Papuga: Pusta sela slika propadanja Vojvodine, a zakon o njenom finansiranju i dalje svi odbijaju

 
 
Izbori u LSV
Događaji | Četvrtak, 21. 03. 2019. | Komentara: 0

Papuga: Pusta sela slika propadanja Vojvodine, a zakon o njenom finansiranju i dalje svi odbijaju

BEOGRAD – Autonomna pokrajina je od 2008. godine bez rešenog finansiranja, a jubilarnu desetu od kada je istekao rok iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, po kojem je Zakon o finansiranju nadležnosti APV trebalo da bude usvojen do 31. decembra 2008. godine, podsetila je poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga na današnjoj objedinjenoj raspravi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Prema njenim rečima, situacija sa vojvođanskim finansijama dodatno je pogoršana 25. septembra 2012. godine, pošto je NSRS usvojila izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu kojima je osnovica za obračun transfera Pokrajini, koja je do tada računata na osnovu poreskih prihoda, promenjena.

LSV

- To je dovelo do dodatnog smanjenja prihoda AP Vojvodini. Takođe, u Vojvodini je između poslednja dva popisa, za samo devet godina, nestao čitav jedan grad od 100 hiljada stanovnika. U kojoj to evropskoj regiji u 21. veku od 465 naseljenih mesta (45 lokalnih samouprava) samo 60 ima izgrađenu kompletnu kanalizacionu mrežu? Gde to u Evropi blizu 700.000 ljudi decenijama pije neispravnu vodu, a jedan lekar leči 400 ljudi, a u Sremu 549. U nekim lokalnim samoupravama broj pacijenata po lekaru ide i preko 900, najgore je u Temerinu (975) – ukazala je Papuga dodajući da svakodnevni život Vojvođana i podaci koje prikupljaju relevantne institucije već odavno pobijaju čak i svaku pomisao o Vojvodini kao regiji u kojoj se iole pristojno živi.

Život građanki i građana u Vojvodini sve gori i gori


Papuga je ocenila i da nijedna institucija u zemlji, uključujući resorna ministarstva i pokrajinske sekretarijate, Zavod za statistiku, nema analizu migratornih kretanja Vojvođana, u pograničnim delovima, gde su naizraženija, niti u drugim delovima Vojvodine.

- Republički zavod za statistiku  vodi evidenciju o unutrašnjim migracijama, tj. beleži podatke o promeni prebivališta unutar zemlje, ali za spoljnu migraciju to ne radi. Pusta sela odavno su slika i prilika ekonomskog i socijalnog propadanja Vojvodine, ali su ranije dominantna bila kretanja ka većim gradovima, da bi se unazad nekoliko godina intenzivirao i odlazak ruralnog stanovništva u zemlje EU – kazala je poslanica LSV.

Kako kaže, prazne se mađarska, slovačka, rumunska i druga sela u kojima većina stanovnika pripada nekoj od ovdašnjih nacionalnih zajednica, a čije su matice u EU. Mađari odlaze u Mađarsku, Slovaci u Slovačku, Rumuni u Rumuniju. Rusini pak idu u Kanadu i evropske zemlje.

- Multinacionalna Vojvodina skoro da I ne postoji, sto se vidi po skolama. Pad broja đaka koji pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih zajednica je evidentan. Za poslednjih desetak godina samo iz Mesne zajednice Orom u opštini Kanjiža, je otišlo oko 40 odsto stanovnika, uglavnom u inostranstvo, najčešće u Mađarsku. Većina ih se neće vratiti. Odlazi srednja klasa, a uglavnom stariji ostaju da održavaju kuće i imanja. Po popisu iz 2011. godine u toj mesnoj zajednici je bilo 1.935 stanovnika, u biračkom spisku ih je bilo oko 1.300, a danas  nema ni 900 – istakla je Papuga.

Ona je dodala i da je oko 4.000 ljudi otišlo iz opštine Novi Bečej unazad nekoliko godina, a to je za opstinu koja ima  25.000 stanovnika jako puno. Međutim, kako kaže, porazan podatak je da je u mađarskim odeljenjima ove godine upisano 12  dece. Ranije ih je bilo dva razreda, a pre 15 godina i pet razreda

- Po podacima iz popisa 2011. godine, koji kažu da stanovništvo Vojvodine čini 27% stanovništva Srbije, vidi se i da nam se broj stanovnika u odnosu na 2002. godinu smanjio za čitavih 5%. Beočin, Žitište, Mali Iđoš, Opovo i Plandište nemaju nijednu srednju školu. Nijedna škola za obrazovanje odraslih ne postoji na teritoriji celog Srema. Takođe, u Sremu ne postoji nijedan fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Poslednji smo na listi svih zemalja po ulaganju u obrazovanje. Republika Srbija svega oko tri procenta ulaže u obrazovanje – istakla je Papuga.

Poljoprivrednici na rubu egzistencije


Papuga je navela i da je informacija o kretanju pokazatelja privrednih aktivnosti u AP Vojvodini i Republici Srbiji u 2017. godini pokazala da je, uprkos činjenici da paori u Vojvodini mogu da računaju i na sredstva iz pokrajinske kase, u 2017. godini broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 23.716, odnosno čak za 4,8 procenata manji nego prethodne godine.

- Deo poljoprivrednika, onih sa malim imanjima od par hektara više ne mogu da prežive od toga, pa zbog toga napuštaju poljoprivredu. Danas ne može da se živi bez intenzivne proizvodnje, ali u nju treba treba puno ulagati, tako da ljudi za to nisu sposobni. Poljoprivrednici iz Vojvodine ostali su bez drzavnog zemljista koje su mogli da dobiju u arendu jer je drzava tu zemlju na 30  ili 99 godina dala za 60 evra u zakup Arapima – rekla je Papuga.

Arapima vojvođanske oranice

Ona je navela i da je arapska firma za zakup njiva Vojne ustanove „Morović“ u 2015. godini platila svega 60 evra po hektaru, mada je prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi pogon „Karađorđevo“, oko 350 evra.

- Za Srbiju, to je čist gubitak od oko milion evra, i to samo na jednom imanju koje je dospelo u ruke arapske kompanije. Umesto 1,2 milion evra, koliko se moglo naplatiti od zakupa, da su državne njive u Karađorđevu izdate domaćim poljoprivrednicima, država je od Arapa dobila svega 212.000 evra – istakla je Papuga.

Dalje ona navodi i da je ugovor o zajedničkom ulaganju donet u paketu sa kupoprodajnim ugovorima za kombinate „Bačka“ iz Sivca, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Mladi borac“ iz Sonte, „Agrobačka“ iz Bača.

- Svu tu zemlju mogli su da obrađuju naši mladi paori i to bolje nego što rade Arapi. Ostali bi u svojim selima, ne bi se zatvarale škole… - smatra Papuga.

Ona je podsetila i da je ukinuta trajna registracija za radne mašine, motokultivatore, traktore i priključna vozila koja vuku traktor.

- Najveći problem je u tome što mali i srednji poljoprivrednici nisu u mogućnosti da akumuliraju dovoljno kapitala da nabave nove mašine, pa su im traktori stariji od 40 godina – zaključila je Papuga obraćajući se u NSRS.

(SzILSV, 21.03.201)




Iz medija | Ponedeljak, 17. 06. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Crnoj Gori vratiti imovinu otetu 1918. godine

Činjenica je da je poslije 1918. godine praktično kompletna imovina Crnogorske pravoslavne crkve postala imovina SPC. Upravo iz tog razloga, ne vratiti Crnoj Gori imovinu iz 1918. godine bila bi istorijska nepravda", kaže u razgovoru za Dnevne novine Nenad Čanak, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Saopštenja | Ponedeljak, 17. 06. 2019. | Komentara: 0

LSV zatražio da se novi most zove Most 23. oktobra

Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine podneo je inicijativu,  povodom 75 godina od oslobođenja, da se novi železničko-drumski most u Novom Sadu nazove Most 23. oktobra. Inicijativa da se novi most nazove po Danu oslobođenja Novog Sada podneta je Komisiji za nazive delova naselјenih mesta i javnih službi Skupštine grada.
Iz medija | Nedelja, 16. 06. 2019. | Komentara: 0

Intervju Milivoj Bešlin: Istorijsku istinu ne bi trebalo da utvrđuje sud

"Svedočim pred Višim sudom u Valjevu. Tužiteljka se žalila na rešenje o rehabilitaciji. Sudija je korektan i profesionalan. Iako me satima ispituje, često i na okolnosti koje nisu relevantne ili se meni tako čini, trudi se da pokaže širinu. Advokat predlagača Kalabićeve rehabilitacije u jednom trenutku me pita mislim li zaista da su svedoci 1945. pred Državnom komisijom mogli da se sećaju šta se dogodilo dve ili tri godine ranije", počinje priču o svom svedočenju u procesu za rehabilitaciju Nikole Kalabića istoričar Milivoj Bešlin.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook