Bogaroški: Zašto u pokrajinskoj kasi fali dve milijarde dinara?

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Govori | Četvrtak, 31. 05. 2018. | Komentara: 0

Bogaroški: Zašto u pokrajinskoj kasi fali dve milijarde dinara?

NOVI SAD – Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški rekao je danas da će poslanici LSV glasati protiv završnog izveštaja o realizaciji budžeta za 2017. godinu. On je izneo zamerke na slabu realizaciju planiranih sredstava.

Transkript govora Branislava Bogaroškog možete pročitati u nastavku. 

LSV

Poštovani predsedniče, 
poštovano Predsedništvo,
dame i gospodo,

Trendovi koji su uočeni na prethodna tri izveštaja, kvartalna izveštaja, su vidljivi i primenljivi na ovaj završni izveštaj o realizaciji budžeta za 2017. godinu i nema značajnih odskakanja, naročito kada se pogleda izveštaj 1.9.2017. godine. To se naročito odnosi na prihodnu stranu i u dobrom i u lošem smislu. Nakon dva rebalansa i promene aproprijacije u Budžetu on je za 2017. godinu iznosio 68,2 milijarde. Porezi su planirani u iznosu od 14 milijardi i ostvareni u iznosu od 99%. I ovo je definitivno razlog za zadovoljstvo. Transferna sredstva, takođe, iznad 99 posto u iznosu od 38,7 milijardi. 

Prihodi od imovine najniži u poslednje tri godine,
nedostaju dve milijarde dinara

Drugi, još veći problem jeste ustupljeni prihodi koji se naplaćuju prema posebnim zakonima, odnosno prihodi od imovine, koji su drastično niži od onog što je planirano i koji su najniži u periodu od zadnje tri godine. Tu je stepen realizacije svega 69%. Ovi prihodi su gotovo dve milijarde manji nego što je planirano, a 2,7 milijarde su manji nego što je to bilo 2016. godine. Pa onaj efekat koji se ostvario na povećanju poreza je faktički anuliran ovim efektom koji se ostvario na smanjenju, na zakupu poljoprivrednog zemljišta na prvom mestu.

Ono što me jako čudi, što o ovoj temi u samom završnom računu nema nijedne reči. Ja mislim da nedostatak dve milijarde dinara u budžetu itekako zahteva jednu ozbiljnu analizu. Dobili smo sad i u usmenom izlaganju podatak da je završni račun na 1.931 strani ali nismo dobili obrazloženje zašto nema dve milijarde po ovom osnovu. Pogotovo što su to sredstva koja se primereno ulažu u poljoprivredu i vodoprivredu. Stav naše poslaničke grupe je i do sada bio da je to posledica lošeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu i o tome se pričalo i prilikom usvajanja budžeta i rebalansa i u ranijim sazivima ove Skupštine i evidentno je da ovaj podatak otvara prostor i obavezu da se ta tema ponovo pokrene u pokrajinskoj skupštini jer ne možemo da zanemarimo činjenicu da se nije ostvario plan i da je on manji za cele dve milijarde dinara. 

Takođe, postoji i pitanje naknade za eksploataciju mineralnih sirovina uključujući naftnu rentu koja je realizvana na nivou 123 miliona dinara. Ona, doduše, nije ispod plana. Nije isti slučaj kao sa malo pre pomenutim naknadama, ali samo pokazuje činjenicu da posledica najniže rudne rente koja postoji na teritoriji Evrope izaziva ovaj efekat. Ako vodimo računa o interesima Republike Srbije i interesima AP Vojvodine i ovo je nešto što bi morali da prokomentarišemo i morali bi nešto da preduzmemo po tom pitanju.

Otkud višak u rashodima od 6,5 milijardi dinara

Sve u svemu, prihodi i primanja u budžetu su ostvareni u visini od 66,4 milijarde dinara, 97% u odnosu na plan. Što se tiče rashoda, tu je situacija bitno drugačija, sa mnogo manje razloga za zadovoljstvo, mnogo manje pozitivnih efekata. Rahodni izdaci su ostvareni u iznosu od 60 milijardi 500 imliona dinara, od toga su tekući rashodi ostvareni u iznosu od 56,5 milijardi ili 88% od plana što odgovara trendu koji je postojao za period 1.9. Tad je realizacija bila 81%. Očekivano je da u četvrtom kvartalu dođe do neke malo ozbiljnije realizacije. Međutim, ostalo je 6,5 milijardi koje nisu utrošene. I to 6,5 milijardi koje, pre svega, potiču iz kapitalnih sredstava. 

Umesto planiranog deficita, zabeležen je suficit. Prosta razlika između ukupnog budžeta i onoga što je utrošeno 5,9 milijardi. I mi dolazimo u situaciju da već neku godinu za redom otprilike 10 posto budžeta prenosimo u narednu godinu. Što, s obzirom na to da smo imali dva rebalansa, da smo imali aproprijacije u toku 2017. godine, nije nešto što može da se toleriše, jer se već i sredinom godine znalo kakva će biti situacija sa izvršenjem budžeta i sa prihodima koji nedostaju i sa prihodima koji su povećani. Tada je bilo vreme da se reaguje. Kao što smo već upozoravali prilikom rasprave o izvršenju budžeta za prvih devet meseci, problem je i bio i ostao u neefikasnom trošenju sredstava koji imaju kapitalne karaktere. Realizacija budžeta od 88,7 posto je posledica vađenja proseka između transfernih sredstava, koji su izvršeni sa 99% i sredstava koji imaju kapitalni karakter gde je realizacija bitno niža.

Uprava za kapitalna ulaganja 
šampion u slaboj realizaciji

Kod transfernih sredstava situacija je veoma jednostavna. Novac stigne od Republike Srbije na račun AP Vojvodine i najčešće do kraja istog radnog dana se uputi krajnjim korisnicima. Primer za to vam je obrazovanje, odnosno plate u prosveti, gde je jako veliko pitanje da li je to uopšte naša nadležnost. Mi imamo 38 milijardi koje protrče, ne zadrže se duže od 24 sata na računu AP Vojvodine, gde vam ne treba neka kreacija da bi ostvarili 99% izvršenja, ali na sredstvima gde pokrajinska administracija treba da pokaže da li je sposobna da vodi računa o ulaganjima u interesu građana Vojvodine, situacija je sasvim drugačija - ostvarenje kapitalnih rashoda je svega 63 posto. Od 16,5 milijardi, šest milijardi je ostalo neutrošeno. Uprava za kapitalna ualganja je, naravno, i dalje šampion sa svojom slabom realizacijom – 46% im je realizacija. Od predviđenih 7,4 milijarde realizovano je 3,4 milijarde. Opet ovaj procenat realizacije je rezultat uprosečavanja. Imamo 800 miliona dinara koji su predviđeni za izgradnju Žeželjevog mosta, gde je realizacija 100 posto, gde faktički Republika Srbija prebacuje pare AP Vojvodini da ih ona samo onda prosledi Železnicama Srbije. 

A u delu gde Uprava za kapitalna ualganja stvarno treba da vodi računa o investiranju, realizacija je katastrofalna. U projektima u oblasti lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja 27% ili 400 miliona manje. Tu pričamo o industrijskim zonama koje su bile promovisane kao jedan od prioriteta ove Vlade. U oblasti saobraćajne infrastrukture 28 %, milijarda manje. U projektima u oblasti zdravstva i socijalne zaštite 40% ili 600 miliona manje. U vodoprivredi 40% manje. U izgradnji poslovnog objekta Radio-televizije Vojvodine 500 miliona manje, realizacija 35%. Da ne komentarišem sedmu fazu pozorišta u Subotici, realizacija nula. 

Manjak i u realizaciji Sekretarijata za poljoprivredu

Takođe, želim da pomenem i pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, nažalost ne zbog značaja onoga čime se taj sekretarijat bavi, već zbog realizacije od 73% - 2,2 milijarde manje od onoga što je planirano. Postoji problem koji je, doduše, standardan problem kod budžetskog fonda za lovstvo, kod budžetskog fonda za šume, postoji problem i kod sanacije kanalske mreže. Ali ono što je posebno loše je budžetski fond za vode sa realizacijom od 67%. Jedna ipo milijarda manje od onoga što je planirano, a gde je na poziciji Voda Vojvodine 1,2 milijarde manje, to je pozicija uređenje, korišćenje i zaštita od vode. Ako se uzme okvir da je vodoprivreda jedan od proklamovanih ciljeva ove vlade. 

Zašto smo se zadužili kad imamo višak novca?

Ako se uzme u obzir da su razlog za donošenje prvog rebalansa bile kapitalne investicije u vodoprivredi, ako vidimo da smo u 2018. godini imali rebalans gde smo se zadužili 600 miliona, nebitno sa kakvom kamatom, a da u 2017. godni nismo utrošili miljardu i 200 miliona, onda se postavlja pitanje koja je svrha ovoga. Imate pobačaj u vodoprivredi kod Uprave za kapitalna upaganja, imate kod Voda Vojvodine. Saberite dve cifre, one višestruko prelaze iznos kredita koji se diže ove godine.Zašto se diže kredit, zašto u toku 2017. godine nisu ispunjeni projektovani planovi? 

To su sve razlozi zbog kojih nećemo glasati za ovaj završni račun. Želim da navedem još jednu stvar koju smatram da je bitna da se izgovori u ovom domu. Mišljenje revizora na završni raćun je pozitivno. Postoji nekoliko skretanja pažnju. Jedan od problema koje je revizor apostrofirao jeste neregulisani status imovine u javnoj svojini. Na prošloj sednici Skupštine je naša poslanička grupa pokušala da ukaže na činjenicu da je nedopustiva inertnost iskazana po ovom pitanju. I ako se ne vewruje nama kao opozicionoj poslaničkoj grupi, sada crno na belo stoji ista takva konstatacija od nezavisnog revizora. 

Mi ćemo glasati protiv ovog završnog računa, ali uzmite naše primedbe krajnje dobronamerno i ozbiljno, jer ukoliko se ovakva tendencija nastavi, rezultat ove koalicije na kraju mandata će biti blizak nuli. 

Rebalansom višak trebalo prebaciti u vodoprivredu

Replicirajući pokrajinskoj sekretarki za finansije Smiljki Jovanović, Bogaroški je istakao da od 2016. godine vodne naknade nisu namenska sredstva, već budžetska kao sva druga sredstva. 

- Dakle, ako se u toku 2017. godine videlo da nedostaju sredstva na toj poziciji, onda se jednim od rebalansa moglo iskoristiti nešto od ovih šest milijardi koje nisu utrošene. Prebaciti Vodama Vojvodine u nedostajućem iznosu. Ja lično ne mislim da neizdavanje naknade za 2017. godinu je neka pomoć oko suše jer ta naknada stiže u 2018. godini. To je kao kad vam neko kaže nećete platiti račun za komunalije a sldeći mesec plaćate dva. Znači, pravo pomoći oslobađanja od te naknade, ali u svkaom slučaju to pitanje nije od uticaja na izvršenje budžeta kako je planiran, jer postoji drugi novac koji se mogao upotrebiti za tu istu namenu – naglasio je šef poslaničke grupe LSV.

Kada je u pitanju zakup državnog poljoprivrednog zemljišta on je istakao da se u zakonskim rokovima ne raspisuju licitacije u lokalnim samoupravama što je, kako je rekao, opštepoznata činjenica. 

- Ako Ministarstvo neće na to da reaguje iako nije nadležnost AP Vojvodine, od interesa je, životnog interesa, AP Vojvodine da izvrši pritisak na Ministarstvo da počne da primenjuje zakonska rešenja. I situacija tu ne može biti jednostavnija. Mi ne smemo da dođemo u situaciju da nam nedostaje dve milijarde dinara koje su se svih ovih godina ubirala. Najlošija realizacija u zadnje tri godine – ponovio je Bogaroški i istakao da politička većina lako može da organizuje rebalans, te da je neutrošen novac trebalo prebaciti u vodoprivredu. 

(BILSV, 31.05.2018)



Izjave | Ponedeljak, 18. 06. 2018. | Komentara: 0
Saopštenja | Nedelja, 17. 06. 2018. | Komentara: 0

Protivgradna odbrana bez velikog učinka

Liga socijaldemokrata Vojvodine postavlja pitanje nadležnima u Republičkom hidrometeorološkom zavodu zašto su se i ove godine ponovile slabosti u funkcionisanju sistema protivgradne zaštite?
Saopštenja | Subota, 16. 06. 2018. | Komentara: 0

Isporučite Zrenjanincima vodu ili nastavite sa ostavkama i smenama

Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je ostavka, koju je podneo direktor Javnog komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija Zrenjanina" Ivan Dević, zakasnela, te da su meseci i godine nestručnog i bahatog upravljanja ovim preduzećem ostavili nesagledive posledice.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook