BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić ukazala je na
današnjoj sednici republičkog parlamenta da je Srbija jedina država koja u zaštitu životne sredine ulaže manje od 0,4 odsto BDP. Istovremeno, kako je upozorila, njeno stanovništvo troši oko 420 litara vode dnevno, što je dvostruko više nego u pojedinim zemljama Evropske unije.

Lazić je komentarišući Predlog zakona o vodama navela i da jedna četvrtina stanovnika Beograda, koji je jedini milionski grad na toku Dunava, i dalje koristi septičke jame za odlaganje otpadnih voda. Lazić je i od ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislava Nedimovića tražila odgovor na pitanje koliko se godišnje iz budžeta izdvaja za tretman otpadnih voda, a koliko za uređenje erozivnih i bujičnih predela.

Transkript govora Nade Lazić možete pročitati u nastavku

Poštovani predsedavajući,
gospodo iz ministarstva,

ja ću pokušati u granicama raspoloživog vremena da komentarišem samo Zakon o vodama. Naime, ono što bih želela da naglasim odnosi se na to, kako se mi odnosimo prema ovom resursu i gde se nalazimo u poređenju sa zemljama Evropske unije, a s obzirom da je jedan od razloga za izmenu Zakona o vodama usaglašavanje sa direktivama EU i drugim direktivama koje ovu oblast uređuju.

Rok za usaglašavanje zakonskih akata 2018.

Srbija se obavezala da potpuno preuzme pravne tekovine EU do kraja 2018. godine. Naime, da se zakoni usaglase do kraja 2017., a do kraja 2018. i sva podzakonska akta, njih oko 30. To je u principu dobro, ali znamo da njihovo sprovođenje nećemo moći da ispunimo u potpunosti, a evo i zašto. Vi u tekstu navodite da će biti potrebno dve milijarde evra  za uređenje pitanja pijaćih voda u narednih 20 godina, koja su u nadležnosti komunalnih preduzeća, a u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Organizovanim snabdevanjem vodom za piće obuhvaćeno je u Srbiji više od 80 odsto stanovništva kroz veliki broj preduzeća i tu je velika usitnjenost prisutna.
U odnosu na razvijene zemlje, potrošnja voda po glavi stanovnika na dan je veoma velika, prosečno 420 litara po stanovniku na dan se troši u Srbiji. Dok je, recimo, u Nemačkoj to manje od 150 litara, što govori o našem nemarnom i rasipničkom odnosu prema vodi. Sa druge strane, postoje naselja koja ni danas nemaju javno snabdevanje vodom za piće.

Pitanje otpadnih voda

U oblasti otpadnih voda još je gore stanje, potrebno je obezbediti 3,9 milijardi evra za izgradnju kanalizacione mreže, kolektora, a najviše, oko 70 odsto za izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda. Zemlje članice EU imale su obavezu da do 2015. godine izgrade postrojenje za tretman otpadnih voda do tercijalnog nivoa. Primera radi, u Srbije jedino je subotičko postrojenje iz ovakve kategorije. Kod nas je oko 10 odsto stanovništva pokriveno nekim vidom prečišćavanja otpadnih voda. Ne treba, nažalost ići dalje od Beograda, koji je jedini milionski grad na toku Dunava, a nema sistem za tretman otpadnih voda. Čak jedna četvrtina stanovništva grada Beograda i dalje koristi septičke jame za odlaganje otpadnih voda.
Takođe, navodite da za investicije u objekte za sprečavanje poplava treba uložiti u narednih 20 godina oko 260 miliona evra. Napomenuću da su do 1991. ulagana ozbiljna sredstva u sprečavanje erozija i uređenje bujičnih tokova, ali u predhodnih više od 20 godina ulagalo se jako malo zbog čega su poslednjih godina učinjena velike štete izazvane poplavama bujičnih reka, pa su tako zabeležene velike poplave 2005., 206,2007, 2010, a posebno katastrofalne poplave 2014. Ulaganja u sanaciju šteta bila su daleko veća od sredstava koje je trebalo sukcesivno ulagati u prevenciju. Kada se saberu svi ovi iznosi dobija se cifra od preko šest milijardi evra potrebnih da se pitanje voda uredi na pravi način, onako kako su to uredili članice EU.

Kako do standarda EU?

Želim da postavim pitanje ministru koliko se do sada na godišnjem nivou ulagalo u tretman otpadnih voda. Koliko samo u ovoj godini, a koliko u uređenje erozionih  i bujičnih područja. Napomenuću, da naš amandman, kojim smo u budžetu tražili 10 miliona  za inoviranje karti erozija, vi niste usvojili pod obrazloženjem da će to remetiti nekakve tabele, u tom dokumentu. Nažalost, i prošle godine bio je predložen isti amandman pa se ništa nije desilo. Navodite da će potrebna sredstva biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, pokrajine, budžeta lokalnih samouprava, sredstava javnih komunalnih preduzeća iz cene vode i fondova Evrope i donacija. Znajući stanje budžeta na svim nivoima i da povećanu cenu vode osiromašeni građani neće moći da plate postavlja se pitanje kako ćemo dostići standarde EU.

Nedovoljan broj stručnjaka

Želim da napomenem da zabrinjava činjenica da u našoj zemlji nema dovoljno odgovarajućeg stručnog kadra u oblasti voda. Primera radi, podaci iz inženjerske komore kažu da na teritoriji Srbije ima 1400 inženjera hidrotehnike sa licencom. Od toga najviše u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, dok u pojedinim opštinama ne radi nijedan inženjer sa licencom. Zna se da je za dobijanje sredstava iz  fondova EU potrebno učešće i naše zemlje u nekom procentu, a mi nemamo nezavisni fond za sufinansiranje takvih projekata, bar ne do sada. I Fond za vode i Fond za zaštitu životne sredine su budžetski fondovi , gde praktično od volje ministra ili premijera sredstva mogu biti utrošena za nekakve druge stvari. Primera radi, u Poljskoj fond za zaštitu životne sredine  i vode je nezavisan  iz koga se finansiraju aktivnosti iz ove oblasti.

Hvala lepo.