Treba da postoji Autonomna oblast Sandžaka u decentralizovanoj zemlji

 
 
Izbori u LSV
Iz medija | Četvrtak, 23. 03. 2017. | Komentara: 0

Treba da postoji Autonomna oblast Sandžaka u decentralizovanoj zemlji

NOVI SAD - Nenada Čanka u Srbiji i regionu ne treba posebno predstavljati, a simpatije i podršku u Sandžaku je stekao kao građanski političar koji 27 godina dosledno insistira na ubrzanju evropskog puta, suočavanju sa prošlošću, lustraciji i drugim vrlo nepopularnim temama i pitanjima, navodi u uvodu u intervju sa predsednikom Lige socijaldemokrata Vojvodine portal sandžaklive.rs. Kao kandidat za predsednika Republike Srbije Nenad Čanak je u predizbornoj kampanji, između ostalog, otvoreno rekao da je Kosovo nezavisno, da Srbija treba da uđe u NATO, promeni Ustav i da se decentralizuje. 

LSV

Vi ste jedini predsednički kandidat koji u svom predizbornom spotu spominje Novi Pazar, Sjenicu i Tutin. Pritom, niste odavde. Objasnite nam to?
- Puno prijatelja imam u Sandžaku i jako dobro znam kako se živi i u Novom Pazaru, i u Sjenici, Tutinu, Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši. Hoću da se čuje i glas ljudi odavde. Jer, ovde ljudi imaju iste probleme kao mi u Vojvodini i kao recimo ljudi u Šumadiji, a to je da se 90 odsto novca i 100 posto odlučivanja nalazi u Beogradu. Pazite, tri četvrtine građana ove zemlje živi van Beograda, a uvek i za sve moramo da pitamo nekoga u Beogradu i čekamo na neki „papir“ iz Beograda. Pa, nismo mi koji živimo van Beograda građani drugog reda. Nismo mi ni manje pametni ni manje vredni.

Dakle, zemlja treba da se decentralizuje, organizuje u tri pokrajine Vojvodinu, Šumadiju i Moravsku, dok bi Grad Beograd i Autonomna oblast Sandžak, imali svoja posebna rešenja samouprave. Tako bi građani bili u prilici da sami i na najbolji način upravljaju svojim novcem i imovinom. Siguran sam da bi čitav Sandžak, koji ima veoma preduzimljive ljude, vredne ljude, tada bio u stanju da snažnije i sa više mehanizama privuče investitore i podstakne razvoj malih i srednjih preduzeća, nego što je to u stanju sada kada to zavisi od nekoliko kabineta u Beogradu i činjenice hoće li biti izbora te godine, pa da se nešto otvori.

Rekli ste da centralizacija guši ovu zemlju, da je razara. Koliko je realno da se to promeni?
- Mora se čuti glas svih ljudi koji žive van Beograda. Jer, ako se nešto ne promeni, doći ćemo u situaciju da se čitava zemlja preseli u Beograd. Jednostavno, nema perspektive. Zato nam i mladi odlaze. Pogledajte oko sebe i zapitajte se, koliko je vaših rođaka i prijatelja otišlo iz svih mesta u Sandžaku? Koliko ih je sa sobom povelo i decu? Mislite li da će se ti ljudi vratiti? Neće. Ako se ova zemlja ne decentralizuje, za koju godinu neće biti ni ko da nas leči, ni ko decu da uči, ni ko da zaradi za penzije. Stalno mi ljudi govore kako se za mesta van Beograda čuje samo u crnoj hronici ili pred izbore. Inače nisu tema. Ali su zato gradske vesti iz Beograda na svim nacionalnim medijima. Sad mi kažu, „e više ni to za crnu hroniku ne važi“.

Mi smo pre neki dan u Vojvodini, u Kulpinu imali situaciju da je izgorela fabrika metli, koja zapošljava 50 ljudi. Znate li šta je 50 radnih mesta za malo mesto kao što je Kulpin? To nigde nije bila vest, sem u nedeljniku na slovačkom jeziku, ali smo zato na svim vestima gledali sudar tramvaja i autobusa u Beogradu. Neću da vam navodim vaše probleme, znate ih najbolje, daću vam još jedan primer iz našeg ugla. Pazite, mi imamo situaciju da Zrenjanin, grad sa 130 hiljada stanovnika trinaest godina nema vodu za piće. Istovremeno, u Beogradu se gradi muzička fontana za dva miliona evra, koja će bacati pijaću vodu 16 metara u vis.

Nabavljaju solarne kontejnere koji imaju bežični internet?! Ili, evo recimo, znate li da će sada direktore škola i domova zdravlja imenovati iz Beograda? A to onda znači da nije važno kakav je neko čovek i šta o njemu misle njegovi sugrađani, nego samo koliko ima jaku partijsku vezu u Beogradu.

Za decentralizaciju zemlje je potrebna i promena Ustava. Vi ste presednik Lige socijaldemokrata Vojvodine koja je i pre deset godina bila protiv ovog Ustava, mislite li da će sada morati da se menja?
- Mi iz LSV i naši prijatelji iz LDP i nekoliko nevladinih organizacija smo demonstrirali ispred Skupštine 30. septembra 2006. kada je usvajan ovaj Ustav i, sećate se, posle toga smo vodili antireferendumsku kampanju. Kada je Ustav usvojen rekli smo da ćemo ga poštovati, ali se deset godina borimo za njegovu promenu. Pazite, Ustav spominje samo jedan jezik i jedno pismo, a mi u Vojvodini recimo imamo šest jezika u zvaničnoj upotrebi. A šta je sa bošnjačkim jezikom i pismom? I da ne govorim o svim ostalim manama tog Ustava.

Da on deset godina ovaj hrani mitomaniju iz političke kuhinje Koštunice i Miloševića o Srbiji čije je srce Kosovo, desna ruka Republika Srpska, a drugo oko u glavi Crna Gora. Da je taj Ustav donet bez javne rasprave i guši autonomiju Vojvodine i guši sve druge krajeve Srbije jer centralizuje zemlju. Uz sve to, Ustav je u direktnoj suprotnosti sa pravom EU i blokira evropske integracije jer ne poštuje primat međunarodnog prava i nema neposredne primene međunarodnog prava od domaćih sudova. E zato će ovaj Ustav će morati da se menja na putu za EU.

Svih ovih godina koliko ste na političkoj sceni, borite se protiv rata i podela, insistirate da se Srbija suoči sa prošlošću, predstavnici Vaše stranke i Vi lično ste bili među prvima koji su išli u Srebrenicu, insistirali ste i na donošenju Deklaracije o Srebrenici, tražili da ona uđe u udžbenike. Trpeli ste velike napade zbog toga. Zato nekako imam utisak da se ova vasa kampanja u kojoj iznosite niz teških istina u Srbiji, ne razlikuje od Vašeg uobičajenog delovanja?
- Dvadeset i sedam godina mene i stranku čiji sam član i predsednik nazivaju najgorim i najgrđim imenima. Ali, nikada nismo povlađivali mitomaniji, laganju i zavaravanju građana ove zemlje i razumljivo je da to ne radim i ne radimo ni u ovoj kampanji.

Lično bih voleo da takvih glasova koji govore istinu ima više na strani demokratskih i građanskih kandidata. Na žalost, retko kad se u Srbiji tako "glasno ćutalo" o najvažnijim političkim pitanjima u predizbornoj kampanji. Počevši od Kosova, odnosa prema kriminalcima koji se zaklanjaju iza navijačkih šalova ili odnosa prema sve čvršćem zagrljaju Rusije. Čini se kao da namerno obilaze tu temu jer bi mogla da im oduzme glasove. E znate kako, predsednik Srbije bi trebalo da vrednosno i politički usmerava naše društvo.

Zato i jeste važno da on ima jasne i određene stavove o ključnim pitanjima sa kojima se suočavamo. I ti stavovi se moraju čuti. Građani ih moraju znati sada, da ne bi posle bilo iznenađenja. Ja sam otvoreno rekao da je samo jedinstvena BiH garant trajne stabilnosti na Balkanu i da je neophodno učvrstiti razgovor i veze Beograda i Sarajeva. Otvoreno sam govorio i govorim svih ovih godina o lustraciji i potrebi suočavanja sa prošlošću i jer će samo na taj način biti sprečeno da se zaboravi ili ponovi recimo strahota koja se dogodila u Štrpcima. Rekao sam i ponoviću: Srbiji je potreban predsednik privržen republici i odan antifašizmu, slobodi, demokratiji, vladavini prava, socijalnoj pravdi i jednakosti svih  ljudi. A takav čovek mora da govori istinu.

(BILSV, 22.03.2017)



Iz medija | Ponedeljak, 25. 05. 2020. | Komentara: 0

Možemo da napravimo normalnu državu

Poštovanje i dosledna primena evropskih vrednosti, nedvosmislena opredeljenost i rad na članstvu Srbije u Evropskoj uniji, a ne samo deklarativno, kako to radi sadašnja vlast, jednakost pred zakonom svih i njegova primena u svakoj situaciji, jedinstvene su ideje koje su sve nas okupile u Ujedinjenu demokratsku Srbiju, kaže u intervjuu za Politiku Bojan Kostreš.
Iz medija | Utorak, 07. 04. 2020. | Komentara: 0

Obećanje o 100 evra pomoći je klasična populistička mera

Smatram da je hapšenje novinara nedopustivo i izrazito štetno. Pravo građana na istinito, celovito i pravovremeno informisanje od presudne je važnosti, naročito u vanrednom stanju. Istovremeno mislim da i novinari, u vanrednom stanju naročito, imaju odgovornost da svojim delovanjem ne utiču na stvaranje psihoze i dezinformisanosti javnosti, ocenjuje za Danas Bojan Kostreš
Iz medija | Petak, 13. 03. 2020. | Komentara: 0

Insistiraćemo na rasvetljavanju zločina i kažnjavanju odgovornih

LSV se još od devedesetih godina snažno zalagala za kažnjavanje odgovornih za počinjene ratne zločine. Nažalost, malo je onih čija su dela sankcionisana. Bez konkretnog obračuna sa protagonistima politike zločina, društva u našem regionu neće biti zdrava, tako da ćemo i u narednom periodu insistirati na rasvetljavanju svih zločina i kažnjavanju odgovornih za njih - ocenjuje za Danas Aleksandar Marton.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook