Nema zaštićenih?!

 
 
Izbori u LSV
Velimir Kovacevic | Nedelja, 04. 06. 2017. | Komentara: 0

Nema zaštićenih?!

Piše: Velimir Kovačević
 
Obeležavajući Dan Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Dan policije i slavu Ministarstva (?!) - Svete Trojice, svečanim defileom pripadnika ministarstva, 4. juna 2017. godine na centralnoj gradskoj ulici i Trgu kralja Milana u Nišu, građanke i građani Srbije, pored toga što su imali priliku da vide dokle je Ministarstvo „napredovalo“ u militarizaciji policije, mogli su i da čuju podsećanje ministra Stefanović dr Nebojše da nema zaštićenih, da je manje droge i da su kiminalne grupe u stralnom stahu od policije.    
Uz sve to u direktnom prenosu na nacionalnoj televiziji mogli su da čuju od nekoliko posetilaca „vojno-tehničkog zbora policije“ i njihov ciničan stav prema prikazanoj militarizovanoj organizaciji policije, jer nije lako priznati da se takvom strategijom MUP-a teško može govoriti o odnosu: policija – društvena zajednica.    

Razumevanje za takav stav leži i u činjenici da osećaj zadovoljstva građana radom policije zahteva znatan stepen i njihove autonomije u ostvarivanju bezbednosti s osećajem svrsishodnosti rada policije. Ako su ovi faktori ograničeni, kao što su to sadašnjom organizacijom MUP-a, ni policijski službenici nisu u mogućnosti da upotrebe svu svoju sposobnost i iskustvo u izvršenju rada i nemaju nikakvih izgleda da unaprede odnos sa lokalnom zajednicom. 

To se jasno videlo i kroz stalno favorizovanje i pristrasnost u priznavanju statusa Žandarmerije i SAJ-a u odnosu na običnu policiju, što je sledeći momenat koji dovodi do nezadovoljstva i otuđenja u radu policije i dodatno gasi nadu i njihovu želju za savesnim radom. 

Policajci takođe u ovakvoj organizaciji teško mogu shvatiti na koji se način njihov rad uzajamno vezuje s radom drugih u policiji i kako oni doprinose u bezbednosti građanima, pri čemu smo svi izgubili iz vida da je nemoć policije u lokalnoj zajednici primarno povezana s organizacijom - sistemom krutih pravila i procedura kojima vrh MUP-a upravlja i s najmarginalnijim aktivnostima policije.

Takav odnos, s druge strane, uveliko utiče na odluku da građani ne prijavljuju krivična dela, jer su unapred izgubili nadu i poverenje u policiju, što se zloupotrebljava tako što se prezentuje kako je to „uspeh policije“, pošto njihove statistike pokazuju da iz godine u godinu dolazi do pada kriminala i da je stanje bezbednosti sve bolje i bolje?!  

Niko ne želi da prizna da je suženi krug kreativnog rada policajaca na terenu sveden na nemoć, zbog nemogućnosti samousmeravanja i inicijative koja se guši i sve više kontroliše i, da je osećaj nesvrsishodnosti u radu policajaca prvenstveno rezultat visokog stepena centralizacije i militarizacije koja se brani svim sredstvima, ne mareći za bezbednosne potrebe običnih građanki i građana u lokalnoj zajednici.

Sve to je među policijskim službenicima stvorilo osećaj da su periferno umešani u policijsku organizaciju i da je njihov sadržaj rada postao preuzak i previše ograničen da bi mogao omogućiti bilo kakav smisao izvršenja rada, zbog čega mnogi od njih ne respektuju svoj posao i okreću se onima koji imaju niže etičke vrednosti. 

Na kraju ne treba zaboraviti činjenicu - što su karateristike posla udaljenije od njegovog neposrednog izvršenja, manji je uticaj posla i rezultat rada.  




mr Maja Sedlarević | Sreda, 28. 11. 2018. | Komentara: 0
Kud se dede Vojvodina, gde se dedoše naše vrednosti?!
Šta se to desilo sa nama, sa Vojvođankama i Vojvođanima? Jer, Vojvodina nije samo geografski pojam, nije ni samo reč, nego je stanje duha, mentalitet i građanstvo koje u njoj živi. I nije prvi put da nas guše, da nam kvare i narušavaju okruženje, prava, identitet. Ali, šta se to desilo pa mahom ćutke prihvatamo/pristajemo/mirimo se/prećutkujemo reviziju istorije, prekrajanje običaja i, čak, menjanje imena?
dr Milivoj Bešlin | Subota, 24. 11. 2018. | Komentara: 0
Srbija i Vojvodina u 20. veku - šta se u stvari slavi? Vojvodina ulazi u jugoslovensku državu pre sto godina kao njena najrazvijenija oblast, a danas je nedovoljno razvijeni region Srbije, kao najmanje razvijenog dela postjugoslovenskog prostora. Eksploatisana, pljačkom unazađena, politički ponižena i ekonomski devastirana, sa najlošijom infrastrukturom na čitavom postjugoslovenskom prostoru – postavlja se pitanje šta se tačno slavi ovih dana u Novom Sadu?!
dr Milivoj Bešlin | Sreda, 21. 11. 2018. | Komentara: 0
Balada o uzvraćenoj ljubavi Nije Ratko Mladić zločine činio iz ličnog hira ili u svoje ime. Prilikom zauzimanja Srebrenice, pre nego što će započeti masovna ubijanja bošnjačkih dečaka, muškaraca i staraca, koje će oba međunarodna suda okarakterisati kao genocid, Mladić je rekao: “Poklanjamo srpskom narodu ovaj grad.” “Narod” mu se možda i nije dostojno odužio, ali srpska intelektualna, politička i medijska elita – nesumnjivo jeste. Heroizacija Ratka Mladića nikada nije prestajala, ali je tek danas u Srbiji ona postala opšte mesto, gotovo bez glasa otpora.

facebook