Pre dozvole za nabavku vatrenog oružja obavezno proći obuku

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Govori | Sreda, 18. 02. 2015. | Komentara: 0

Pre dozvole za nabavku vatrenog oružja obavezno proći obuku

BEOGRAD – Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržaće Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju graničnih prelaza Jaša Tomić - Fenj, Vrbica - Valkanj i Nakovo - Lunga, kao i Predlog izmena i dopuna zakona o zaštiti od požara, poznatijeg kao "Tamarin zakon", dok je na Zakon o oružju i municiji podneto nekoliko amandmana od čije sudbine će zavisiti podrška LSV tom aktu, naveo je tokom današnje načelne rasprave lider Lige socijaldemokrata Vojviodine Nenad Čanak.

LSV

Na dnevnom redu današnje sednice, pored navedenih akata, nalazi se još nekoliko sporazuma, između ostalog sporazum Srbije i Mađarske o saradnji i uzajamnoj pomoći u slučaju katastrofa, kao i Memorandum o razumevanju o institucionalnom okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region Jugoistočne Evrope (2013). Transkript govora Nenada Čanka možete pročitati u nastavku:

Granični prelazi nesporni

Malo sam iznenađen što su objedinjene rasprave oko ova tri zakona, ali dobro. Krenuo bih od onoga što je nesporno, a to je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju graničnih prelaza Jaša Tomić, Vrbica i Nakovo.
Mogu da kažem da je to izuzetna stvar i da će to pomoći stanovnicima Banata da lakše komuniciraju s obe strane granice. LSV to pozdravlja, glasaće za ovaj predlog zakona jer, podsetiću da je Banat u jednom kratkom periodu posle Prvog svetskog rata bio nezavisna država, i kao  nezavisna država u svojoj kratkoj istoriji, koja je trajala svega dve nedelje, ipak je ostavio traga za sobom na građane i sa jedne i sa druge strane granice. U tom smislu, ovo doživljavamo ne samo kao jedan koristan potez za građane s obe strane granice, nego i kao stvaranje sve većeg broja mostova između Srbije i Evropske unije što je, naravno, u interesu svih građana sa ove strane granice.

Podrška Tamarinom zakonu

Druga stvar, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara. Meni je lično zastrašujuće što se ovakvi zakoni nazivaju imenima žrtava, jer pravi zakoni bi morali biti doneti da preduprede ovakve katastrofe, a ne da budu, u određenom smislu, spomenici žrtvama koje su i prouzrokovala odsustva  zakonske regulative koja bi mogla na vreme da spreči takve nemile događaje, ako hoću da budem eufemističan, a ako hoću da budem tačan, to su tragedije. Jer su požari u kafiću „Laundge“ u Novom Sadu i u diskoteci „Kontrast“ zavile Novi Sad u crno, dva puta u roku od sedam godina.
Pošto dolazim iz Novog Sada i svakoga dana prolazim pored zgarišta diskoteke Konstrast i uvek svežeg cveća pred tim spaljenim vratima, vrlo dobro znam koliko je i kakva tragedija zadesila Novi Sad. U tom smislu, da niko više ne bi morao da trpi tako strašne traume kao što su to svi Novosađani, na čelu sa porodicama žrtava, mislim da je ovaj zakon izuzetno značajan i Liga socijaldemokrata Vojvodine će glasati za njega.

Ne ubija oružje

Zakon o oružju i municiji je jedna drugačija stvar. Mislim da je veoma važno da se razumemo oko bitne stvari, a to je da pojedine demagoške parole tipa „da oružje ubija“ i da ga, otprilike, treba potpuno neselektivno zabraniti i isključiti iz naših života, ne stoji. Ne stoje između ostalog zbog toga što ako smo krenuli tom logikom da oružje ubija, onda kašika goji, a olovka pravi pravopisne greške. Što jednostavno nije tačno, znam iz ličnog iskustva. Dakle, u pitanju je nešto sasvim drugo. Pitanje upotrebe oružja, to jest njegove zloupotrebe s jedne strane. Sa druge strane, kada se razmatra pitanje oružja i municije, mora se razmatrati pitanje legalnog oružja i legalne municije, a ne oružja koje je nelegalno, ilegalno i municije koja nije dozvoljena za upotrebu.
Drugim rečima, mi smo pre neki dan imali slučaj napada automatskom puškom M70, gde je jedna žena izrešetana u kolima. Međutim, automatska puška M70 ni po kom zakonu nije legalno oružje da bi se našlo u rukama privatnog lica. To je jurišna puška koja služi za vojno-policijske svrhe i ona  ne može da bude u rukama privatnog lica. Znači, samo posedovanje takvog oružja je krivično delo. Zašto ovo podvlačim? Zbog toga što se u velikoj meri pravi greška i pravila se greška oko toga kako se odnositi prema oružju i svi oni koji nemaju tačnu sliku o čemu se tu radi, jednostavno nisu upoznati sa značajem uređenja ove materije, na način kao što se u jednoj velikoj meri u ovom zakonu prema toj materiji postupa.

Srbija u proseku

Daću vam par podataka koji mogu biti zanimljivi. Recimo, da je smrtnost od pištolja u svetu, po  podacima iz 2008. godine na 100.000 stanovnika - u Hondurasu pogine 65 lica od pištolja, u Meksiku 12, u Srbiji 3,9, za razliku od Švajcarske gde pogine 3,8, za razliku od Čilea gde pogine 3,7, Finske 3,6, Hrvatske 3,5. Ali zato u Sjedinjenim Američkim Državama 10,3, u Crnoj Gori 8,5, što je potpuno neočekivan  podatak, u Nikaragvi 7,3, u Grčkoj 4,8 i tako dalje.
Hoću da kažem da je ovde pitanje stradanja od pištolja i revolvera, ali od pištolja i revolvera bez obzira da li su oni legalni ili nisu. Jer, vršenje krivičnog dela legalnim ličnim naoružanjem je u velikoj meri retkost. Upravo zbog toga što je legalno lično naoružanje moguće identifikovati preko zrna i samim tim ono, čim je legalizovano, postaje neprikladno za vršenje krivičnog dela. U tom smislu, olučene cevi, koje bi bile legalizovane i samim tim uvedene u evidenciju, postaju u određenom smislu manje opasne kao potencijalna sredstva za vršenje krivičnog dela od nelegalnog i nelegalizovanog oružja. Što se tiče municije, naravno, tu mogu vam još dati primere oko stopa ubistava na 100.000 stanovnika. Naša stopa ubistava je 1,2 na 100.000 stanovnika, a svetski prosek je 6,2. Kanada ima 1,6, Engleska koja je praktično potpuno razoružana 1,0, Danci na Grenlandu 19,4... Hoću da kažem da se u ovoj zemlji legalno oružje koristi sa velikim oprezom i velikom odgovornošću.

Ko osposobjava za rukovanje vatrenim oružjem

Ne znam da li bi to bilo pitanje ovog ili nekog drugog zakona, pre dosta godina je bilo razgovora oko toga da se prilikom davanja dozvole za nabavku vatrenog oružja mora proći određeni kurs za njegovu upotrebu. Obzirom na to da više ne postoji vojni rok koji bi bio obavezan, pošto streljačka udruženja ne funkcionišu u širini u kojoj bih ja to voleo da vidim, pitanje je na koji će se način ljudi osposobljavati za upotrebu vatrenog oružja, a da to bude zaista dovoljno dobro, kvalitetno i tačno da ne bi sebe i druge  držanjem vatrenog oružja dovodili u opasnost.     
Postojao je argument koji sam video u zakonu, da su određeni delovi opreme, kao što su termovizijska optička sredstva, navodno vojna oprema i pošto su vojna oprema, njih ne treba stavljati u promet. Isto se odnosi na prigušivače. Moje pitanje glasi, ako je to tako, kako je moguće da vi legano možete da kupite optiku za snajper, legalno u radnji, koja je mnogo bolja i kvalitetnija i jača od, recimo, vojne optike. Jer, na vojnim snajperima vojna optika uvećava do 24 puta, a imate, recima, Svarovski optiku koja ide do pet do 30 sa taktičkom končanicom koja je u legalnoj prodaji, sa kojom se mogu, bez većih problema, postići uspešni hici i preko 350 metara.
Kako uzeti za ozbiljno argument o vojnoj opremi, kada su, recimo, najkorišćenija zrna koja se koriste, i najkorišćeniji kalibri koji se koriste u lovstvu 30,06 i 8,57 ili u vojnoj terminologiji 7,9? Kako to uzeti za ozbiljno kada su i jedno i drugo zrno nastali početkom 20 veka - 30,06 je nastao 1906. godine, a mauzerovo 8,57 zrno je nastalo par godina ranije? Ja postavljam pitanje - to su zrna sa kojima su se vodili i Balkanski ratovi i Prvi i Drugi svetski rat i rat u Koreji i rat u Vijetnamu, dakle sve govori o 30,06 a na moju veliku žalost još devedesetih godina je 7,9 korišćeno u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije.

Voditi računa o lovstvu

Znači, to su vojna zrna, vojni meci, gde ih samo kontrukcija zrna razlikuje od lovačkih. Samim tim, ako hoćemo da razvijamo lovstvo kao jednu od ozbiljnih privrednih grana u Sribji, sa ogromnim potencijalima za razvoj turizma, mi ne možemo to raditi ako ne postoji jasno uređen odnos prema lovačkom naoružanju. Jer, ako se zakoni prave samo isključivo zbog toga da bi se sprečilo vršenje krivičnih dela i ići za tim da je svaki građanin kriminalac zle namere, a ne voditi računa da, recimo, ako postoji ograničavanje nabavke municije za olučene cevi, kratke ili duge, a istovremeno je neograničena nabavka municije za lovačko naoružanje svih kalibara, od 36 do 12, mi dolazimo u poziciju da najedanput vi imate mogućnost da kupite koliko god hoćete municije za lovačku pušku koju, pošto nije izolučena, je nemoguće pratiti oružje iz koga je ispaljena patrona, za razliku od olučene cevi.
Svi ti paradoksi, svi ti nesporazumi, a pitanje prigušivača koje je vezano isključivo za predrasude, u svim filmovima u kojima se pojavljuju razni negativni likovi, uvek imate scenu kako neko navrće prigušivač na pištolj i onda nekoga likvidira, a istovremeno se zaboravlja da kada se priča o prigušivačima priča se, između ostalog, o nečemu što je izuzetno značajno sa ekološke tačke gledišta. Jer se prigušivačima smanjuje buka u lovištima i time se divljač daleko manje uznemirava i samim tim se dobija daleko bolji rezultat u lovu.

Uzeti u obzir štetočine

Isto tako i termovizijska sredstva osmatranja koja omogućavaju bolju procenu kvaliteta divljači, snage  njihovih trofeja i samim tim pomažu lovočuvarima u njihovom poslu. Kako mislite da se borimo protiv štetočina, a svako ko je lovac zna da su šakali postali pošast lovišta u Srbiji, kako da se borimo protiv štetočina kada nema načina da se kupi elementarna municija 222 ili 223 ili već koja god se koristi za štetočine i slične male predatore? Kako da se uopšta onda aktivno borimo protiv toga, kada bi trovanje štetočina moglo izazvati ekološku katastrofu širokih razmera?
Sve u svemu, LSV je podnela nekoliko amandmana. Oni su u velikoj meri u skladu sa opštim stavom o tome, o ovoj materiji koju imaju lovačka društva širom Sribje i Vojvodine, Nacionalna asocijacija za oružje i ja lično mislim da, ukoliko ti amandmani budu usvojeni i budu prihvaćeni od strane vlade, ja mislim da će LSV glasati za ovaj zakon. A koliko tu postoji saglasnost, možda će najbolje reći to da sam sa gospodinom Šormazom imao razgovor oko amandmana, usaglasili smo se da su nam amandmani skoro podjednaki, što samo govori o tome da ako gospodin Šormaz i ja o nečemu mislimo isto, to mora da znači da je to zaista postignut najširi konsenzus koji se u ovoj zemlji može napraviti.
Najlepše vam zahvaljujem.

(BILSV, 18. 02. 2015)



Govori | Utorak, 16. 07. 2019. | Komentara: 0

Papuga: Kada će crnogorski postati službeni jezik?

Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga je na današnjem zasedanju skupštine Srbije pitala ministra državne i lokalne samouprave Branka Ružića kada će lokalna vlast u Vrbasu na svojoj teritoriji uvesti crnogorski jezik u službenu upotrebu, imajući u vidu da su za to ispunjeni svi Zakonom propisani uslovi.
Govori | Sreda, 26. 06. 2019. | Komentara: 0

Izveštaj TOV pun nedostataka, vratiti ga na doradu

Pokrajinski poslanik Lige socijaldemorkata Vojvodine Robert Kolar rekao je da će poslanici LSV glasati protiv Izveštaja o poslovanju Turističke organizacije Vojvodine za 2018. godinu. Kako je naveo, izveštaj je loš i pao je na „copy paste“ modelu, te da bi ga trebalo povući sa dnevnog reda i o njemu diskutovati neki drugi put. 
Govori | Sreda, 26. 06. 2019. | Komentara: 0

LSV ne podržava Odluku o završnom računu APV za 2018.

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini APV nisu glasali za Predlog pokrajinske skupštinske odluke o završnom računu budžeta APV za 2018. godinu. Kako je rekao pokrajinski poslanik LSV Aleksandar Jovanović, slična struktura završnog računa bila je i proteklih godina, a LSV neće podržati ništa što se „ovako paušalno i jednim veštačkim pumpanjem budžeta bude radilo, jer neće biti nikakvog napretka i neće biti razvoja Vojvodine“.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook