Vozači, pažljivo vozite

 
 
Izbori u LSV
Velimir Kovacevic | Utorak, 18. 04. 2017. | Komentara: 0

Vozači, pažljivo vozite

Piše: Velimir Kovačević

MUP Republike Srbije najavio je da će saobraćajni policajci, tokom ove nedelje, u okviru međunarodne organizacije TISPOL (mreža saobraćajnih policija), na području Republike Srbije sprovesti akciju pojačene kontrole brzine kretanja vozila, pošto i naši saobraćajci u okviru TISPOL-a sarađuju sa 28 zemalja članica Evropske unije, Švajcarske i Norveške.  

Ovom akcijom, posebno u sredu 19. aprila, biće sprovedena i akcija Speed Marathon, gde će se brzina kretanja vozila meriti 24 časa neprekidno: ručnim radarima, radarima u sistemima video nadzora i uređajima za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije – tzv. presretačima, što ne iznenađuje, jer se kod nas ta akcija sprovodi neprestano. Čak i za vreme guste magle i poledice na putevima, kada se malo ko usudi da po našim putevima vratolomno „juri“ brzinom opasnom po život – preko 50 km/h.

Sve to, imalo bi smisla kada bi se broj saobraćajnih nesreća sa poginulim i povređenim osobama smanjio, no stanje bezbednosti u saobraćaju ni izdaleka ne zadovoljava, naročito u poređenju sa nekim daleko razvijenijim evropskim zemljama koje imaju složeniji i frekventniji saobraćaj, pa čak i manja ograničenja u pogledu brzine kretanja vozila.

Još manje ima smisla što MUP, naročito poslednjih godina, od kada zakonskom odredbom participira u dobiti od naplaćenih novčanih kazni u saobraćaju, svoju represivnu aktivnost u javnosti nastoji opravdati „brigom“ za ugroženu bezbednost zbog brzine kretanja vozila, potencirajući da je brzina prvi i glavni uzročnik svih saobraćajnih nesreća, iako podaci kod nas i u Evropi pokazuju da su nepropisna ili neprilagođena brzina uzrok 1/3 svih saobraćajnih nesreća, dok druge 2/3 čine: nepoštovanja pravila prednosti prolaza; vožnja na nepropisnoj udaljenosti; nepropisno preticanje i obilaženje; nepropisno sketanje; mimoilaženje; i dr. 

Saobraćajna policija zbog ove „brige“ nije u stanju da realno sagleda i druge faktore koji su od značaja za bezbednost saobraćaja, kao što su: podaci o vremnu događanja saobraćajnih nezgoda (dani vikenda, popodnevni i noćni sati); direktni sudari i bočni i drugi udari (kada su posledice najteže); sudionici u saobraćajnim nezgodama (izazivači i nastradali) s njihovim psihofizičkim stanjem; osposobljenost i vozačko iskustvo vozača; tehnička neispravnost vozila; stanje i oprema na putu; kao i efikasnost pružanja hitne medicinske pomoći. 

Oni takođe, zbog toga ne mogu da brinu o broj poginulih i povređenih po dužini kilometara saobraćajnica, a još manje da ukazuju na tehničke osobine i karateristike puta, kao jednog od važnih faktora bezbednosti saobraćaja koji značajno pogoduje nastajanju saobraćajnih nezgoda - jer to državu košta, pa prema tome ni ne traže redukovanje opasnih i tzv. kolizionih tačaka. 

Njihove analize o frekvenciji, gustoći i vrsti saobraćaja, nemaju inicijativu za unapređenje saobraćajnog urbanizma, projektovanja i izgradnje puteva sa što manje ukrštanja, uspona, nagiba, krivina, održavanja postojeće signalizacije i preglednosti kolnika, već im isključivo služe da na tim mestima postave svoje radare, ne bi li naplatali što više kazni i nabavili još bolju opremu za „disciplinovanje“ vozača i akumulaciju novca za unapređenje bezbednosti saobraćaja, a kako taj novac za ovo drugo nije dovoljan, moraju stalno raditi na onom prvom. 

Inventivno, nema dalje!

Prvo nam zbog intenzivne represije uskrate neophodnu regulaciju saobraćaja i pomoć na putu, a zatim nas tom istom (ne)regulacijom saobraćaja dovode u situacije da činimo prestupe i plaćamo kazne - koje nikako ne mogu biti jedina mera u retribuciji prestupnika, pa se s pravom pitamo: Kada smo zadnji put videli saobraćajca u raskrsnici, ili da nas je regulišući gužvu na putu, upitao: „Treba li vam pomoć?“ a da nas nije pitao: „Šta ćemo sad?“ - udarajući s našim vozačkim dokumentima o dlan slobodne ruke?     



Ana Pataki | Utorak, 19. 02. 2019. | Komentara: 0
Svaki dan života - nova pobeda heroja protiv maligniteta U petak 15. februara, obeležen Međunarodni dan dece obolele od raka. Tom prilikom različite institucije i organizacije ukazuju na broj obolelih, preminulih, predloga i rešenja koja mogu ubrzati izlečenje ili olakšati boravak i oporavak pacijentima na Odeljenjima za onkologiju. Na svetskom nivou  prema podacima Međunarodne organizacije „Childhood Cancer International“, svake godine oboli oko 300 000 dece, mlađe od 19 godina. 
Ana Pataki | Sreda, 06. 02. 2019. | Komentara: 0
Da li su sankcije najbolja mera za više skrining pregleda? Zakon o zdravstvenom osiguranju je usvojen još 2005. godine – od tada je nekoliko puta menjan i dopunjen. Neki od predloga za njegove izmene su stajali na marginama Ministarstva zdravlja preko pet godina. U predlogu koji je 8. januara 2019. godine upućen u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije, za njegovu realizaciju su u najvećoj meri zaduženi Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdrastveno osiguranje. 
Velimir Kovacevic | Utorak, 05. 02. 2019. | Komentara: 0
Sve vas vidi "svemirska" policija Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio je da će policija u naredne dve godine u Beogradu instalirati skoro 1.000 stacionarnih kamera za video-nadzor, na 800 lokacija, i imaće novi softver koji će automatski detektovati tablice, vozila, pa čak i prepoznavati lica.

facebook