Čanak: Velika nepravda Brisela prema Crnoj Gori

 
 
Izbori u LSV
Iz medija | Ponedeljak, 28. 10. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Velika nepravda Brisela prema Crnoj Gori

NOVI SAD / PODGORICA - Nepravda koja se čini Crnoj Gori je velika jer je ona otvorila sva poglavlja u pristupnim pregovorima, a stalno se ucenjuje nekim novim okolnostima koje od nje ne zavise. Takav, u osnovi voluntaristički pristup briselske birokratije, koja nikako da pruži jasne i nepromenljive uslove za prijem u Evropsku uniju, samo doprinosi jačanju antievropskih snaga i u Crnoj Gori i u čitavom regionu, ocenjuje u razgovoru za Dnevne novine lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak. 

LSV

Čanak ističe da je EU, odbijanjem da otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom napravila „neoprostivo neodgovoran potez“, te da bi jedino integracija u EU obesmislila svaki nacionalizmom motivisan projekat pretenzije na promene granica i sprečila da postanu igralište velikih sila koje po šahovskom polju Balkana povlače marionete zavađenih plemena. On ističe da ne treba zaboraviti ni snažan uticaj crkve na političke procese, a samim tim i stabilnost u regionu.

Intervju prenosimo u celosti.

Odbijanje otvaranja pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom izaziva i  dalje oštre komentare dijela briselske administracije koja poručuje da je napravljena istorijska greška.  Kakva je, po Vama, budućnost evropskog projekta na Zapadnom Balkanu, s obzirom da je Francuska za sada snažno protiv proširenja?

- Mislim da je to bio neoprostivo neodgovoran potez Evropske unije koji ne doprinosi unapređenju stabilnosti na ovim prostorima. Znate i sami da se vrlo retko događa da ruski i američki zvaničnici o nečemu imaju podudarno mišljenje. A ako pogledate izjave visokog ruskog obaveštajca Sergeja Nariškina i visokog predstavnika SAD administracije Metjua Palmera, videćete da je sada upravo to slučaj. Daleko racionalniji i odgovorniji pristup od lidera EU pokazali su evroparlamentarci koji su usvojili tekst rezolucije o otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Dakle, potpuno je jasno da je razočarenje takvom odlukom lidera pojedinih članica EU znatno šire i dublje nego samo u zemljama Zapadnog Balkana. Albanija, Severna Makedonija, Kosovo, pa posledično i Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina, mogu biti jedan integrisan prostor povezan čvrstim i istorijskim, ali i kulturnim i ekonomskim interesima. I takva integracija bi obesmislila svaki nacionalizmom motivisan projekat pretenzije na promene granica. Ili, kao što sada sve više izgleda, mogu biti igralište velikih sila koje po šahovskom polju Balkana povlače marionete zavađenih plemena. Ne pristajem da verujem, da na to šta će se na ovim prostorima dogoditi baš nimalo ne mogu da utiču ljudi koji ovde žive.

Kako će se najnoviji potezi Brisela odraziti na Crnu Goru, koja je najviše odmakla u procesu pristupanja EU?

- Nepravda koja se čini Crnoj Gori je velika jer je ona otvorila sva poglavlja u pristupnim pregovorima, a stalno se ucenjuje nekim novim okolnostima koje od nje ne zavise. Takav, u osnovi volunaristički pristup briselske birokratije, koja nikako da pruži jasne i nepromenljive uslove za prijem u Evropsku uniju, samo doprinosi jačanju antievropskih snaga i u Crnoj Gori i u čitavom regionu. Neće biti preterano ako kažem da se takav princip dvostrukih standarda već obija o glavu i samoj EU, jer nema odgovore na jačanje ekstremizma i nacional-šovinističkog ekskluzivizma u zemljama članicama EU. Na paradoksalan način, možemo doći u situaciju da ubrzo najveći zastupnici evropskih vrednosti i evropskog vrednosnog sistema budu upravo zemlje koje EU još nije primila u svoje članstvo kao što je Crna Gora.

Uveliko se upozorava na opasnost od upliva trećih zemalja, prije svega Rusije i Kine, ali i Turske u region Zapadnog Balkana. Ta činjenica sigurno nije nepoznata evropskim liderima koji stopiraju proces proširenja. Kako to komentarišete?Da li se na globalnoj sceni dešavaju neki novi politički dilovi i sa kakvim posljedicama?

- Spoljna politika svake velike zemlje uvek je refleksija unutrašnje politike. Političare u Francuskoj pa i Nemačkoj, a zašto ne i Italiji i drugim zemljama, više interesuje kako će sutra dobiti izbore nego šta će biti sa širim projektima kao što je EU. I onda je logično da će se u dnevno-političkim igrama posezati za najraznovrsnijim i nacionalističkim i populističkim oruđima iako je to u najdubljoj suprotnosti sa dugoročnim interesima i samih tih zemlaja. Uostalom, zar Bregzit nije jedan od najboljih primera upravo tog tipa političke nehigijene? Sasvim je normalno da Rusija, Kina i Turska traže prostor za širenje svog uticaja, jer je planeta postala suviše mala da bi se mogle praviti nekakve geografski oštro iscrtane granice interesnih sfera. Ne može se očekivati da Kina sa svojim masivnim ekonomskim rastom ne zatraži adekvatno političko mesto na pozornici svetskih sila. Turska je moćna ekonomija sa dugom tradicijom uticaja na Balkanu, koji je u istorijskom smislu samo na kratko prekinut u 20.veku. Drugim rečima, ako pojedine kratkovide EU birokrate, ili još gore pojedini lideri EU misle da im se Balkan podrazumeva i da zauvek može čekati da oni reše sva pitanja u EU pre nego što se okrenu proširenju, to može dovesti do toga da Balkana - dok se oni na njega osvrnu - više u političkom smislu ne bude u Evropi.

Kako će se najnovije odluke Brisela, stav Francuske, ali i Holandije, Danske…o proširenju, odraziti na rješavanje kosovskog čvora, odnosno dijalog između Beograda i Prištine?

- Razrešenje čvora Beograd-Priština može početi onda kada se stvari nazovu pravim imenom. Jer, dokle god se priča o „srpskom narodu“ i „srpskim manastirima“ sa jedne, a o „teritiorijalnom integritetu Kosova“ sa druge strane dok je suština u stvari u tome ko će ponovo prodati Trepču i Gazivode, dotle nikakvog konstruktivnog dijaloga nema. Da bi se vodio dijalog prvo se mora jasno i precizno staviti na sto šta je ono o čemu se razgovara. Toga do sada u odnosima Beograda i Prištine nije bilo.

Pojedini političari najavljuju kataklizmična dešavanja u regionu, ali i u Evropi. Pronalaze se sličnosti sa dešavanjima uoči Drugog svjetskog rata. Dijelite li takvo mišljenje?

Kao što rekoh, ovo je 21 vek, a ne dvadeseti. I težište političkog odlučivanja na planeti je u velikoj meri pomereno iz Evrope na Pacifik. To je još jedan razlog zbog kojeg integrativni procesi, kao i snaženje i širenje EU nisu neki utopijski cilj, nego način da se preživi i u ekonomskom i u političkom smislu ono što budućnost donosi. Upravo zato, sa zabrinutošću gledam neobjašnjive odluke lidera pojedinih članica EU koji kao da ne uviđaju svu istorijsku odgovornost koju su im današnja vremena dodelili, hteli to oni ili ne.

Velike sile nisu isključivi faktor razvoja političkih događaja kod nas

Gdje je u priči o Zapadnom Balkanu SAD? Imenovanje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, kao i Pompeova posjeta Crnoj Gori i  Sjevernoj Makedoniji doživljena je kao jasna podrška evroatlantskim procesima, ali i kao poruka trećim zemljama, prije svega Rusiji da pazi što radi kada je riječ o ovim državama. Da li je to dovoljno?

- Velike sile su važne, ali nisu isključivi faktor razvoja političkih događaja u zemljama regiona. Uporan rad političkih elita na agendi evropskih vrednosti - koje treba čuvati kao i sopstvenu tekovinu a ne kao nešto na šta ekskluzivno pravo imaju zemlje EU - mora biti obaveza svakog odgovornog javnog delatnika na prostorima Zapadnog Balkana. Uvek se mora imati na umu pitanje: šta je inače alternativa? Šta je alternativa antifašizmu? Šta je alternativa antinacionalizmu? Šta je alternativa integracijama? Šta je alternativa razvoju ekonomske kulturne i politilke saradnje regiona? I ko je taj koji bi iz tih alternativa izvukao najveću korist? Postavivši samo ta pitanja, dobijaju se jasni odgovori u kojem pravcu se mora voditi politika koja bi imala pravo da sebe nazove odgovornom.

Ograničavanje uticaja crkve smirilo bi strasti u regionu

Sjedne strane imamo predsjedničke izbore naredne godine u SAD, sa druge probleme unutar EU. Šta se može desiti i Evropi, posebno regionu, ako zbog svih ovih razloga popusti pažnja prema Zapadnom Balkanu?

Dakle, kao što upravo rekoh - ne sme se dozvoliti da sve što se događa u regionu, bude isključivo posledica američkih predsedničkih izbora ili previranja u EU i potreban je uporan rad političkih elita na agendi evropskih vrednosti. Takođe, ne treba zaboraviti ni snažan uticaj crkve na političke procese, a samim tim i stabilnost u regionu. Pogledajte recimo kombinaciju kletvi i opela kojima se u svom političkom angažmanu i izjavama o Crnoj Gori, Srbiji i Kosovu svih ovih godina koristi Amfilohije Radović? Koliko on na taj način zaista pomaže vernicima, a koliko onima kojima odgovara trajna destabilizacija u regionu? Naravno da takvih primera ima još i van Crne Gore i Srbije. Rečju, uveren sam da bi pitanju ograničavanja tog uticaja crkve na političke procese trebalo da se posveti svaka od zemalja Zapadnog Balkana i da bi to imalo dobar i važan uticaj na smirivanje strasti na ovim prostorima. 

Suverenitet Crne Gore od najveće važnosti za bezbednost u regionu

Sve više se pominju novi načini ratovanja, poput “hibridnog rata”. Koliko je Crna Gora, ali i njeni susjedi, izloženi takvom vidu pritiska?

- Činjenica je da je 21 vek doneo nove načine ratovanja i pritisaka I da smo tome svi izloženi. Crna Gora je tome naročito izložena s obzirom na svoj izvanredno značajan geostrateški položaj. I zbog toga je nezavisnost i suverenitet Crne Gore od najveće moguće važnosti za bezbednost i na Jadranu i u regionu.


 (SzILSV, 28.10.2019)




Saopštenja | Sreda, 20. 11. 2019. | Komentara: 0

Obesmišljen rad REM zbog emisija zabavnog karaktera

U jednoj od emisija tzv. zabavnog karaktera u toku prikazivanja izvađen je pištolj, iako u Zakonu o elektronskim medijima jasno stoji zabrana promovisanja nasilja, uz prekršajne mere. Na sve to je Regulatorno telo za monitoring elektronskih medija ostalo nemo, zbog čega je jasno koliko je produžetak licenci emiterima sa nacionalnom frekvencijom postao sporan.
Saopštenja | Sreda, 20. 11. 2019. | Komentara: 0

Da li je statistika o stopi nezaposlenosti pravo ogledalo stanja?

Nedavno su objavljeni podaci da se stopa nezaposlenosti u Srbiji smanjuje. Upozoravamo da treba biti oprezan sa ovakvim izjavama i postavljamo pitanje koliko je ovakva statistika ogledalo stvarnog stanja stvari.
Izjave | Sreda, 20. 11. 2019. | Komentara: 0

Vučić se pobeđuje na izborima, ne tučom na ulici

Komentarišući fotografiju Aleksandra Vučića sa psom, koju je predsednik Srbije objavio na Instagramu po povratku iz bolnice, generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš kaže da je važno da je Vučiću bolje i da „ćemo moći da ga pobedimo na izborima“. 



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook