Lokalni funkcioneri ne doživljavaju zaštićena područja kao razvojni potencijal nego kao teret

 
 
Izbori u LSV
Govori | Petak, 16. 11. 2018. | Komentara: 0

Lokalni funkcioneri ne doživljavaju zaštićena područja kao razvojni potencijal nego kao teret

NOVI SAD – Prebacivanjem nadležnosti očuvanja zaštićenih predela na javna komunalna preduzeća, nadležni žele da se oslobode odgovornosti, ali i potencijalnih neslaganja sa jakim lobijima, ocenila je na današnjoj sednici pokrajinskog parlamenta poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Sandra Ristić. Kako je rekla, svi od prirode žele da vide direktnu korist u vidu seče šuma, eksploataciju kamena, a posrednu korist malo ko vidi, dok većina lokalnih funkcionera ne doživljava zaštićena područja kao resurs i kao razvojni potencijal.

LSV

Transkript govora poslanice Sandre Ristić možete pročitati u nastavku:

Poštovano predsedništvo,
članovi Pokrajinske vlade,
koleginice i kolege poslanici

Pred nama je donošenje skupštinske Odluke o izmenama i dopunama pokrajinske skupštinske Odluke o zaštiti predela od izuzetnih odlika Karaš – Nera. Ovom odlukom se predeo Karaš – Nera poverava JKP na osnovu člana 31 u vezi sa članom 27 statuta APV.

Ovom odlukom budući upravljač zaštićenog područja ima obavezu da čuva zaštićeno područje i sprovodi propisane režime, unapređuje i promoviše zaštićeno područje, obezbedi nadzor nad sprovođenjem uslova i mera zaštite prirode i još niz radnji i obaveza dodatih ovom odlukom.

Dolazim iz Bele Crkve i znam da ove obaveze nametnute ovom odlukom JKP, ono ne može da ispunjava. JKP belocrkvanski „Komunalac“ je preuzeo sve obaveze od Direkcije za izgradnju zemljišta Opštine Bela Crkva ujedno time preuzima i ovu obavezu.

Posao oko zaštićenog područja je veoma težak. a JKP ni svoje tekuće obaveze ne može da ispunjava sa dotrajalom mehanizacijom, manjkom finansijskih sredstava i sve manjom stručnom radnom snagom. Ono treba da počisti ulice, da popuni ispucali asfalt u Beloj Crkvi, da se bavi sečom drveća, odnošenjem smeća, održavanjem groblja i rešavanjem tekućih problema koji svakodnevno nastaju.

Odgovorno tvrdim da nisu u stanju da sa dva zaposlena čuvara, od kojih je jedan zaposlen da bi dočekao penziju,  a drugi i pored svoje dobre volje i velikog angažovanja nije fizički u mogućnosti da postigne i odreaguje na sve nepravilnosti i probleme koji nastaju u tom zaštićenom području.

Da vas upoznam zaštićeno područje se nalazi na površini od 1541 hektar i prostire se na terenu od Kusića do Grebenca pa čak i dalje. Područje je razruđeno i u obliku ćiriličnog slova „G“, tako da čuvar ne može da postigne da odreaguje na sve prijave koje mu se svakodnevno podnose.

Ranije je upravljanje ovim zaštićenim područjem bilo dato Direkciji za izgradnju Opštine Bela Crkva, to njima kao ni „Komunalcu“ nije prioritetna delatnost i svi se zaštitom životne sredine bave onako usput, koliko mogu. A niko ne shvata koliko nam je to bitno, koliko je bitno za čitavu zemlju.

Pravdanje i nečinjenje

Po dosadašnjem iskustvu donosioci odluka su vrlo često skloni da nedovoljno činjenje u zaštiti prirode pravdaju postojanjem mnogo važnim problemima pre svega kada se radi o socijalnoj zaštiti ili neophodnosti novih radnih mesta. U ovom slučaju se može reći da je stav političara i donosioca odluka prilagođen većini birača koji lako prihvataju argumentaciju. Pa ni jedni ni drugi nisu spremni da zarad očuvanja prirode žrtvuju neki od tih viših ciljeva.

Još jedan od problema sa kojim se suočavamo u zaštiti prirode jeste nedovoljno sprovođene programa zaštite i nedovoljno finansiranje zaštite prirode. Ima slučajeva po nekim opštinama i gradovima da se prihodi od nadoknada za zaštitu prirode ne utroše u celosti ili da se ne utroše uopšte za zaštitu prirode. Drugi problem je nedostatak obučenog kadra, ljudstva koje bi ozbiljnije radilo na zaštiti prirode i bavilo se time kao osnovnom delatnošću.

Zbog toga se često dešava da se  sa proglašenjem zaštićenog područja odugovlači i izbegava se, jer se želi izbeći dodatne odgovornosti i finansiranje, kao i pogoršanje odnosa sa jakim lobijima: šumari, cementarima, hotelijerima. Isto tako donošenje ove odluke nikako ne može rešiti problem očuvanja i čuvanja zaštićenog područja. Ovom odlukom se skida odgovornost koja se prenosi na preduzeće koje nije u stanju da se bavi ni svojim delatnostima svakodnevno.

Ovim je njima nametnuta obaveza, a ne prioritetna delatnost. Očuvanje i zaštita životne sredine je problem čitave zemlje i treba se sistemski i detaljno rešavati. Srbija je 2006. potpisala Međunarodnu konvenciju o zaštiti biodiverziteta i time se obavezala da će do 2020. povećati broj površina pod zaštitom na 17 odsto, trenutno taj procenat je oko 6,7 odsto i ta cifra se godinama ponavlja. Srbija je jedan od centara biodiverziteta u Evropi koji moramo sačuvati pre svega proglašavanjem novih zaštićenih područja i boljim upravjanjem postojećim. A to ovom odlukom sigurno nećemo uspeti.

Fali 10 odsto zaštićenog područja

Već godinama je samo sedam odsto Srbije zaštićeno i dovodi se u pitanje da li ćemo za dve godine, ovakvim odnošenjem prema već zaštićenim područjima, uspeti da dostignemo planiranih 17 odsto.

Pitanje je i da li ćemo uspeti da sačuvamo već zaštićena područja ovakvim pristupom. Istovremeno nas zabrinjava i to što u postojećim zaštićenim zonama nailazimo na probleme kao što su izgradnja mini hidroelektrana, nedovoljno kontrolisan ribolov ili ilegalna gradnja. Opet se vraćam na Belu Crkvu gde od 2016.  jezera nemaju sklopljen ugovor sa „Vodama Vojvodine“ o očuvanju voda i sprečavanju nekontrolisanog ribolova na istim jezerima.

Jezera nemaju čuvara niti bilo kakav nadzor. Ove godine je u Vojvodini goreo veliki broj zaštićenih područja i njihovih delova. Jedine vrednosti koje Bela Crkva ima su poljoprivreda i priroda. Dok poljoprivreda odskače od ostatka Vojvodine, priroda, po rečima više stručnih lica iz oblasti zaštite prirode i turizma, u Srbiji ne postoji opština koja ima bolje uslove za razvoj eko turizma od Bele Crkve.

Formirati nova preduzeća

Jedno od rešenja koje zakon dozvoljava, na osnovu člana 67 jeste da se osnuju preduzeća koja bi se bavila zaštitom životne sredine ili zaštićenim područjima ili neko regionalno preduzeće sa sekcijama po opštinama gde postoji potreba za očuvanjem životne sredine. Ta preduzeća ne bi morala da se bave samo predelima od izuzetnih odlika već i zaštitom životne sredine  u celini, jer ovakvim pristupom i donošenjem ovakvih odluka mi problem zaštite životne sredine sigurno nećemo rešiti. Taj problem ne mogu da rešavaju ni preduzeća, pa tako negde u opštinama imamo slučajeva gde i lovačka udruženja su dobila nadležnosti za upravljanjem zaštićenim područjima, što ih dovodi do sukoba interesa.

Ukoliko svi zajedno ne pronađemo adekvatna rešenja za prekomerno korišćenje prirodnih resursa pitanje je kakva je sudbina zaštićenih područja i da li će ih uopšte biti. Iz svega predhodno navedenog, poslanička grupa LSV neće podržati ovu Odluku.

Zahvaljujem!           

(SzILSV, 16.11.2018)




Saopštenja | Nedelja, 16. 12. 2018. | Komentara: 0

Vlast se hvali pravima nacionalnih zajednica, a u praksi brojni problemi

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva Vladu Republike Srbije i njeno ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da mnogo više pažnje posvete rešavanju nagomilanih problema pripadnika nacionalnih zajednica.
Saopštenja | Subota, 15. 12. 2018. | Komentara: 0

Zrenjaninska vlast zaboravila da u decembru pada sneg

Liga socijaldemokrata Vojvodine pita lokalne vlasti u Zrenjaninu zašto nisu spremno ušle ni u ovu zimu?
Saopštenja | Subota, 15. 12. 2018. | Komentara: 0

Srbija za sedam godina izgubila grad veličine Novog Sada, Zrenjanina i Vršca zajedno

Liga socijaldemokrata Vojvodine već dugo upozorava na katastrofalne podatke koji govore o depopulaciji naše zemlje. Poslednji podaci  Republičkog zavoda za statistiku kažu da će u Republici Srbiji na kraju 2018. godine živeti svega 7 miliona ljudi.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook