Neke novine u železnici Vojvodina imala još 80-ih godina

 
 
Izbori u LSV
Izjave | Sreda, 16. 05. 2018. | Komentara: 0

Neke novine u železnici Vojvodina imala još 80-ih godina

BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga upitala je juče ministarku saobraćaja Zoranu Mihajlović ko je nadležan za održavanje železničkih stanica koje su u katastrofalnom stanju. Tokom rasprave o zakonima o železnici i putevima, Papuga je upitala i da li će biti moguće formiranje preduzeća Železnice Vojvodine, jer je predviđeno da da autonomne pokrajine i lokalne samouprave mogu biti uključene u finasiranje održavanja železničke infrastrukture, regulisanja saobraćaja i finansiranje javnog prevoza za pruge za koje su zainteresovani. Ona je ukazala i na značaj postojanja i održavanja vetrozaštitnih pojaseva, pogotovo u Vojvodini.

LSV

Šta je sve imala Železnica Vojvodine,
a šta sada ima

Papuga je navela primer Vojvodine, koja je u periodu između dva svetska rata imala najgušću mrežu pruga u Evropi. Železnica je tada imala presudan uticaj na ekonomski i socijalni razvoj u Evropi, a stepen razvijenosti evropskih regiona tada se iskazivao dužinom železničkih pruga na 10.000 stanovnika. Vojvodina i Slovenija su tada bile na istom nivou ekonomske razvijenosti, s tim da je pokrajina prednjačila u železničkom saobraćaju, poljoprivredi i prehrambenoj industriji.

- Železnica je 1990. centralizovana bez ikakvog ekonomskog kriterijuma. ŽTO Novi Sad postala je samo sekcija novog preduzeća. A na terenu, došlo je do otuđivanja i razvlačenja imovine neviđenih razmera. Recimo, odneto je oko 100 kilometara visokonaponske električne mreže koja je bila pripremljena za elektrifikaciju pravca Subotica-Sombor-Bogojevo, a ne zna se kuda odneto je 30 kilometara potpuno novih šina. Mrak je pojeo i kompjuterske sisteme iz Subotice i Novog Sada. Odvučeno je, bez ikakve evidencije, na stotine vagona i lokomotiva, sve što je bilo novo i valjano – nabrajala je Papuga.

Ona je istakla i da je osamdesetih godina, među prvima u ondašnjoj Jugoslaviji, Vojvodina uvela „nultu fazu“ informacionog sistema za elektronsko praćenje vozova, sa kompjuterima u Novom Sadu i Subotici, a to se sada navodi kao velika novina. Papuga je kazal i da, dok je postojala Železnica Vojvodine i dok se o prugama i stanicama brinulo u Vojvodini, imali smo i pruge i uređene železničke stanice. 

- Sada Vojvodina nema ništa, a kako se prazni možda će se potpuno ugasiti lokalne pruge i samo će prolaziti brzi voz za Budimpeštu. Danas u Vojvodini ima 1.750 kilometara pruga. Dve su koridorske (Beograd-Šid i Beograd-Subotica), dve magistralne (Subotica-Sombor-Bogojevo i Beograd-Pančevo-Vršac). Na 400 kilometara pruga ne odvija se saobraćaj, dok se na 350 kilometara železnički saobraćaj odvija povremeno i po potrebi – naglasila je poslanica LSV.

Železničke stanice u katastrofalnom stanju

Papuga je kazala i da Infrastruktura Železnice Srbije, u stopostotnom vlasništvu Republike Srbije, kao upravljač, ima obavezu da tu infrastrukturu održava trajno i kvalitetno. Kako je rekla, to preduzeće je u 2017. godini ostvarilo prihod od naplate nakzane od železničkih prevoznika oko četiri milijarde dinara. Kazala je i da je u opisu poslova ovog preduzeća je i
obaveza  održavanja građevinske i elektrotehničke infrastrukture, pa je upitala da li onda to preduzeće održava i železničke stanice.

- Stanje železničkih stanica je manje-više katastrofalno. Železnička stanica Novi Sad izgrađena je početkom šezdesetih godina prošlog veka i bila je pojam lepote i funkcionalnosti. Danas su se u hol stanice uselili golubovi, nekada je imala digitalni sat i monitore sa redom vožnje, a danas nema ništa od toga. To je jedan prljavi objekat, a što je najgore nema pokretne stepenice pa se putnici muče sa prtljagom kada treba da izađu na peron. Ova stanica je prvi objekat koji, na primer, vide posetioci Egzita ili drugi putnici koji dolaze vozom u Novi Sad – istakla je Papuga.

Kada je svojevremeno postavila poslaničko pitanje o terminu rekonstrukcije ove stanice, odgovoreno joj je da će to biti u okviru rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta. 

- Da li će to biti samo šminka ili će se ovaj objekat ozbiljno rekonstruisati, u skladu sa modernim tehničkim rešenjima kakva postoje širom Evrope? – upitala je poslanica LSV ministarku saobraćaja Zoranu Mihajlović.  

Kako je dodala, slična je situacija sa stanicama u mestima na pruzi od Subotice do Beograda. Lep, savremen voz prolazi kroz stanice koje su neokrečene, ispisane grafitima, sa polusrušenim objektima pored stanica... U opisu sadašnjeg stanja železničkih stanica, Papuga napominje da o stanju sanitarnih čvorova i čekaonica bolje da ne govori, Ukazala je i da je zimus na stanici u Sremskoj Mitrovici pukla kanalizaciona cev, pa je hol danima bio prekriven fekalijama. 

Od Novog Sada do Pančeva preko Beograda

- U programu obnove i oživljavanja železiničke infrastrukture od 2017. do 2021. se navodi da je zbog nedovoljnih sredstava za održavanje došlo do pogoršanja tehničkog stanja sistema u celini, pa su pojedina postrojenja dovedena u kritično stanje. Samo na 3,6% pruga je moguće razviti brzinu preko 100 km/h. Drastičan primer je Savski most u Beogradu na kome voz juri brzinom od 8 do 10 km/h. Kada je izvršena provera pouzdanosti i bezbednosti ovog mosta? Putnici već instiktivno prestanu da razgovaraju kada prilaze tom mostu, jer se plaše šta će se desiti – navela je Papuga.

Ukazala je i da je izostalo povezivanje Novog Sada, kao pokrajinskog centra (dok i njega ne ukinu) sa drugim gradovima u Vojvodini, pa tako da Vojvođani više ne mogu da putuju od Novog Sada do Pančeva ili Vršca, nego iz Novog Sada moraju da dođu u Beograd, pa odatle da putuju u neka vojvođanska mesta. 

- U obrazloženju predloga zakona navodite da autonomne pokrajine i lokalne samouprave mogu biti uključene u finasiranje održavanja železničke infrastrukture, regulisanja saobraćaja i finansiranje javnog prevoza za pruge za koje su zainteresovani. Da li su lokalne samouprave  spremene ovog momenta da preuzmu pravo upravljanja i finansiranja jer ne mogu da ispune sve zakonske procedure, odnosno nemaju ni sredstava, ni adekvatne kadrove, ni potrebne dozvole, sertifikate? A šta ako se desi da moja opština Kula, iz koje dolazim, prihvati da vodi i gazduje prugom na svojoj teritioriji a susedni Vrbas ne prihvati? Da li će putnici da presedaju ili peske ići od Kule do Srbobrana? Da li to znači da će se stvoriti mogućnost da će se formirati preduzeće Železnice Vojvodine, koje je nekada postojalo, jer kako se drugačije uključiti u organizovanje i regulisanje saobraćaja? – upitala je Olena Papuga. 

Vojvodini nedostaje 130 hiljada hektara šuma

Poslanica LSV je naglasila i da su vetrozaštitni pojasevi ničija briga, a da država reaguje tek kada se dogode smetovi ili neka druga elementarna nepogoda 

- Sadnja zaštitnih drvoreda je zaboravljena praksa, postojeći drvoredi se uz puteve seku i ne vodi se računa o obnavljanju posečenih drvoreda. Posebna situacija je u Vojvodini. U prošlosti putevi u Vojvodini su bili štićeni gustim drvoredima koji su imali više zaštitnih funkcija – zaštita od snega u zimskim mesecima, u letnjim zaštita od sunca i visokih temperatura, a istovremeno i zaštita zemljišta od erozije – istakla je ona. 

Podsetila je da je Vojvodina i dalje najmanje pošumljeni region Evrope sa nepunih sedam odsto površine pod šumama, a standardi predviđaju minimalnu pošumljenost od 14 odsto. Kako je dodala, prema procenama stručnjaka, Vojvodini nedostaje 130 hiljada hektara šuma. 

- Autonomoj pokrajini se poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom odredbe člana 87. Predloga zakona o putevima. Ovakvo rešenje polazi od slične situacije koju nalazimo u primeni Zakona o šumama, da inspekcijski nadzor vrši ministarstvo preko šumarskog inspektora itd. A autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom zakona za šumska područja na teritoriji autonomne pokrajine. Međutim, zeleni pojas uz puteve nije u fokusu interesovanja nijednog resora, pa smo mi podneli amandman kojim definišemo obaveze podizanja, održavanja vetrozaštitnih pojaseva i nadamo se da ćete usvojiti ovaj amandman uvažavajući specifičnosti situacije u Vojvodini – kazala je Papuga.

Na kraju je upitala ministarku Mihajlović kada će početi izgradnja Fruškogorskog koridora.

(BILSV, 16. 05. 2018)



Saopštenja | Ponedeljak, 08. 10. 2018. | Komentara: 0

Najoštrija osuda napada na dve osobe albanske nacionalnosti

Liga socijaldemokrata Vojvodine najoštrije osuđuje fizički napad na dve osobe albanske nacionalnosti u Novom Sadu. Matica Albanaca Srbije saopštila je da su dva mladića pretučena u noći između subote i nedelje kod Futoške pijace, te da je jedan od mladića životno ugrožen.
Događaji | Nedelja, 07. 10. 2018. | Komentara: 0

Novo rukovodstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine

Na XII kongresu Lige socijaldemokrata Vojvodine, održanom 06. oktobra 2018 u Zrenjaninu, delegatkinje i delegati izabrali su novo rukovodstvo stranke.
Saopštenja | Subota, 06. 10. 2018. | Komentara: 0

Čanak: Srbija jeste naša država, ali ne sme biti naša tamnica

Ligaši i ligašice izabrali su danas Nenada Čanka za predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. Čanak je na XII Izbornom kongresu LSV izabran sa 242 glasa. U trci za predsednika bili su još i Branislav Bogaroški, Bojan Kostreš i Dejan Čapo.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook