Zašto se kanalska mreža ne upisuje kao imovina Vojvodine?

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Govori | Utorak, 08. 05. 2018. | Komentara: 0

Zašto se kanalska mreža ne upisuje kao imovina Vojvodine?

NOVI SAD – Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskom parlamentu ne može da podrži Izveštaj o upravljanju i raspolaganju javne svojine Autonomne pokrajine Vojvodine za 2017, jer postoji velika šansa da će se najvredniji deo imovine prepustiti slučaju, odnosno da će se po automatizmu uknjižiti na ime Republike Srbije, ocenio je šef poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški. On je danas na sednici vojvođanske skupštine, ocenio i da celokupan Izveštaj liči na spisak opravdanja zašto nešto ne može da se uradi.

LSV
 
Transkript govora Branislava Bogaroškog možete pročitati u nastavku:
 
 
Poštovani predsedavajući,
dame i gospodo poslanici,
članovi Pokrajinske vlade
 
Poslanička grupa LSV je još prilikom usvajanja Izveštaja za 2016. iznela dosta argumentovane primedbe na sam izveštaj i na rad uprave i tom prilikom smo dobili obećanje predsednika Pokrajinske vlade da će se naročito po pitanju kanalske mreže preduzeti aktivnosti koje će dovesti do toga da se izvrši upis javne svojine na sredstvima koja mogu biti javna svojina APV. Međutim iz ovog izveštaja, nažalost, možemo da zaključimo da se to jednostavno nije desilo, da su koraci koji su učinjeni nedovoljni i da je rezultat gotovo blizak nuli.
 
Ja sam naravno svestan problematike koja prati sve ovo, svestan sam činjenice da se napravio svojevrsni problem kada su sva sredstva u javnoj svojini prebačena na Republiku Srbiju 1996, kada je napravljeno usko grlo u vidu Republičke direkcije za imovinu koja i danas predstavlja usko grlo u ovom postupku, da je postojala praksa građenja objekata, puteva, kanala i zgrada bez građevinskih dozvola, bez ucrtavanja itd., ali to je nešto što je konstanta.
 
Poštovana sekretarka je napomenula da se malo toga uradilo od 2016. godine. Nije tačno. Uprava za imovinu je formirana 2014, ali je Uprava za zajedničke poslove odmah po usvajanju Zakona, ovlašćena da se bavi ovim pitanjima i prvi popis imovine APV praktično sa donošenjem zakona je bio spreman.
 
Svesni problema koji prati ovu tematiku Uprava za imovinu je imala za obavezu da svakih dve nedelje izveštava Pokrajinsku vladu šta se dešava sa imovinom APV. Naročito je veliki problem koji se tiče kanalske mreže. U prošlogodišnjem izveštaju smo imali procenu da je vrednost kanala na teritoriji APV oko 108 milijardi dinara. Dakle ponavljam, 108 milijardi dinara. A mi imamo situaciju da je upisamo nekih 450 – 460 vodnih objekata samo na teritoriji jedne lokalne samouprave, pa je i to bilo predmet spora između Pokrajinskog pravobranilaštva i javnog preduzeća u vlasništvu APV, odnosno Vode Vojvodine.
 
Zakonski automatizam
 
Praktično ono što se uradilo u 2017. godini jeste da se žalbenim putem izmeni rešenje o upisu Vode Vojvodine na toj kanalskoj mreži i da se ta kanalska mreža prenese na APV. Što se tiče svih ostalih vodnih područja nije urađeno ništa. Postoji žalba Pravobranilaštva na rešenje u Odžacima gde su već sada upisano devet kanala kao imovina Republike Srbije, gde je poništeno to rešenje RGZ, ali imovina nije upisana na APV.
 
Rok za prijavu upisa imovine je pomeran nekoliko puta. Bio je 2016, pa je bio kraj 2017, a sada je pomeren za 2020. Posledica ne podnošenja zahteva u zakonskom roku jeste automatski upis Republike Srbije, bez obzira da li bi ta imovina mogla biti imovina lokalnih samouprava ili APV.
 
Bez sredstava
 
Zvuči dovoljno vremena do 2020, da se taj posao završi, ali ako se nastavi ovim tempom i ovom metodologijom to se sigurno neće desiti. U 2016. smo imali situaciju da Vode Vojvodine povlače svoje zahteve koje su podneli za kompletnu kanalsku mrežu, u 2017, doslovce stoji u ovom izveštaju, da su Vode Vojvodine obavestile Upravu da oni ne mogu da postupe po nalozima za dopunu materijala i ne mogu da pripreme potrebne dokumente.
 
Šta je problem?
 
Problem je što Republička direkcija za imovinu neće izdati potvrdu da su nepokretnosti, odnosno kanali, ušli u evidenciju i da su prijavljeni dok se ne izvrše ispravke u zemljišnim knjigama, a ispravke u zemljišnim knjigama se ogledaju u tome što nepokretnosti koje su upisane kao zemljište na strani A treba upisati kao objekte na strani V.
 
Prevedeno na srpski jezik, to znači da treba izvršiti geodetsko snimanje svih kanala, priložiti planove, priložiti tlocrte da bi oni mogli da budu upisani u zemljišne knjige i tada će APV moći da se uknjiži kao vlasnik kanalske mreže. Mi nismo imali u programu poslovanja, za ranije godine Voda Vojvodine, stavku za pokrivanje ovog troška nismo tu stavku imali ni kod Uprave za imovinu, ta stavka nije mala, taj posao će koštati između milijardu i 1,5 milijardi dinara. Nijedan dinar nije opredeljen za tu namenu. Mi kao poslanici pokrajinske skupštine nemamo program poslovanja Voda Vojvodine na ovoj skupštini, imamo samo završni izveštaj, kroz rebalans se nije videlo se nije videlo da li su za 2018 ta sredstva opredeljena, a nije se videlo ni kroz budžet.
 
Mogu sa velikom sigurnošću da se kladim da nisu opredeljena i da ćemo u 2018 imati indetičnu situaciju koju smo imali i u 2017. Neće se uraditi ništa da bi se 2019. ili 2020. konstatovali da taj posao sada ni ne može da se stigne, jer u pitanju je 20.000 kilometara kanala. Njihova vrednost, upotreba, daleko prelazi ovih 100 milijardi, kolika je knjigovodstvena vrednost tih objekata.
 
Nemanje volje i odsudstvo odgovora
 
Ja ne znam da li je to posledica nemanja volje na strani Voda Vojvodine, koje su zadužene, nemanja volje Uprave ili jednostavno odluke da se preposti da se istekom zakonskog roka ta imovina bude upisana kao imovina Republike Srbije, da se to završi na taj način. Ali mislim da smo zaslužili tu vrstu odgovora, kao i odgovor koja su sredstva opredeljena u 2018 za završetak ovog posla.
 
Uopšte ceo izveštaj koji se nalazi pred nama je, uz svo uvažavanje otežavajućih okolnosti, sa kojima se ljudi iz Uprave sreću, jedan spisak opravdanja zašto nešto ne može da se uradi. I vi po svakom  segmentu javne svojine koja bi mogla biti upisana ispred APV imate neko opravdanje zašto to do sada nije urađeno.
 
Pa kod državnih puteva drugog reda imate da se još avgusta 2017 tražio sastanak sa „Putevima Srbije“, pa da se na taj dopis nije odgovorilo do kraja 2017. godine, pa imate da je Pravobranilaštvo APV po pitanju imovine u inostranstvu obratilo gradu Beogradu januara 2017. pa da do kraja te godine nije dobilo nikakav odgovor, pa da je dogovoreno prenošenje jednog kanala u Baču sa Republike Srbije na APV, a da Republička direkcija punu godinu nije uradila ugovor, pa da se tražilo mišljenje po pitanju sredstava stečenih naplatom potraživanja ugašenog Fonda za razvoj od poreske uprave da bi se odredila visine zakupnine, pa se to mišljenje nikada nije dobilo.
 
Čak se došlo dotle da se Uprava za imovinu, citiram, kaže i sama, da je sačinila 17. novembra 2017. i dostavila sekretarijatu Pokrajinske vlade Informaciju o aktivnostima u upravljanju i raspolaganju nekretnina stečenim potraživanjem Fonda za razvoj APV i nepokretnostima stečenim i koji su se stekli naplatom potraživanjem Fonda za razvoj APV radi razmatranja i usvajanja, ali do kraja izveštajnog perioda ova Informacija nije bila na Vladi, čak ni Pokrajinska vlada nije odgovorila na Izveštaj koji je podnela Uprava za imovinu.
 
Zbog toga ja moram da izrazim opet svoju bojazan da ćemo doći u situaciju da koliko god je 2020. godina daleko, da konstatujemo da smo najvredniji deo imovine prepustili slučaju, zakonskom mehanizmu da se po automatizmu uknjiži i ono što mi nismo bili sposobni da uknjižimo, ali titular neće biti APV, nego će to biti neko drugi.
 
Velika je odgovornost i na Pokrajinskoj vladi i na Upravi, posebno na „Vodama Vojvodine“ da se ovaj posao privede kraju, ali ako se nastavi ovom dinamikom, bojim se da od toga nema ništa i to je razlog zašto ovakav Izveštaj ne možemo podržati.

 (BILSV, 08.05.2018)

Zašto se ne rešavaju problemi?
 
Tokom polemike, u nastavku sednice, Branislav Bogaroški je istakao i da je lično bio inicijator za donošenje Zaključka iz decembra iz 2014, svestan činjenice da se upis kanalske mreže ne izvršava onim tempom kojim bi trebalo da se izvršava.
 
- Tada je krajnji rok bila 2016. godina,a preduzeće „Vode Vojvodine“ je do isteka zakonskog roka podnelo prijavu za kompletnu kanalsku mrežu u Vojvodini i to je ogroman posao. Popisala je svih 20.000 kilometara kanala. Međutim, sa Republičkom direkcijom za imovinu mi nažalost nismo mogli da nađemo zajednički jezik. Vi sada imate vertikalu vlasti od Mesne zajednice  preko APV do republičke vlade, znači vi možete da rešite probleme sa Republičkom direkcijom koje mi nismo mogli da rešimo. Moje pitanje je zašto ih ne rešavate? – upitao je Bogaroški predlagače Izveštaja.              






ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook