Balkan je Rusiji uvek bio moneta za potkusurivanje

 
 
Izbori u LSV
Iz medija | Petak, 18. 01. 2019. | Komentara: 0

Balkan je Rusiji uvek bio moneta za potkusurivanje

NOVI SAD - U međunarodnim odnosima ne postoje emocije, a ako ih ima, one se koriste samo da bi se pričom o njima prikrili pravi interesi, istakao je istoričar dr Milivoj Bešlin u emisiji Radio Beograda 2, „Rečeno i prećutano“, a na temu srpsko - ruskih odnosa: između interesa i ljubavi. Prema njegovim rečima, u 19. veku ideološka platforma srpsko-ruskih odnosa su bili narativi o “pravoslavnom bratstvu” dok se u 20.  to nazivalo “proleterskim internacionalizmom”.

LSV

Bešlin kaže i da ne treba ići predaleko u istoriju kada su u pitanju odnosi Rusije i Srbije, te da misli da se najdalje može ići u prošlost u 18. vek, odnosno do namere da Rusija dođe na Balkan.

- Balkan je tradicionalno bio pogodan teren na kome bi se Rusija odmeravala sa drugim velikim zapadnim silama. Takođe, on je uvek bio moneta za potkusurivanje i namirenje interesa velikih sila i njihovih imperijalnih težnji – ocenio je Bešlin.

Osvrćući se na Prvi srpski ustanak, Bešlin je podsetio da pomoć srpskim ustanicima nije došla u trenutku kada su oni to želeli i kada im je bila potrebna, već kada je to pogodovalo ruskim interesima. Isto je bilo i sa slomom ustanka koji je direktno povezan sa ruskim povlačenjem. Po sličnom modelu se Rusija ponašala sve vreme rešavanja Istočnog pitanja.

Ruska politika vođena interesima

Bešlin je ukazao i na Sanstefanski mirovni ugovor (1878), kao i činjenicu da je Rusija tada na račun Srbije, na račun njene teritorije, napravila veliku Bugarsku.

- U tom trenutku Rusija je procenila da će velika Bugarska država biti njena najbolja ispostava na Balkanu. To više nije Srbija i da ne treba više da igra na Srbe. Čak su o tome svedočili i istoričari koji su bili naklonjeni Rusiji, govoreći da je Rusija uvek podržavala ili uskraćivala podršku različitim nacionalnim pokretima balkanskih država onda kada je to odgovaralo njenim interesima. Velika Bugarska je u Srbiji dočekana kao “gorko razočarenje”, kako se govorilo. Ali Rusija je i tada bila vođena vlastitim interesima.

Zamrznuti konflikt

- Rusija je danas izolovana, pod sankcijama je zbog aneksije Krima i učešća u ratu na istoku Ukrajine, njoj je itekako Srbija potrebna i opet se vraćamo na interese. I to je ruski kontinuitet - Srbija joj je potrebna da bi mogla da se na Balkanu takmiči sa drugim velikim silama, odnosno sa zapadom. Njen prvorazredni interes u ovom trenutku je Kosovo. Rusiji je potreban zamrznuti konflikt, odnosno otvoreno pitanje da bi preko njega mogla da vrši svoj uticaj na Balkanu, da destabilizuje Evropu, da ga koristi u trgovini sa zapadom – smatra Bešlin.

Kako kaže, na posletku Rusiji je veoma važno da bude otvoreno neko sporno pitanje na ovom području, nego da ista budu otvarana u Ukrajini ili Gruziji, na njenim granicama.

- I to je opet vrlo racionalno, jer svaka velika sila želi da otvara sporna pitanja daleko od svojih granica i da se tamo odmerava, a da ima mir na svojim granicama – zaključio je Bešlin dodajući da se u ovom trenutku interesi Srbije i Rusije razilaze kada je Kosovo u pitanju, jer prema onome što dolazi iz vrha srbijanske vlasti, nama je važno da se reši pitanje Kosova dok Rusiji nije u interesu da se nastavi sa briselskim pregovorima.

(SzILSV, 17.01.2019)





Iz medija | Ponedeljak, 17. 06. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Crnoj Gori vratiti imovinu otetu 1918. godine

Činjenica je da je poslije 1918. godine praktično kompletna imovina Crnogorske pravoslavne crkve postala imovina SPC. Upravo iz tog razloga, ne vratiti Crnoj Gori imovinu iz 1918. godine bila bi istorijska nepravda", kaže u razgovoru za Dnevne novine Nenad Čanak, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Iz medija | Nedelja, 16. 06. 2019. | Komentara: 0

Intervju Milivoj Bešlin: Istorijsku istinu ne bi trebalo da utvrđuje sud

"Svedočim pred Višim sudom u Valjevu. Tužiteljka se žalila na rešenje o rehabilitaciji. Sudija je korektan i profesionalan. Iako me satima ispituje, često i na okolnosti koje nisu relevantne ili se meni tako čini, trudi se da pokaže širinu. Advokat predlagača Kalabićeve rehabilitacije u jednom trenutku me pita mislim li zaista da su svedoci 1945. pred Državnom komisijom mogli da se sećaju šta se dogodilo dve ili tri godine ranije", počinje priču o svom svedočenju u procesu za rehabilitaciju Nikole Kalabića istoričar Milivoj Bešlin.
Iz medija | Nedelja, 02. 06. 2019. | Komentara: 0

Skuplje je snimiti Igru prestola nego izazvati rat na Balkanu

Kosovo je 1912. ušlo u sastav Srbije ratom i voljom velikih sila. Izašlo je iz Srbije 1999., takođe ratom i voljom velikih sila. Zato ne vidim neki veliki manevarski prostor. Kraj priče će biti proglašenje pobede pre nego što se pobegne, a potom i priznanje Kosova. Gde Srbija jedino neće priznati da je priznala Kosovo



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook