Blog | Vanja Marčić Sulomar

 
 
Izbori u LSV
Vanja Marčić Sulomar | Subota, 28. 01. 2017. | Komentara: 0

Nismo se mi pomerili ni pedalj od dela neslavne nam istorije

Piše: Vanja Marčić Sulomar

Srđan Aleksić simbol je ljudskosti koje se setimo tek svakog januara na godišnjicu njegove smrti. Njega su pre 24 godine pretukli pripadnici Vojske Republike Srpske dok je od batinanja branio svog sugrađanina, Bošnjaka Alena Glavovića. Da, sa namerom je istaknuta verska pripadnost. Da, Srbi su Srbina na smrt pretukli. I, da, iz ovog zlodela malo je ko šta naučio.

Juče je bio i Međunarodni dan žrtava holokausta, a protekla sedmica je bila u znaku sećanja na sve žrtve fašista. Ni svi ti događaji nas ničemu nisu naučili. Ili jesu, ali samo nas koji ne galamimo, koji nismo napustili državu, već ostali da pokušavamo da razum izbalansiramo.

Juče se slavila pismenost, bar kroz školske predstave za Savin dan. Te pismenosti nema u ovom društvu. Statistike kažu da u Srbiji živi 1,3 miliona građana koji su delimično ili potpuno nepismeni. Čak 250.000 ljudi ne zna da piše. 

Nepismenost i odsudstvo obrazovanosti dovelo je ovo društvo, koje bi moglo poslužiti kao uzorak u ispitivanju raznih fenomena, do tačke kada smo fašiste pustili u vladine kancelarije, ministarske fotelje, i, o koncu, lično parlament.

Da se razumemo, ti su pismeni dovoljno da znaju gde mogu nabaviti po akcijskoj ceni neku od diploma, dovoljno slova znaju kako bi pročitali ime na određenim vratima funkcionera i koga i sa koliko treba kupiti i obezbediti procenat.

Nepismena je većina koja im je to omogućila. Nismo se mi pomerili ni pedalj od neslavne nam istorije.

Ne, ništa nismo naučili! Fašizacija društva je prisutnija i jača nego ikad, a potvrde stižu svakog dana. 

I za kraj malo brojki: U 2016. godini više od 400 dece mlađe od 14 godina počinilo je neko od krivičnih dela. Najviše maloletnih delinkvenata živi u Beogradu, zatim u Novom Sadu, Subotici i Kikindi. Među počiniocima dominiraju dečaci iz siromašnih porodica i marginalizovanih društvenih grupa. Mlađi od 14 godina, koji nisu krivično odgovorni, godišnje počine od 1000 do 1500 krivičnih dela.

Da li ova deca znaju ko je Aleksić, šta je holokaust, Novosadska ili Čuruška racija? Od koga će naučiti šta je poštovanje, prihvatanje i osuda zločina? Da li će oni završiti visoke škole, bar osnovnu? Da li će pred očima imati išta više od tri reda boldovanog naslova sa masne hartije koji poziva na linč?

Oni su naša budućnost, a ja se bojim da nisu novi Aleksići... 


Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.
mr Maja Sedlarević | Nedelja, 29. 09. 2019. | Komentara: 0
Rodna ravnopravnost od top teme do zaborava Od trenutka kada smo uspele da je nametnemo kao temu i izborimo se za to da se glas žena čuje u javnoj sferi, rodna ravnopravnost izaziva različite reakcije i konstantno nosi nekakvu kontroverzu. Moglo bi se reći da je pitanje rodne ravnopravnosti paradigma odnosa prema ljudskim pravima u ovoj zemlji.

facebook