postati lider na Balkanu, što će imati nemerljiv doprinos za razvoj AP Vojvodine. Članstvo u Evropskoj uniji je najefikasniji način za postizanje višeg stanarda života građanki i građana Srbije.

Parlament Vojvodine je najmnogojezičniji parlament na tlu Evrope posle Evropskog parlamenta. Sa šest zvaničnih jezika, Vojvodina predstavlja Evropu u malom.

Težnja Vojvodine je da uspostavi što tešnju saradnju sa drugim regionima sa kojima nas povezuju zajednička kulturna, istorijska i/ili jezička obeležja, ali, mnogo važnije zajednički problemi, zajednički interesi i zajedničke ekonomske prilike. Još uvek, najčešći oblici saradnje sa drugim regionima ogledaju se u prekograničnoj saradnji.

Prekogranična saradnja Vojvodine sa Vukovarsko-srijemskom županijom (Hrvatska), Bač-Kiškun i Čongrad (Mađarska) i Karaš-Severin (Rumunija) primeri su dobre prakse kako se zajednički problemi rešavaju i saradnja unapređuje. Posebno bi trebalo izdvojili saradnju u oblasti poljoprivrede, kao i u drugim oblastima od interesa za regione (obrazovanje, nauka, turizam, kultura, ekologija, saobraćaj...).

Osim prekogranične saradnje, AP Vojvodina u duhu razvijanja međuregionalne saradnje je, tokom proteklih nekoliko godina, intenzivno sarađivala i ostvarila izuzetne odnose sa velikim brojem regija. Naši partneri, pre svih, su pokrajina Baden-Virtemberg u Nemačkoj, pokrajine Štajerska i Gornja Austrija u Austriji, region Friuli-Venecija-Đulija u Italiji...

Ono što je posebno važno istaći jeste da smo uspostavili izuzetno dobru međuregionalnu saradnju na prostorima bivše Jugoslavije sa Zeničko-dobojskim kantonom i Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini, Vukovarsko-srijemskom i Osiječko-baranjskom županijom u Hrvatskoj, a posebno bi trebalo naglasiti naše prijateljske odnose i izvanrednu saradnju sa Istarskom županijom u Hrvatskoj.

Sa nemačkom pokrajinom Baden-Virtemberg, osim izuzetne privredne, naučne i kulturne saradnje povezani smo i preko Dunavskog biroa u Ulmu, koji povezuje gradove i regione koji su na reci Dunav. Mnogostruka regionalna saradnja (politika, privreda, saobraćaj, infrastruktura, obrazovanje...) ostvarena je u okviru evro-regije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT). Specifičnost ove saradnje je što se ovde radi o oblasti koja je prirodno i geografski deo jedne celine, međutim razdvojen je državnim granicama.

Ova i ovakva Vojvodina jeste adut Srbije na njenom putu u Evropu. Danas pomoći vojvođanskoj autonomiji znači na najefikasniji način pomoći Srbiji da prevlada opterećenje prošlosti i ubrza put evropskih integracija.
Ulaganje u autonomiju Vojvodine jeste ulaganje u evropsku budućnost Srbije.

autorka je predsednica 
Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju
Skupštine AP Vojvodine


Ana Pataki | Nedelja, 29. 07. 2018. | Komentara: 0
Od 500 miliona za vrtiće i igrališta, zašto Vojvodini samo 20%? U moru loših izbora popularizacije povećanja nataliteta, koje je Kabinet ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku sprovodio u prethodnom periodu, konačno je došlo do pomaka u pozitivnom pravcu.Dodeljeno je oko 500 miliona dinara jedinicama lokalne samouprave. Ova sredstva su bespovratna pomoć koja za cilj imaju sufinaniranje mera populacione politike u Srbiji. 
mr Maja Sedlarević | Sreda, 18. 07. 2018. | Komentara: 0
Država i crkva o reproduktivnim pravima u Srbiji* Ljudska prava su neprikosnoveno dobro svake osobe. Država, kao što bi trebalo da je pravilo i sa svim drugim ljudskim pravima, ima obavezu da vodi računa o zaštiti i unapređenju reproduktivnih prava, ali i dužnost da se u njih ne meša. Stoga, zabrinjavaju sve češće najave ograničenja prava žena na abortus.
Ana Pataki | Utorak, 10. 07. 2018. | Komentara: 0
Usvojeni zakon socijalne politike obmana vladajuće stranke Usvajanjem izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, postaju aktuelne mere pronatalitetne politike koje bi trebalo da pruže veću podršku porodici, uz širi krug korisnika materijalne pomoći. Ipak, sve mere nemaju pravog efekta ako ne postoji kontekst u kom se mogu uskladiti rad i planiranje porodice. 

facebook