LSV ne može da prihvati izveštaj o izvršenju budžeta APV

 
 
Izbori u LSV
Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

LSV ne može da prihvati izveštaj o izvršenju budžeta APV

NOVI SAD – Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški izjavio je danas da poslanici Lige ne mogu da prihvate izveštaj o izvršenju budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu u periodu januar-jun 2019. On je ukazao da je najmanje realizacije u delu onih sredstava koji bi trebali da služe razvoju Vojvodine, da je ponovo evidentan pad prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta i prihoda od naknada za vode... 

Transkript govora Branislava Bogaroškog možete pročitati u nastavku.

LSV

Poštovani predsedniče,
poštovano predsedništvo,
dame i gospodo poslanici,
članovi Pokrajinske vlade,

Obim pokrajinskog budžeta na dan 30.06.2019. godine, nakon izmene u aproprijacijama koje su bile negde oko 130 miliona dinara, iznosi 74 milijarde i 560 miliona dinara. Ostvarenje prihoda je dosta dobro – 52% ili 39 milijardi. Porezi su planirani u iznosu od 17 milijardi 116 miliona i ostvareni su u iznosu od osam milijardi 880 miliona dinara, odnosno 51,88% od plana i to poreza na dohodak građana od 3,1 milijardu ili 51,8% i poreza na dobit u iznosu od pet milijardi 760 miliona dinara ili 52,4% od plana. 

Manje novca

Ali bih hteo da zastanem na momenat na ovim podacima jer bih hteo da naglasim da, iako na osnovu poreza imamo dobro punjenje budžeta, gde su ta sredstva iznad 50% ostvarena, pojavljuje se znatna razlika u odnosu na isti period 2018. godine, to je negde oko 380 miliona dinara. Posebno na porezu na dobit koji je manji za celih 687 miliona dinara. Ta razlika je unekoliko smanjena jer je rastao porez na dohodak oko 300 miliona, ali to definitivno jeste podatak koji treba da nas zabrine. To pokazuje rezultate rada privrede u Vojvodini u 2018. godini koji evidentno, po ovim pokazateljima, nisu sjajni i trebalo bi da se uzme ova činjenica u obzir. 

Transferna sredstva su ostvarena u iznosu od 2,6 milijardi, odnosno nešto preko 50 posto i oni su u prvih šest meseci 2019. godine činili 63% budžeta. Od toga namenskih kapitalnih transfernih 858 miliona. Ostaje kao i svaki put do sada, kada pričamo na ovu temu, problem ustupljenih prihoda koji se naplaćuju po posebnim zakonima, odnosno prihodi od imovine koji su ponovo ispod proseka sa svega 32,3 posto realizacije. Dakle, svega 1,8 milijardi od planiranih 5,65 milijardi i to je drastično niže od plana. Problem je utoliko veći kada se vidi namena ovih sredstava i u koje svrhe se ona opredeljuju. To se na prvom mestu odnosi na prihode od zakupa poljoprivrednog zemljišta, prihoda od naknada za vode i mi imamo konstantan pad ovih prihoda unazad nekoliko godina, od 2016. godine tačnije. U 2017. godini smo imali pad od nekih dve milijarde dinara po ovom osnovu, kasnije u narednim godinama taj pad je nešto manji ali i dalje se meri stotinama miliona, tačnije 580 miliona dinara u odnosu na isti period prošle godine.

Mislim da je svima jasno da je to posledica lošeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali opet u tekstu nema nijedne reči obrazloženja po ovom pitanju, niti ima pokušaja da se izvrši neka analiza stanja, da se utvrdi šta su uzroci, šta je to što bi pokrajinska administracija, pokrajinska skupština trebala da učini kako bi se ovaj problem rešio. Mi možemo da se pravimo da taj problem ne postoji, možemo da se pravimo da zakup državnog poljoprivrednog zemljišta ide u skladu sa zakonom i u rokovima koje je zakon propisao, ali to jednostavo nije tačno i ovi podaci to dokumentuju. Obzirom da su u pitanju namenska sredstva koja treba da se utroše u poljoprivredi, iluzorno je pričati o nekom razvoju poljoprivrede u 2019. godini kada vi imate konstantno smanjenje prihoda po ovom osnovu i konstantno smanjenje iznosa namenskih sredstava koja će se za poljoprivredu iskoristiti. 

Loša realizacija budžeta

Sve u svemu, kao i svaki put do sada imamo apsolutno dominaciju transfernih sredstava sa kojima AP Vojvodina suštinski ne raspolaže u odnosu na ustupljene i naročito izvorne prihode i to je situacija koja se konstantno ponavlja. Ono što se, takođe, ponavlja je loša realizacija budžeta. Mi imamo da su izdaci ostvareni u procentu od 41,16% ili u iznosu od 31,7 milijardi dinara, u okviru kojih su tekući rashodi budžeta ostvareni 41% ili 29,8 milijardi dinara, što je podbačaj u odnosu na neki plan od šest milijardi dinara i to uglavnom na pozicijama koje imaju kapitalni karakter. Znači, upravo na delu onih sredstava koje su trebale da služe razvoju AP Vojvodine je najmanje realizacije i mi smo umesto budžetskog deficita koji je planiran na godišnjem nivou od 4,4 milijarde došli u situaciju da u prvih šest meseci imamo iskazan suficit od 3,7 milijardi. 

Realizacija budžeta od 41% je posledica natprosečnog trošenja transfernih sredstava i ispodprosečnog trošenja sredstava koja imaju kapitalni karakter i koji suštinski služe razvoju AP Vojvodine. Realizacija kapitalnih projekata i rashoda je hronično niska, realizacija kapitalnih projekata budžetskih korisnika iznosi svega 195 miliona dinara od planiranih 943 miliona, dakle gotovo milijarda, i to je svega 20,7% na ovim pozicijama, dok realizacija rashoda budžetskih korisnika koji imaju kapitalni karakter iznosi 4,36 milijardi od ukupno planiranih 18,5 milijardi. Dakle, to nije ni pola onih sredstava koja su trebala biti utrošena u prvih šest meseci, odnosno četvrtina sredstava koja treba da se utroši na nivou cele godine. 

Najgora realizacija u Upravi za kapitalna ulaganja

Mogao bih da kažem nekoliko reči i o realizaciji sredstava na strani sekretarijata, pre svega mislim na Sekretarijat za privredu sa realizacijom od 16% i Sekretarijata za poljoprivredu sa realizacijom od 26%, ali mislim da je bolje da preostalo vreme iskoristim na komentar rada Uprave za kapitalna ulaganja, jer mislim da ono što oni rade, odnosno ono što bi oni trebali da rade je nešto od čega zavisi razvoj AP Vojvodine. 

Naime, od ukupno 8,4 milijarde utrošeno je tek milijardu i 250 miliona, to je 14,9%. I to je ubedljivo najmanje procenat realizacije budžetskih korisnika. Najveća realizacija je na projektu Žeželjevog mosta i ona je negde oko 70% i ona diže taj prosek. Ali budimo realni, što se tiče Žeželjevog mosta, mi dobijamo pare od Republike Srbije, te pare prosleđujemo dalje investitoru. Znači, tu naša uloga i počinje i završava se. Ništa više, ništa manje od toga, samo prebacujemo novac koji nam drugi daje. Nije u pitanju naša kreacija, nije u pitanju naša investicija. 

Na ostalim pozicijama, gde se vidi pravi rad Uprave, procenti su poražavajući. Pa, tako, na projektima u oblasti vodoprivrede je realizacija 4,1%. Od 660 miliona utrošeno je 27 miliona. U oblasti lokalnog ekonomskog razvoja realizacija je 8,76%, 55 miliona od 638 miliona. U oblasti saobraćajne infrastrukture – 198 miliona od milijardu 739 miliona, to je svega 11%. U oblasti sporta ispod 10%, 48 miliona od 530 miliona koji su namenjeni za ovu oblast. Za objekte Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu, za prečistače otpadnih voda koji su planirani u Srbobranu, Malom Iđošu, Bačkoj Topoli, za rekonsturkciju dvorca Heterlendi u Novom Bečeju, rekonstrukciju Gimnazije „Isidora Sekulić“ u Novom Sadu realizacija je nula. Ništa nije potrošeno u ovoj godini. Obrazloženje Uprave je da su ugovori sa lokalnim samoupravama zaključeni tek u šestom mesecu. To znači da tenderska procedura u tim lokalnim samoupravama verovatno još nije sprovedena zbog složenosti cele procedure. I znači da će u 2019. godini ova sredstva ostati u realizaciji bliskoj nuli. I postavlja se pitanje zašto se čekalo šest meseci da uopšte se zaključe ugovori sa lokalnim samoupravama. 

Budžetski ping-pong

Meni je posebno interesantna situacija sa izradom tehničke dokumentacije za izgradnju brze saobraćajnice državnog puta Novi Sad – Zrenjanin, Zrenjanin – Borča iliti Vojvođansko P, kako je to kolokvijalno nazvano, gde je planirano 536 miliona dinara, a nije bilo nikakave realizacije, bio je samo jedan neuspeli tender, a onda su sredstva od 268 milina dinara vraćena nazad u republički budžet, uz obrazloženja da je do projekta koji će nastaviti Vlada Republike Srbije. Isto se desilo sa izgradnjom, odnosno rekonstrukcijom pozorišta u Subotici, gde se takođe vraća 33 miliona dinara. Ovo je jedna vrsta budžetskog ping-ponga. Nama se prebace pare, mi pare vratimo. Posledica tog budžetskog ping-ponga jeste da ti projekti stoje. 

Mi imamo situaciju da se završavaju postojeći autoputevi u Republici Srbiji, da se pokreću neki novi autoputevi, a na teritoriji AP Vojvodine nijednog metra. I nije realno očekivati da će se do kraja mandata ove pokrajinske administracije ta situacija izmeniti. Znači, po ovom pitanju koje je definitivno bilo najozbiljnij razvojni projekat nije se desilo ništa.

Jedini projekti koje je Uprava uradila u nekom ozbiljnijem procentu su projekti u oblasti zdravstva i to mogu da pozdravim, oni su realizovani negde u nivou 40%, ali u apsolutnom iznosu to nije cifra koja može da se meri sa ovim ciframa o kojima sam malo pre pričao. I, ajde, projekat izgradnje nove zgrade televizije Novi Sad, koji je realizovan negde sa 20%, ali ja sad mogu da vas pitam, uvažavajući interese zaposlenih na televiziji za novim prostorom, šta to znači ostalim građanima Vojvodine. Da li to rešava neki životni problem nekom u Alibunaru, ili Inđiji, ili u Bačkoj Topoli?

Ovo su sve razlozi zbog kojih poslanička grupa LSV ne može da prihvati ovaj i ovakav izveštaj.

Hvala.

(SzILSV, 18.09.2019)



Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

Sklonost ka populizmu pokrajinske vlasti, bez rezultata u radu

Nedostatak strategije, vizije, ideje, populističko ponašanje vladajuće garniture i nedoslednost u poštovanju donetih odluka samo su neki od razloga zbog kojih poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu podržali predloženi rebalans budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu. 
Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

Vlast neprecizno planira budžet Vojvodine

Pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Saša Šućurović izjavio je danas da poslanici LSV neće podržati predloženi rebalans budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu jer je on posledica nepreciznog budžetskog planiranja. Kako kaže, rebalans nije opravdan i služi u promotivne svrhe. Šućurović je zamerio mala izdvajanja za poljoprivredu i što se za privredu i turizam u rebalansu ne odvaja nijedan dinar.
Govori | Utorak, 16. 07. 2019. | Komentara: 0

Papuga: Kada će crnogorski postati službeni jezik?

Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga je na današnjem zasedanju skupštine Srbije pitala ministra državne i lokalne samouprave Branka Ružića kada će lokalna vlast u Vrbasu na svojoj teritoriji uvesti crnogorski jezik u službenu upotrebu, imajući u vidu da su za to ispunjeni svi Zakonom propisani uslovi.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook