Čanak: Ruski udari na Crnu Goru ne prestaju

 
 
Izbori u LSV
Iz medija | Nedelja, 17. 02. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Ruski udari na Crnu Goru ne prestaju

PODGORICA - Pokušaj ruskog državnog udara u Crnoj Gori nije uspeo, ali se udari nastavljaju, ali drugim sredstvima. Afera ,,Atlas“ mi upravo na to liči – kaže u intervjuu podgoričkoj Pobjedi Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine. Ističe da je društvo u Srbiji duboko podeljeno između realnosti i mita.

LSV

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta rekao da je Srbija pustila Crnu Goru da ode, ali govori i da su odnosi između ove dvije države najbolji od osamostaljenja Crne Gore - bez obzira na to što ima dosta otvorenih pitanja, a jedno od njih je i izručenje Svetozara i Miloša Marovića. Kako ocjenjujete sadašnje odnose dvije države i dva predsjednika Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića? Da li od međusobnih odnosa predsjednika Srbije i Crne Gore zavise i odnosi dvije države?

- Mislim da bi za Srbiju bilo dragoceno koristiti crnogorska iskustva na evropskom putu. Na tom putu, Crna Gora je dalje odmakla od Srbije. Politička iskustva predsednika Crne Gore Mila Đukanovića spadaju u najdragocenija politička iskustva živoga političara na tlu Evrope. I, to ne koristiti je apsolutno rad u korist svoje štete. Mislim da su odnosi korektni, ali da bi sasvim sigurno mogli i morali biti mnogo bolji. A, otezanje sa izručivanjem traženih lica od strane Crne Gore me zloslutno podseća na neisporučivanje traženih lica Srbiji od strane Ruske Federacije, što je primer na koji se sasvim sigurno ne treba ugledati.

Afera Knežević proširila se i na Srbiju, u priči su se pojavili Milutin Mrkonjić i Boris Tadić... Da li vjerujete da je Duško Knežević zaista posredovao između formiranja koalicije SPSa i DS-a? Tadić je to demantovao. Kome vjerovati? Da li je Knežević finansirao neke stranke u Srbiji s obzirom da je u Srbiji imao banku i razne firme?

- Pre desetak godina jedna nevladina organizacija je u centru Novog Sada postavila štandove na kojima su se građani izjašnjavali oko toga da li misle da je Nenad Čanak najkorumpiraniji političar u Vojvodini. Kada su me pitali šta mislim o tome, odgovor je bio jasan - ima stvari o kojima se ne može izjašnjavati i imati mišljenje. Postoje stvari o kojima postoje ili ne postoje dokazi. A u slučaju da je u pitanju krivično delo, postoje tačno definisane institucije koje se bave pronalaženjem i definisanjem tih dokaza i njihovim daljim prosleđivanjem tužilaštvu i pravosudnim organima. Dakle, u tom smislu ja ne mogu da imam mišljenje o nečemu što je pitanje činjenica sa kojima nisam upoznat. Iako me posle neuspelog ruskog državnog udara u Crnoj Gori ne čudi da se udari nastavljaju, ali drugim sredstvima. A sve ovo mi upravo na to liči.

Incident u Splitu kada su huligani napali vaterpoliste Srbije razvezao je jezik nacionalistima i šovinistima u Srbiji. Što najviše koči regionalne odnose i u kojoj mjeri ih potkopavaju priče da su Srbi van Srbije konstantno ugroženi?

- Nekako kada spomenemo položaj Srba van Srbije, obavezno se misli na region i promišlja u koordinatama političkog argumenta iza kojeg sledi politička kampanja. Kao da bi precizan i pun naziv za Srbe van Srbije trebalo da bude „Srbi van Srbije upotrebljivi u srbijanskom političkom životu“. Hoću da kažem to da se generalizujući položaj Srba van Srbije, tim ljudima pravi medveđa usluga. Sa druge strane, pokušaj promene izbornog zakona u Hrvatskoj i situacija u kojoj se našao Milorad Pupovac je nešto što zaslužuje jasnu kritiku iz Evrope i uopšte civilizovanog sveta. Isto tako, taj napad na vaterpoliste je sramotan i primitivni akt divljaštva. I taj akt divljaštva se ovoga puta dogodio u Hrvatskoj. Ali je isto tako činjenica i da se slični incidenti naizmenično dešavaju kao posledica decenijama negovane ksenofobije, pa čak i rasizma. Evo, recimo, pre nekoliko dana u Kruševcu su, na primer, napadnuti tamnoputi fudbaleri iz afričkih zemalja. Ukratko, imam utisak da sve to vodi samo tome da se građani iz jedne i druge zemlje sve više iseljavaju, a zatim dobro slažu u Nemačkoj.

Dio opozicije izašao je iz parlamenta Srbije bez jasnog koncepta što dalje. Imate nezadovoljne ljude koji već dva i po mjeseca, jednom nedjeljno, šetaju ulicama raznih gradova Srbije. Može li to nezadovoljstvo dovesti do promjene vlasti mimo izbora?

- Po mom iskustvu - ne može. Jedine uspešne demonstracije u Srbiji su bile posle izbora 1996. i 2000. godine, u oba slučaja kao zaštita rezultata predsedničkih izbora. Dakle, gotovo tridesetogodišnja istorija pokazuje da demonstracije imaju smisla posle, a ne umesto izbora. U tom smislu, mimo izbora demonstracije ne mogu dovesti do promene vlasti niti takvo razmišljanje ima podršku demokratskih zemalja. A posle izbora, kontradikcije se rešavaju u institucijama. Pritom, sasvim sigurno, te institucije neće biti zaštićene njihovim sadašnjim napuštanjem.

Iako se Srbija opredijelila za EU i vojnu neutralnost, ni jedan lider EU koji je posjetio Srbiju nije dočekan kao predsjednik Rusije. Što je Srbija htjela da pokaže tim dočekom i kako vidite ulogu Srpske pravoslavne crkve u tome?

- Društvo u Srbiji je duboko podeljeno između realnosti i mita. Taj mitološki deo spada u gotovo potpuno iracionalan osećaj o važnosti Kosova za nacionalni identitet Srba i potpuno istorijski neutemeljen osećaj sigurnosti koju pruža bliskost sa ruskom pravoslavnom federacijom. Velelepan doček Putina bio je u jednoj meri i cena koju je vlast u Srbiji morala da plati za potrebe sopstvene podrške od strane tog rusofilnog dela srpske javnosti. Mada se ja u neku preduboko rusofilnu politiku Aleksandra Vučića (za razliku od nekih drugih političara u Srbiji, što u vlasti što u opoziciji oličenoj u Šešelju i pojedinim članicama Saveza za Srbiju) ne bih kleo. A, što se tiče SPC, ona koristi svoju istorijsku priliku da se što više okoristi o određeni tip vakuuma koji postoji u definisanju njenog mesta i ingerencija. Ona igra ničim objašnjivu ulogu i političkog i spoljnopolitičkog i edukativnog i kakvog sve još faktora u Srbiji. Ruska pravoslavna crkva je još u komunističko vreme bila najpouzdaniji operativac KGB, pa me uopšte ne čudi odnos i pažnja Putina koji je ponikao iz KGB – koju pokazuje i prema SPC.

(SzILSV, 17.02.2019)



Iz medija | Petak, 22. 03. 2019. | Komentara: 0

Kostreš: Nema demokratije bez autonomije

Ne postoji nijedno opravdanje za nasilje koje se dogodilo proteklog vikenda izazvano nepromišljenim upadom demonstranata predvođenih Boškom Obradovićem i drugim liderima SzS u zgradu RTS - rekao je na početku intervjua za Novi magazin generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine, Bojan Kostreš. Prema njegovim rečima, pravo je čudo i velika sreća da nije bilo žrtava.
Iz medija | Sreda, 13. 03. 2019. | Komentara: 0

Zakon o finansiranju Vojvodine ustavna obaveza države Srbije

Ako je Vojvodina ekonomski jača, i Srbija je jača. Ne može jaka Vojvodina da oslabi Srbiju, jednostavno svi građani imaju korist - rekao je za Radio021 generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš. Kako dodaje, Zakonom o finansiranju Vojvodine će se konačno ustanoviti šta su izvorni prihodi i sredstva Vojvodine, čime će Vojvodina biti manje zavisna od Republike i moći će da ostvari svoju autonomiju u celini.
Iz medija | Utorak, 12. 03. 2019. | Komentara: 0

Bešlin: Nacionalistička opozicija nije alternativa

Nacionalistička politika još jednom je na dobrom putu da pobedi društvo u Srbiji, kaže istoričar dr Milivoj Bešlin u autorskom tekstu za Avangardu, dodavši da je to na obostranu i dugoročnu štetu svih. 



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook