Argumentima na uvrede poslanika vladajuće većine

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Govori | Petak, 23. 12. 2016. | Komentara: 0

Argumentima na uvrede poslanika vladajuće većine

BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Marinika Tepić iznela je danas zamerke na nekoliko finansijskih zakona koji su pred poslanicima. Ona je navela da je vladajuća većina obmanula javnost govoreći epohalne stvari o Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, a prećutkujući da je sadašnja izmena ustvari odlaganje donošenja nekoliko zakona koji iz ovog pravnog akta treba da proisteknu. Ona se osvrnula i na predlog SNS da član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije bude Danica Maksimović, što je okarakterisala kao sramno. Ovo je izazvalo oštru polemiku u plenumu zbog čega je sednica dva puta prekidana, a Tepić je i prozivana u nekoliko navrata od strane poslanika SNS za odluke i projekte koje je donosila dok je bila pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, na šta je ona argumentovano odgovarala. 

Transkript govora Marinike Tepić možete pročitati u nastavku.

LSV

Zakon o platama odlaže donošenje drugih zakona

Koleginice i kolege, 
uvaženi gosti iz republičke Vlade,

U ovoj sveukupnoj, rekla bih, svaštari od dnevnog reda, gde se našlo gotovo trideset tačaka, ja ću u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine pokušati da se koncentrišem na svega nekoliko, koliko mi vreme dopušta. I u prvom redu, upravo na poslednje pominjanu izmenu Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Najpre, moram da kažem da od sinoć, od kad je počela ova načelna rasprava, svi, ali gotovo svi koji su govorili u ime predlagača i tu prevashodno mislim na predstavnike republičke Vlade, su obmanjivali javnost govoreći o ovoj izmeni zakona na taj način da se stiče utisak da mi pričamo o sadržini i suštini onoga što treba da bude izvedeno iz ovog zakona, a to su, po nama, izuzetno važan Zakon o platama zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, do te mere da gotovo svaki medij koji je sinoć i jutros obaveštavao građane koji nisu imali razloga, recimo, da prate raspravu, nisu mogli da razumeju da je jedina izmena zakona odlaganje donošenja zakona drugih koji proizilaze iz ovog zakona, a ne da se, zapravo, ovim Zakonom o platama uređuju nekakve plate. Gotovo sva medijska štiva su bila ispunjena bajkama o tome kako će ovaj sektor da se uredi, i kako je to teskoban i težak posao, i kako se dugo na njemu radi, itd. apsolutno nerazumevajući da se radi o odlaganju donošenja nekoliko zakona koji treba da proizađu iz Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. 

Zašto je za nas problematično? Ne samo ovo odlaganje, moram reći da je javna rasprava zaključena 7. decembra. Od 7. decembra do dana današnjeg imali smo najmanje tri sednice Narodne skupštine, uključujući i ovu danas i mi smatramo da je to bilo apsolutno dovoljno vreme da se stručni i profesionalni kadar, kako se predstavlja, naročito u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ozbiljno pozabavi do kraja godine ovim zakonskim propisima. Sve i da postoji objektivan razlog, a mi smatramo da ne postoji, za odlaganje donošenja ovih zakona. Kažem, potenciram Zakon o platama zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, dakle opštinama i gradovima. Moram onda da primetim da je Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave već stupio na snagu 1. decembra. I tu, ustvari, nastaje najveći problem, zato što vi imate vakumski razmak, odnosno nemate prateći zakon o platama tih zaposlenih, a Zakon o zaposlenima je stupio na snagu na početku ovog meseca. 

Šta to znači? Ja ću vam dati primer konkretno za Skupštinu AP Vojvodine, na primer, jer u intenzivnoj komunikaciji sa tamošnjim zaposlenima ja svakodnevno imam direktna saznanja da se politička odmazda koja je započela nakon promene vlasti i prolećnih izbora, sada pretvara i u profesionalnu odmazdu, stoga što je zakon koji je stupio na snagu 1. decembra dozvolio novim starešinama, ovim pridošlicama, da degradiraju profesionalne zaposlene, na primer, u Skupštini AP Vojvodine, izjednačavajući ljude koji desetinama godina, više od 20 godina, rade stručno i profesionalno, na primer u Skupštini APV, a da sada stupajući na snagu zakon koji ih je prvo degradirao ili izjednačio sa početnicima, ne mogu da imaju adekvatno podršku u odnosu na plate, odnosno zarade koje bi dodatno vrednovale tu razliku u profesionalnom, stručnom i iskustvenom radu. To su isti onakvi radnici kao što su i radnici zaposleni u ovoj Narodnoj skupštini, koji svima nama, dolazeći na posao pre nas i odlazeći s posla posle nas, pomažu da kvalitetno obavljamo svoj posao. Dakle, to su stručna profesionalna lica koja nemaju nikakve veze sa političkim promenama koje su se dogodile. Ali, nažalost, oni prvi sada osećaju ove posledice i ne znaju uopšte i, naravno, nemaju poverenje kao što ni mi iz LSV nemamo poverenje da će se do jula meseca ovaj set zakona doneti. 

U razgovoru sa predstavnikom Sindikata zaposlenih u pokrajinskoj upravi, ministarka Brnabić, koja nažalost nije prisutna, ali sam sigurna da će se vratiti i iskoristiti priliku da nam da dodatne informacije, pominjala je februar 2017. godine, garantujući da će ovi zakoni da budu predloženi i do tada usvojeni. Odlaganje od dodatna četiri meseca, odnosno pretpostavljanje za sada datum od 1. jula 2017. godine, ide samo u prilog činjenici da nije tačno da, već sada dugo najavljivani, rekla bih, predstojeći izbori neće zaustaviti život u ovoj zemlji. I što je najgore, oni se najviše reflektuju na one koji vredno i marljivo rade za, kako narodne poslanike, tako i pokrajinske poslanike, a potpuno je jasno da je ovo odlaganje u direktnoj vezi sa predstojećim izborima. 

Ponovo odlaganje Zakona o javnoj svojini

Drugi zakon koji je za nas vrlo problematičan, jeste zakon o kojem se, takođe, dosta govorilo, a to je Izmena i dopuna zakona o javnoj svojini, koji se po drugi put odlaže, odnosno produžava se rok autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da podnesu zahteve za povraćaj, rekla bih, svoje imovine i tu nema nikakve veze državni nivo sa obzirom na to da ovaj zakon upravo treba da ispravi onu nepravdu koja je sprovedena po zakonu iz 1995. godine kada je sva imovina podržavljena. Imovina lokalnih samouprava i imovina autonomnih pokrajina i zakon koji je donet 2011. godine, odnosno ovaj zakon, sa prvobitnom namerom trajanja i primene za trogodišnji period, već je jednom produžavan i njegova primena je istekla, koliko sam videla a dobro sam gledala, još u oktobru. Dakle, pre dva meseca. Ni dva meseca kasnije, odnosno danas, pred sobom imamo, tek, sve i da je postojala namera, onda ste morali biti vremenski pripravniji. Ponovo se produžava za još godinu dana i daje prilika autonomnim pokrajinama i opštinama i gradovima da prenesu svoju imovinu na svoje ime. Jel?

Moram odmah da kažem, to je činjenično stanje, da ne bi bilo spekulacija, pošto ih je bilo u prethodnim izlaganjima, da je AP Vojvodina preko svoje Uprave za imovinu, još pre isteka prvobitnog roka, od prvobitno planirane tri godine, završila ovaj posao i popisala više stotina nekretnina i svega onoga što treba da ima u svom vlasništvu, a da je, zapravo, problem upravo u opštinama i gradovima, i apsolutno stojim iza tvrdnje, nesposobnosti gradonačelnika i predsednika opština, odnosno lokalnih pravobranilaca, da popišu tu imovinu. Ja ću vam dati primer svog grada Pančeva, odakle ja dolazim, gde mi tri godine pokušavamo od pravobranioca da saznamo da li je uopšte pripremljen spisak, postoji li popis te gradske imovine koja treba da se potražuje od Republičke direkcije za imovinu, gde sam ja sigurna da i u Republičkoj direkciji za imovinu ne postoji neka dilema da li će biti upitno nešto od onoga što se popiše dokazati da je u vlasništvu opština i gradova, jer time se rasterećuje Republika od tog vlasništva, ima manje troškova koje podrazumeva staranje o toj imovini. 

Ali isto tako ne mogu da razumem nepristajanje da možda neke opštine i gradovi ne žele da prebace imovinu na sebe, odnosno da preuzmu svoju nekadašnju imovinu podržavljeni, kao što sam rekla, 1995. godine. Jer je tekući zakon vrlo jasan u tome – onaj ko ne podnese zahtev na vreme, u zakonu predviđenom roku, po automatizmu će se njegova imovina evidentirati, odnosno potvrditi kao republička. Ja ne vidim tu išta sporno. Da vi nekoga sad treba da terate i ganjate da juri sopstvenu imovinu, a to nije uradio u prethodnih pet godina, zakon je pritom vrlo jasan i pouzdano znam da postoje takve opštine i gradovi koji ne žele da prenesu u svoje vlasništvo neku imovinu, koja je u međuvremenu podržavljena. Ne zato što ne smatraju da im je potrebna, nego zato što nisu u stanju da se posle toliko godina, sa budžetima koji su već oštećeni, lokalnim budžetima, staraju na adekvatan način o toj imovini. I to je nešto što je, svakako, sporno za nas, jer vi vučete za rukav nekoga ko je jasno dao do znanja ili neće, ili nije u stanju da iskoristi svoje pravo. A ako nije bio u stanju pet godina, ili više od pet godina, ne vidim da će biti u stanju ni u narednih godinu dana. Obrazloženja da je uredba neka nova doneta, pa sad postoji neka aplikacija posebna, to je moglo da se uradi i ranije, ali to neće izlečiti one koji ne znaju da rade svoj posao i, kažem, u prvom redu lokalna pravobranilaštva koja treba da budu u stanju da popišu tu lokalnu imovinu. Za to nije potreban nikakav terenski rad, kako smo, takođe, mogli da čujemo od nekih kolega, pa nema ljudi koji će to da rade. 

Pa, ne idu oni sad pa proveravaju na terenu mere – zemljište ili nekretnine – postoje, naravno, vrlo jasni, pritom vrlo razumljiivi za svakog građanina, načini na koji se dokazuje vlasništvo nad lokalnom imovinom. 

Šta nam govori biografija Danice Maksimović

U nekoliko navrata smo tokom današnje rasprave čuli vrlo tešku kvalifikaciju da su neke stvari sramne, odnosno da je sramno sve ono što neko prethodno nije uradio. Ja ću da se osvrnem na jednu tačku dnevnog reda, upravo skrećući pažnju šta je sramno za Ligu socijaldemokrata Vojvodine. Na tačku na koju se niko do sada nije osvrtao. A to je tačaka kojom treba da se izaberu kandidati, odnosno budući član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno novi član koji će zameniti profesora Zorana Stojiljkovića. Na sednici Administrativnog odbora, koji je razmatrao dve kandidature, odnosno dva predloga, a cenim da logika stvari nalaže da će onaj kandidat koji će biti izglasan zahvaljujući skupštinskoj većini biti gospođa koja se zove Danica Marinković, jer je ona bila kandidat Srpske napredne stranke, ja sam zamolila da se pred narodnim poslanicima ne nađe biografija koja je samim tim i javna, na onaj način na koji je ona dostavljena članovima Administrativnog odbora. Da proba da se tipizuje ili upodobi na jedan primeren način za nekoga ko navodi svoju višegodišnju sudijsku funkciju kao glavni kvalifikativ, a opet, nekoga ko smatra da je sve to vrlo opravdavajuće da bi postao član Antikorupcijskog odbora. 

Međutim, ja ću zamoliti one koji do sada to nisu uradili, da pogledaju dobro kako izgleda biografija Danice Marinković. Ona je svedena, evo, na dve strane, od čega, na celoj prvoj strani mi saznajemo, naravno, kad je i gde rođena, saznajemo od kog je oca rođena, šta je njen otac radio u Drugom svetskom ratu, koje ordenje je poneo, gde je onda, tada, zaposlen, gde je premešten, gde se penzionisao i preminuo, naravno. Onda saznajemo od koje je majke rođena, pa gde je majka radila i gde se penzionisala i na koji način. To je čitav prvi pasus, gotovo polovina prve strane. U sledećem pasusu saznajemo kada se udala, pa za koga se udala, pa šta je po obrazovanju njen suprug, pa gde je radio kao direktor, pa gde je radio kao sekretar, pa gde je ponovo radio kao direktor, pa kada je umro. I to saznajemo, uz preciziranje u zagradi, uz naravno sav pijetet prema pokojnicima, i gde je za sve to vreme radio. U sledećem pasusu saznajemo da ćerka, žena i majka Danica Marinković ima dva sina. Onda imamo, opet, biografiju prvog sina - šta je diplomirao, gde se zaposlio, na kojoj funkciji se zaposlio. Onda saznajemo biografiju drugog sina – šta je on diplomirao, gde je zaposlen i kako mu se tačno zove radno mesto. I tu se završava prva strana njene biografije. 

Ono što stoji na drugoj strani, a nalazi se u Narodnoj skupštini pred narodnim poslanicima, koji treba da biraju ovakve kandidate, je, rekla bih, vrlo štur izvod iz njene profesionalne biografije, ali, za mene u jednom delu upitan, naročito kada piše da je tokom ratnih dešavanja na prostoru AP Kosovo i Metohija, vršila uviđaje vezano za terorističke napade gde su žrtve bili pripadnici policije, vojske, izbeglice i „civili svih naroda i narodnosti“. Što podrazumeva i tada naše sugrađane albanske nacionalnosti. I ništa o tome više nema, osim poslednje kvalifikacije sa kojom mi zaključujemo da je Danica Marinković zapravo kao ključnu kvalifikaciju ponela to što je bila ključni svedok u Haškom sudu na suđenju Slobodanu Miloševiću povodom slučaja Račak. 

Apel organizacija civilnog društva

Pošto meni sve to, naravno, nije bilo dovoljno, naročito ovo podvučeno da je vršila uviđaje vezano za civile svih naroda i narodnosti, ja sam probala da se malo raspitam i kod onih organizacija koje su višedecenijski svoj rad, reprezentativnih organizacija civilnog društva, posvetila upravo ovoj oblasti, odnosno kršenju ljudskih prava, i nisam, moram reći, nimalo bila iznenađena kada sam dobila apel brojnih organizacija, među kojima i Autonomni ženski centar, Centar za praktičnu politiku, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Peščanik, Fond za humanitarno pravo itd. koji apeluju na narodne poslanike da ne glasaju za Danicu Marinković za ovu funkciju, jer imaju sve dokaze da ona nije dostojan kandidat za rad u ovom nezavisnom organu. Ako narodni poslanici nisu dobili ovaj apel, ja ću im, naravno, proslediti, apelujući istovremeno da u narednih nekoliko dana slobodno razmisle svojom glavom i donesu odluke u skladu sa svojom savešću, a ne tako što će zameniti uloge i postati onaj izvršni organ izvršnog organa, odnosno Vlade, već da će biti neko ko zastupajući građane, u ime kojih su izabrani, razmišljaju svojom glavom. 

U ovom apelu se kaže da, osim ovog svedočenja, u presudama koje su izrečene navodi ovog svedoka Danice Marinković su ocenjeni kao nepouzdani i neistiniti, a iz prostog razloga što je u svom „profesionalnom“ radu apsolutno minimalizovala stradanja naših sugrađana albanske nacionalnosti. Pričom o civilnim žrtvama, pričam o zarobljenicima u srpskim zatvorima, pričam o svima onima koji moraju da uživaju jednaka ljudska prava a ne da izvršioci, kao što je bila Danica Marinković, budu samo produžena ruka tadašnje politike. Ja se nadam da će na osnovu ovog apela sve moje kolege, kažem, razmisliti svojom glavom i preispitati ili odložiti odlučivanje po ovoj tački dnevnog reda, uzimajući u obzir ne samo jednostrana svedočenja sa jedne strane, već svih onih zbog kojih mi i danas plaćamo visoku cenu na nivou međunarodne politike.

Naravno, da je bila sprovedena lustracija Danica Marinković bi bila, sigurno, jedna od osoba, s obzirom da je vršila tada visoku sudijsku funkciju, koja bi, takođe, podlegla bar komisijskom radu, odnosno radu odbora koji ovaj parlament trebalo da utvrdi i sprovede do kraja, ali, nažalost, nije. I sigurno bi, već tada, bila sprečena da u nekom daljem svom profesionalnom iskustvu uopšte bude kandidat za bilo koju ovako visoku, a naročito sudijsku, funkciju, a ne da je danas rehabilitujemo. Praktično, samo šlag na tortu su sve informacije sa izvesnim Vacićem koji je postao savetnik u republičkoj vladi.

Izlaganje Marinike Tepić je prekinula predsednica parlamenta Maja Gojković, ne dozvolivši joj ni da završi rečenicu, a pod izgovorom da je „dosta dugo prekoračila vreme“.

Od ruganja do uvreda članovima Vlade

Govor poslanice LSV je izazvao polemiku i negodovanje poslanika Srpske napredne stranke i samog predlagača člana Antikorupcijskog odbora Aleksandra Martinovića. Gojković je, između ostalog, rekla i da je Marinika Tepić na veoma ružan način govorila o predloženoj kandidatkinji. Marinika Tepić je na to odgovorila, ukazujući na povredu Poslovnika i povredu dostojanstva Narodne skupštine od strane predsednice parlamenta. Kako je rekla, time što je dozvolila da poslanici iznose netačne informacije, povređeno je i dostojanstvo građana koji su glasali za poslanike LSV čije mišljenje oni upravo i zastupaju u Skupštini.

- Kompletne lične podatke koje sam ja ovde čitala, a gde smo mi o kandidatu Danici Maksimović slušali kao o ćerki, ženi, odnosno supruzi i majci je zvanična biografija upućena narodnim poslanicima. Blagovremeno sam na sednici Administrativnog odbora ukazala da ovako nešto ne ide pred narodne poslanike. Apelovala da se tipizuju biografije koje idu u raspravu Narodne Skupštine, da ne bismo došli u ovu situaciju da kandidat sam sebe degradira – istakla je Tepić. Nakon toga su usledila nova negodovanja poslanika SNS, zbog čega je Gojković odredila pauzu od pola sata.

Sat vremena nakon nastavka zasedanja, Aleksandar Martinović optužio je Mariniku Tepić da je kao pokrajinska sekretarka za sport i omladinu 2015. godine dodelila 2,5 miliona dinara za organizaciju Svetskog prvenstva u banatskim šorama u Tomaševcu. On se osvrnuo i na projekat seksualnog obrazovanja u srednjim školama čitajući, na krajnje ciničan i uvredljiv način, delove udžbenika koji je tome posvećen. 

- Kada je reč o banatskim šorama, ja ću samo da vas upoznam sa činjenicom da je vaš ministar Vanja Udovičić jedan od promotera i zagovarača banatskih šora. On je nas podsticao da promovišemo i podržavamo tradicionalne sportove. A bio je vrlo zadovoljan što negujemo tradicionalne sportove koji su prepoznati kao posebna sportska grana. Konsultujte malo Zakon o sportu i resorne pravilnike – odgovorila je Tepić na Martinovićeve napade.

Projekat pod nazivom „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“, poznatije kao seksualno vaspitanje, je projekat na koji je Tepić najponosnija, kaže, objašnjavajući da je bio realizovan u 74 srednje škole u Vojvodini. 

- Jedinstven, najbolji projekat ove vrste ne samo u zemlji nego i u regionu. Preko 12.000 đaka drugog razreda srednjih škola je prošlo kroz ovaj program – poručila je i dodala da postoji knjiga i rečnik o reproduktivnom zdravlju „koji bi bio korisno štivo za sve narodne poslanike“. Tepić je reagovarala i na citiranje Martinovića o pojmu homoseksualizma. 

- Kamo sreće da su prisutni ovde ili bar ovi s druge strane koji govore, prošli ovaj program seksualnog obrazovanja. Ako vi niste do sada shvatili da se rađamo kao seksualna bića sa slobodnim pravom da biramo da li ćemo se reprodukovati ili ne, nikada nećete. Ali ste upravo uvredili Vladu Srbije, uvredili ste ministarku Anu Brnabić koja sedi ovde – ukazala je Tepić nakon čega joj je Gojković ugasila mikrofon i određena je nova pauza od pet minuta.

(BILSV, 23.12.2016)



Govori | Sreda, 15. 11. 2017. | Komentara: 0

Šta je sa merama za otklanjanje posledica suše?

Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Saša Šućurović postavio je danas pitanje Pokrajinskoj vladi i sekretaru za poljoprivredu da li su se i gde realizovale mere za otklanjanje posledica izazvane sušom, a koje je pokrajinskom parlamentu predstavio na predhodnom zasedanju resorni pokrajinski sekretar. Šućurović je podsetio i šta je poslanička grupa LSV uradila kako bi se pomoglo poljoprivrednicima, zaključivši da je vrlo verovatno da se o istim u pokrajinskom parlamentu ne bi ni razgovaralo da baš oni nisu predložili niz mera.
Govori | Sreda, 15. 11. 2017. | Komentara: 0

Ristić: Južni Banat bez projekata, iako je najsiromašniji deo Vojvodine

Bela Crkva je 2008. godine dobila 180 miliona dinara, godinu dana kasnije 110, a ove godine samo 20 miliona dinara, ukazala je poslanica LSV u pokrajinskoj skupštini Sandra Ristić na današnjoj sednici na kojoj se razmatrao devetomesečni Izveštaj o izvršenju budžeta AP Vojvodine za 2017. godinu.
Govori | Sreda, 15. 11. 2017. | Komentara: 0

Samo se investicijama sprečava odlazak ljudi iz Vojvodine

Poslanik LSV u Skupštini AP Vojvodine Saša Šućurović istakao je na današnjoj sednici pokrajinskog parlamenta da su investicije jedan od načina da se spreči odlazak ljudi sa teritorije Vojvodine u inostranstvo. On je još i rekao da je suficit koji se prikazuje u pokrajinskom budžetu odlika lenjosti.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook