Vojvodina traži svoje

 
 
Izbori u LSV
Iz medija | Četvrtak, 22. 09. 2011. | Komentara: 0

Vojvodina traži svoje

Intervju Nenada Čanka, predsednika LSV u nedeljniku NIN

BEOGRAD - On nije separatista. Da jeste znao bi šta treba da radi. Nije promenio ideologiju, i nije postao četnik. Bradu ne brije jer su mu zabranili - lekari, sve dok rane od ovčijih boginja u potpunosti ne zarastu. Da se on pita, ruski ambasador bi bio proteran, a Vojvodina bi imala autonomiju.


Nenad Čanak

Iako to baš i nije tako, i dalje podržava vladajuću koaliciju.

Šta će Srbiji autonomija Vojvodine?
A šta će vama pluća?!

A šta će Vojvodini autonomija?
Vi me to ozbiljno pitate?!

Sem novca, da raspolažete novcem koji smatrate vašim?
Osim novca koji je naš? Ovako, Vojvodina je deo Srbije, je l' možemo tu da se složimo?
Ako je deo Srbije u situaciji da može brže da se razvija, da se bolje razvija, da bude neko ko bolje gazduje svojim potencijalima, da li je to u interesu cele države ako nikome drugom nije na štetu?

Razumete strah zbog iskustva sa Kosovom?
Kog iskustva sa Kosovom? Neki me pitaju, a nešto mi govori da biste i vi želeli da me pitate, da li mislim da su zahtevi za autonomiju „destabilizacija zemlje"?

Naročito sada?
Recite mi, molim vas, a kada takvi zahtevi nisu „destabilizacija zemlje"? Samo zahtev koji se ignoriše i gde se ne ulazi u njegov razlog postaje opasan za državu. Zašto je Velika Britanija Škotskoj posle 300 godina vratila parlament i budžet? Kako je Engleska mogla da nema problem sa Velškom skupštinom? Zašto nikome nije palo na pamet da se razgovara o autonomiji Kosova pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost? I kako je onda moguće sada sprovesti ono što je Koštunica dr Vojislav sa svojim - pretpostavljam da je prava reč - saučesnicima, predlagao u nekakvom „akcionom planu" ako Kosovo proglasi nezavisnost.

Bio je rat, proglašena je nezavisnost, to nagoni na strah od separatizma Vojvodine?
A zašto je bio rat? To je ono što niko neće da otvori. Rat je završen 1999. godine, a nezavisnost proglašena 2008. godine. Zašto u međuvremenu nije ništa urađeno? Zašto se čekalo da se od 30 graničnih prelaza na Kosovu dođe na dva? Zašto ne daju na to odgovor oni koji su u tom periodu bili na vlasti? Uostalom, između Kosova i Vojvodine, osim prideva autonomna i imenice pokrajina, nikakvih sličnosti nema. Kosovo je nacionalno pitanje, a Vojvodina demokratsko. Za razliku od Kosova koje je u Srbiju ušlo 1912. godine, Balkanskim ratom, Vojvodina je deo nezavisne Srbije postala Ustavom iz
2006. godine. Stalno se namerno zaboravlja činjenica, i to je koren mnogih nesporazuma, da je Vojvodina 1918. godine ušla u zajedničku državu Južnih Slovena. Kosovo je tada bilo deo Srbije bez ikakvog subjektiviteta. Vojvodina je unela svoju teritoriju, svoje stanovništvo, resurse, kulturu, svoju autonomiju koju je baštinila iz 1848. godine. Iz svega toga došlo se u poziciju da se centralističkom politikom tadašnje dinastije i svega što se događalo, na svaki pokušaj decentralizacije države javlja brutalni otpor tadašnjeg oficijelnog Beograda. To je, naravno, u velikoj meri, olakšalo raspad Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. A posle njega, kad god neko pokuša da spomene bilo šta od subjektiviteta na teritoriji Jugoslavije, tvrdo udbaško krilo počinje priču o raspadu. Ustav iz 1974. godine bio je put u trajanje Jugoslavije prihvatanjem politike ravnopravnosti i saradnje subjektiviteta na teritoriji SFRJ, a ne remetilački faktor kao što danas pokušava da se prikaže. Jedino što je on možda remetio, to su hegemonistički planovi centralističkih i u osnovi velikosrpskih struktura, uglavnom locirani u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i delovima izvršne vlasti. Istim onima koji su obezbedili Slobodanu Miloševiću da dođe na vlast i počne da lupa šakom po stolu svakome ko misli drugačije. I dokle je dovelo to neprihvatanje svega i svačega?

Ne priželjkujete autonomiju Vojvodine da bi ona krenula jednog dana putem Kosova?
Opet o Kosovu. Stalno se zaboravlja da na celom Kosovu ima mnogo manje srpskih manastira nego samo u Sremu. Zar oni nisu isto tako nekakva kolevka srpske duhovnosti kao i ovi na Kosovu? Jesu, oni samo nisu potrebni za dnevnu politiku i zato o njima niko ne govori. Pitanje Kosova je toliko zatrovano dnevnopolitičkim interesima da niko ni neće da kaže do kraja kakav bi njegov plan bio i šta bi zaista radio kada bi se Kosovo stvarno integrisalo nazad u Srbiju. Osamnaest procenata stanovništva Srbije bili bi građani albanske nacionalne pripadnosti. Da li možete da zamislite potpredsednika Vlade Srbije, recimo...

Hašima Tačija?
I da bude istovremeno ministar policije.

Haradinaj, kada se vrati iz Haga?
Haradinaj, kad se vrati, za ministra odbrane. Da li možete da zamislite da svugde u Beogradu imate dvojezične natpise? Na srpskom i na albanskom jeziku? Mi u Vojvodini smo već bili izloženi teroru neopatriota koji su jurili veštice vičući „ćirilica". Obeležavajući kao izdajništvo svaki drugi jezik ili pismo. Sada ih ne čujem da imaju problem zato što se po Beogradu menjaju table ulica da bi bile ispisane i ćirilicom i latinicom, da se stranci kada dođu mogu bolje snaći. To, sada, nije problem, a kada se desi u Vojvodini, koja ima dugu tradiciju višejezičnosti, onda se to pretvara u najgori mogući linč. Jer je Vojvodina prostor na kojem je najlakše iživljavati svoje „patriotske" niske strasti. Mi u Vojvodini smo odavno shvatili da sve te nacio-patriote vole i državu i naciju na isti način kao što pedofili vole decu. Veoma vole. Predlog zakona o javnoj svojini uzrok je sve većih tenzija na relaciji Novi Sad - Beograd? Ko je dao misteriozni nalog i u kasne večernje sate obavestio poslanike vojvođanske Skupštine da se sutrašnja sednica otkazuje? Sednica sazvana kao hitna, na kojoj bi se raspravljalo o tome da Vojvodina dobije svoju imovinu? Skupština AP Vojvodine je najviše predstavničko telo 2.150.000 građana Vojvodine. I takav odnos prema najvišem predstavničkom telu Vojvođana je apsolutno nedopustiv. Iz jednostavnog razloga, što, ako je sednica zakazana, mora se i održati. Ako je zakazao predsednik Skupštine, samo on može da je otkaže, a to mora i da obrazloži. Nikakvi misteriozni noćni pozivi poslanicima se ne mogu tolerisati jer je to potpuno uništenje procedure i institucija, a samim tim i demokratije. Ne mogu da poverujem da Skupština AP Vojvodine služi tek kao unutarpartijsko sredstvo pritiska u pojedinim strankama.

Da li je to obračun unutar DS?
To ne znam. Ali znam da je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić u više navrata pokazivao veliki entuzijazam u promociji autonomističkih ideja. Još 2006. godine, kada je Ustav donošen, tada je Bojan Kostreš iz LSV bio predsednik Skupštine AP Vojvodine, a Bojan Pajtić Izvršnog veća. Tada je Izvršno veće napravilo nešto što se zove Platforma o ustavnom položaju AP Vojvodine u budućem Ustavu Republike Srbije. To je trebalo da bude integralni deo Ustava. Nijedno slovo tog dokumenta, iako su se svi zaklinjali u DS u Vojvodini da je to put kojim će se ići u Vojvodini, nije ušlo, već samo odredba da vojvođanski budžet ne može biti manji od sedam procenata budžeta Republike Srbije. Što je malo čudno kad znate da Vojvodina daje četrdesetak odsto budžeta Srbije. Vremenom smo došli do toga da tri od tih sedam odsto treba da idu u kapitalne investicije koje se, na ovaj ili onaj način, institucionalno ili vaninstitucionalno odobravaju iz Beograda. A od ostalih, uvredljivih, četiri odsto treba sve da se plaća, čak i tih četiri odsto nisu novac kojim raspolaže vojvođanska administracija, nego u to ulaze i transferna sredstva, znači plate nastavnog osoblja i lekara. Novac o kome odlučuje Vlada Vojvodine i svi ostali vojvođanski organi, nije ni 0,7 odsto budžeta Srbije, a kamoli sedam. Tako se veliki entuzijazam za zaštitu vojvođanskih interesa razbio u paramparčad, a pokušalo se opravdati stvaranjem nekakvog fonda za kapitalna ulaganja i Razvojne banke Vojvodine. Međutim, u zadnje vreme vidim da je i oko tih institucija zavladalo ćutanje. Prosto se, poučen iskustvom, bojim čega bi to moglo biti znak.

Šta tražite od javne svojine Vojvodine?
Ne tražimo ništa što ne pripada Vojvodini, što Vojvođani nisu stvarali. Primera radi, dao sam predlog koji nije prenet, recimo, da Vojvodini pripadne samo ono od železnica što je bilo na teritoriji Vojvodine pre sto godina. Koliko znam, bilo je 600 kilometara pruge više nego danas, a Franc Jozef se vozio u proseku dva kilometra brže tim prugama nego Milutin Mrkonjić. Iz Beograda čujem često da je Vojvodina lokomotiva Srbije, e pa ta lokomotiva stalno usporava, a ne sme ni da poseduje šine.

Vojvođani su preuzeli gazdovanje nacionalnim parkom Fruška gora. Hoće li ga SPC oduzeti?
Jedini kome se vraća imovina naturalno je crkva. Kada su to stvari od javnog interesa, kao što je Nacionalni park Fruška gora to je nedopustivo i mi ćemo se tome najoštrije suprotstaviti. Ionako imamo samo par procenata površine Vojvodine pod šumama, a već čujem da je SPC naručila velike količine motornih testera.

Vlada Srbije povukla je iz Skupštine predlog zakona o rehabilitaciji. Nije imala većinu za izglasavanje. Podršku je uskratio SPS rečima: "Ne može se bradom i gibanicom u EU", na šta je SPO uzvratio: "Ne može se petokrakom i Slobodanom Miloševićem"? Kako može?
Mi Vojvođani stalno treba da se opredeljujemo oko stvari koje sa nama nemaju baš nikakve veze. U Vojvodini nikada nije bilo četnika, a mi treba da se opredeljujemo oko njihove rehabilitacije. Vojvođani, među kojima nikada nije bilo četnika, treba da plaćaju penzije onima za koje niko ne može da se dogovori da li su oslobodilačka vojska ili su saradnici okupatora. Mišljenja su podeljena, a jedino što je sigurno to je da Vojvođani opet moraju nešto da plate.

Pet Vladinih predloga odbijeno je u Skupštini u nedostatku kvoruma. To je dokaz da koaliciona vlast ne funkcioniše?
Ima većinu. Mi u Skupštini kao većina okupili smo se oko nekoliko projekata - okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, socijalno odgovorna politika u uslovima krize, usvajanje zakona iz evropske agende i tako dalje. Oko toga je postojao visok stepen jedinstva i saradnje. Urađeno je nekoliko bitnih stvari, saradnja sa Hagom je uspešno okončana...

Spremate li se za nove izbore? U koaliciju sa DS? Šta su vaši uslovi i koje su ključne tačke neslaganja sa DS?
LSV je nastala u Vojvodini i ima izražen regionalni karakter. Imamo jasnu sliku uređenja Srbije kao zajednice regija. Mislimo da je srednji nivo vlasti izuzetno važan za funkcionisanje i stabilnost države. Međutim, DS je daleko centralističkija od nas zato što je percepcija budućnosti Srbije drugačija kada se gleda iz Beograda, a drugačija kada se gleda iz Novog Sada, Niša, Novog Pazara ili Kragujevca. Pitanje centralizma i decentralizacije Liga drugačije vidi. Liga ide za setom stvari vezanih za socijalnu pravdu s jedne i sa druge strane za interesima, prvenstveno Vojvodine, a onda i drugih delova Srbije. DS je preuzela na sebe tip svedržavne odgovornosti i podrške koji obavezuju na drugi tip delovanja i druge prioritete.

Šta su ključni momenti vojvođanskih zahteva generalno?
Zakonodavna, sudska, izvršna vlast, pravo na imovinu i izvorni prihodi garantovani Ustavom. To ste mogli pročitati u programu LSV iz 1990. godine, a sve je šira podrška tom razmišljanju jer smo ipak mi u Vojvodini imali drugačiji razvojni put nego drugi delovi Srbije. Na primer, u Novom Sadu ove godine smo proslavili 100 godina najvećeg i najlepšeg kupališta na Dunavu. Slavimo i 100 godina novosadskog javnog saobraćaja. U tih sto godina su pruge koje su naši preci doneli u zajedničku državu bile rasklapane i to ne u neka davna komunistička vremena, nego sve do pre neku godinu, kada su sa pruge Novi Bečej - Kumane, nove i plaćene šine odnete da se ugrade u železničku stanicu kod Vukovog spomenika. Devedesetih su demontirane i odnošene telefonske centrale. Naftagas je prekršten u NIS pa prodat za vrednost nafte koja se za samo jednu godinu izvadi iz vojvođanskih bušotina. A kad pitamo hoćemo li dobiti nešto nazad od onoga što su ovde ljudi svojim rukama pravili stotinama godina, to ispadne kao prvi korak ka separatizmu, kao večiti izgovor onih koji nisu gadljivi na tuđu imovinu.

EU je postavila zahtev - EU ili Kosovo.
Nisam primetio da je to ideja bila na bilo kojim razgovorima. Lično mislim da bilo
koja ideja razgraničenja u devetnaestovekovnom poimanju granica može da napravi samo dalju nesreću. Može li se ozbiljno shvatiti zalaganje za pristupanje EU, ako ste spremni da zaratite zbog pitanja čiji će carinski pečat biti na carini koje u slučaju ulaska u EU - neće ni biti?

Međunarodna zajednica očigledno ne želi održavanje statusa kvo do ulaska u EU. Želi odmah tačku na to pitanje?
A što ne stavi tačku na pitanje Kipra?! Jedini način da se pitanje završi je hitna
integracija Srbije i Kosova u EU.

Ali ne žele nas tako hitno.
Slažem se, ali onda tu dolazimo do pitanja da li je EU zaista iskreno stalo da se
to pitanje reši ili ne. Ako zaista mogu da pomognu da se to pitanje reši, zašto nisu uslovili Kosovo carinskom unijom sa Srbijom? Što to nije bilo rešenje? Pa zato što se trenutno nama u toj EU očigledno ne bave državnici nego se bave činovnici, koje ne interesuje da se time bave, nego ih interesuje da zarade platu i idu kući. A mi živimo sa njihovim provizorijumima.

Koliko je Srbija trenutno blizu novog rata?
Tačno onoliko koliko je nemoćna da se odupre fašistima, ekstremistima i kriminalcima kojima ovakvo stanje odgovara. Kojima rat odgovara. U Srbiji se mnogo toga isprepletalo. I kriminalci i policija i vojska i Srpska pravoslavna crkva i sve druge nelustrirane mreže i strukture na ovim prostorima. Oni se u ratovima najbolje snalaze i izvor njihove snage je organizovanje nestabilnosti kao izgovora za čvrstu ruku, za državni udar, kao što je Koštunica dr Vojislav to već činio politički inspirišući ubistvo Zorana Đinđića. Nikako da se pogledamo u oči i kažemo istinu, a ona je vrlo jednostavna: ne može biti da je za sva zla Miloševićevog vremena bio kriv samo on i još pet njegovih saradnika. Ne može biti da zemlja funkcioniše stabilno, a da se relativizuju svi od Karađorđa do Miloša, od Karađorđevića do Obrenovića, od Tita do Draže, od Miloševića do Đinđića. Politika ipak nije fudbalska utakmica pa da je pitanje opredeljivanja puka stvar ukusa. Jer, politika traži odgovornost za posledicu. Na tu odgovornost niko nije pozvan, a i ko jeste, svi su izgledi da će sad biti rehabilitovan.

Situaciju bi promenio ulazak u NATO?
Ulazak Srbije u NATO košta para, reorganizacije oružanih snaga, mnogo toga. S druge strane, to donosi bezbednosni kišobran koji nama očigledno treba. Procena nije na meni, ali lično bih se založio za ulazak Srbije u NATO. To bi nam mnogo više pomoglo od nekakvog virtuelnog ruskog prijateljstva.

Tajni koštuničin plan
Nikada nismo saznali šta je bio Koštuničin akcioni plan za Kosovo. Znate li vi nešto o tome?

Reći ću vam ja šta piše u tom akcionom planu. Akcioni plan je: crkva preuzima funkciju škola pa će se deca srpska školovati u crkvama, a pregovaračka pozicija kreće od toga da se Kosovu ponudi status republike u federalnoj Srbiji. To je bio akcioni plan.

I kad je trebalo da stupi u realizaciju taj akcioni plan?
Kada Kosovo proglasi nezavisnost.

Rusija skuplja pravoslavno-totalitarni otpad
Ruski ambasador napustio je bezbednosni skup, koji je predsednik Tadić otvorio, uz reči: "U ovoj prostoriji nema Srba čim se ne zalažete za srpske interese na Kosovu..."

To je diplomatski gaf koji ne vredi komentarisati. Da Srbija ima jaču diplomatsku kičmu, ruskom ambasadoru bi moralo biti uskraćeno gostoprimstvo, jer je to taj rang diplomatskog skandala. Uostalom, zašto taj Konuzin ne otvori, umesto Guče, južni krak gasovoda? Što otvara ono što smo mi već imali a ne nešto što bi oni napravili? Ne vidim po Srbiji tragove gigantskih investicija ruskih preduzetnika.

Rusija gura Srbiju u novi rat?
Rusija pokušava da igra međunarodnu ulogu tako što će skupljati raskrajke pravoslavno-totalitarnog otpada, gde god na to naiđe, i od toga praviti neke marionete. Kada je Rusija išta odbranila od interesa Srbije? Pamtimo obećanja Rusije iz 1999. godine, o raketama usmerenim ka Americi i članicama NATO i - ništa? Sećate li se tajnog oružja „elipton"? Žirinovski je trebalo da ga donese Karadžiću, kako bi ubijali neprijatelje po Bosni i gde god se koji srpski neprijatelj pojavi. Uradio sam istraživanje u potrazi za „eliptonom", najzad sam ga pronašao. „Elipton" je u Moskvi najjeftinija votka. Košta nekoliko puta manje od prve sledeće i ima velik procenat metil-alkohola, tako da stepen ludila i halucinacija koje izaziva verovatno može da vodi ka tome da se nekom učini da je pobedio ili šta takvo. Priče o kozacima, Tarasu Buljbi... ne bih više da slušam te gluposti.

(NIN, 22. 09. 2011.)



Iz medija | Ponedeljak, 09. 09. 2019. | Komentara: 0

Ako želimo da Vučić ode, moramo ga pobediti na izborima

Naravno da ne postoje fer uslovi za izbore, mišljenja je Bojan Kostreš, generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine, tokom razgovora za Danas o tome zbog čega lider LSV smatra da bi umesto bojkota trebalo pozvati građane da izađu na birališta.
Iz medija | Sreda, 04. 09. 2019. | Komentara: 0

Potrebno je hitno promeniti izborni zakon

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da sumnja da su motivi za odluku dela opozicije o bojkotu narednih parlamentarnih izbori - časni. On je poručio da niti je SzS novi DOS, niti je Vučić Milošević, kao i da je sada 2019, a ne devedeseta ili dvehiljadita godina.
Iz medija | Ponedeljak, 02. 09. 2019. | Komentara: 0

Rusija se neće lako odreći uporišta u Crnoj Gori

Balkan je uvek bio mesto sukobljavanja interesa, a veliki uticaj EU na Balkanu je doveo do sužavanja prostora Rusiji da ima svoje uporište na tom prostoru. Ona se tih uporišta u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i delimično u Severnoj Makedoniji bez (nadajmo se samo političke) borbe neće lako odreći - rekao je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak za crnogorski list Pobjeda. 



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook