Blog | mr Maja Sedlarević

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
mr Maja Sedlarević | Sreda, 13. 03. 2013. | Komentara: 0

O značaju Dana žena, jednog sasvim drugog datuma

LSVOvo neće biti klasičan tekst o Danu žena, potpuno svesno i sa namerom sačekala sam da se sva euforija i/ili histerija pogrešnog interpretiranja značaja ovog datuma smiri da bih napisala ove redove.

Nekoliko je stvari koje je neophodno reći, neke znamo, nekih bi se trebalo prisetiti, ali najviše od svega, razlog zašto pišem ovaj tekst jeste činjenica da se u ovoj zemlji sve izvrgava ruglu, pa i ovako bitan datum za sve nas zajedno (bez obzira na pol/rod, zamislite).

Najveći značaj 8. marta kao Međunarodnog dana žena jeste podsećanje na dugogodišnji put osvajanja sloboda i prava, koji je započet pre više od jednog veka, a traje i dalje. Da nije bilo tadašnjih demonstracija kojima su se radnice izborile za svoja radna i politička prava, ko zna šta bi bilo sa borbom za to da sve osobe, bez obzira na pol i/ili, recimo, stalež, imaju pravo i mogućnost da odlučuju, biraju i budu birani,  i/ili da budu isti u pravima, slobodama  i obavezama.

Volim da ga posebno istaknem kao dan koji obeležavam kao dan mogućnosti izbora. Mog izbora. I izbora svake žene. Izbora da mogu da se brinem  o svom zdravlju, da mogu da biram partnera, da odlučujem o svom školovanju, karijeri, da imam mogućnost izbora da li ću da rađam, da imam slobodu kretanja i slobodu govora, da mogu da glasam , da biram i budem birana... I da svi izbori u mom životu budu moji!

E, zato mi je značajan 8. mart. Simboličnim obeležavanjem ovog dana, iskazujemo zahvalnost svim hrabrim, jakim i naprednim ženama koje su imale viziju, odvažnost i bile samosvesne. Ženama koje su nas zadužile i svojim aktivizmom i borbom omogućile nam PRAVO. Pravo na izbor, pre svega.
 
LSVI pored velikog i neospornog napretka u ostvarivanju i zaštiti ženskih ljudskih prava, i dalje svedočimo neravnopravnosti i diskriminaciji zasnovanoj  na polu/rodu  i u sferi privatnog, i u sferi javnog života. Siromaštvo, ekonomska nesamostalnost, rodno zasnovano nasilje, nemogućnost staranja o svom zdravlju, diskriminacija pri zapošljavanju, radu i/ili napredovanju u karijeri i danas su problemi sa kojima se moramo boriti.
Posebno, 8.marta, sećajući se svih sjajnih žena iz prošlosti, moramo da zapamtimo (ili da se podsetimo) i toga da im (a ni nama danas) ništa nije poklonjeno i dato, nego se za sve moralo, a mora se i danas, izboriti. Napornim trudom i radom.
 
I još nešto o obeležavanju ovog dana, da ne bude zabune...

Time što nekoj ženi poklonite cvet ili što ga kao žena primite od nekog, simbolično odajete priznanje ženama za njihovu hrabrost i doprinos razvoju čovečanstva i pokazujete svoje poštovanje za borbu koja traje.

Borbu za sve žene koje hoće i mogu, samo im treba pružiti priliku.

’Drage Banaćanke, Sremice i Bačvanke, drage Vojvođanke, živeo nam DAN POBUNE! Pre 102 godine su mudre, odlučne, ali i namučene žene odlučile da kažu - e, sad je stvarno dosta, neemo više da budemo bića drugog reda! I počele da stvaraju, naročito nama, bolje uslove za život, uz prava kojih se neretko samoodričemo danas, zaboravljajući da nam ih niko nije poklonio, vec su teškom mukom izborena! Mislite o tome.’ (Marinika Čobanu, status na www.facebook.com)

’Samo da podsetim da 08. mart nije tamo neki komunistički praznik sa kojim smo raskrstili. 08. mart je MEĐUNARODNI DAN ŽENA, dan kada se podsećamo da borba za izjednačavanje prava između muškaraca i žena još nije privedena kraju. Sramota je napisati "Hvala, ne slavim!" Šta time želite reći? Da ne želite svoje pravo da se školujete, ne želite da se bavite profesijom po svom izboru, ne želite da imate pravo da birate i budete izabrane, ne želite da imate pravo na trudničko i porodiljsko bolovanje, ne želite da imate pravo na jednaku šansu, bez obzira što ste žena...? Mogla bih još da nabrajam šta te koje "hvala, ne slave" žele da uskrate žanama, da precrtaju kao nebitno, da pod tepih gurnu činjenice da su sva ta prava rezultat stogodišnje borbe mnogih žena, a svi moraju znati bar za Klaru Cetkin i Rozu Luksemburg, koje nikada ne smeju izaći iz udžbenika istorije, i da borba za ženska prava i dalje traje.
 Ova je godina posvećenja akciji protiv nasilja nad ženama. ’Ajde da se neko usudi da kaže: ’Hvala, ne treba’.’ (Dragana Maksić Milošević, status na www.facebook.com)

LSVCveće je za kuću/stan/terasu, najvećim poklonom smatram pravo da se školujem, radim, stvaram, glasam... #8mart (Ana Kandic, @ZakomplikovAna na www.twitter.com)
Danas, mora se priznati, i borba za rodnu ravnopravnost ima drugačiji oblik. Ono što se veoma često pogrešno implicira feministkinjama, aktivistkinjama i uopšte ženama koje se bore za ravnopravnost jeste da time 'žene postaju manje žene'. Što je, naravno, potpuno netačno, pomalo i nejasno.

Ženom me ne čini garderoba, izgled, niti moda, ali ni to što ne prihvatam da mi neko otvori vrata ili pridrži kaput i sl. Sve to mogu i sama, a sve što ne mogu – zatražim pomoć. Ženom me čini moje biće, moja svest i stav. Tražeći ravnopravnost tražim poštovanje za sebe u svakom segmentu života, u kući i u porodici, u javnosti, bilo na ulici i u autobusu, bilo na poslu ili u banci. Vrlo je jednostavno.

Borba za ravnopravnost danas, ukoliko pričamo o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva JEDNAKE MOGUĆNOSTI i jednake startne pozicije. Kada ih budemo imale, šanse koje izborimo daće i rezultate. Nemam dilemu.
Naš svet je podjednako i muški i ženski. Naš svet je veoma često nepravedan. Na nama svima je da ga menjamo i činimo boljim. Samo ako svi/e imamo jednaka prava i slobode, garantovane i zaštićene, ali i jednake mogućnosti, uspećemo da okončamo borbu protiv ekonomske i političke nejednakosti.
Dakle, srećan na praznik i neka ono zbog čega obeležavamo 8. mart bude naša realnost svakog dana.
 
P.S. Hvala na inspiraciji  Mariniki Čobanu, Dragani Maksić Milošević, Ani Kandić, Milici Vlaisavljević, Elli Štraub, Baršonj Golubović, Forumu žena LSV I Antifašističkoj akciji Novog Sada. Idemo dalje…


Nevena Subotić | Četvrtak, 11. 02. 2021. | Komentara: 0
Pušenje ili svinje odlučite sami Činjenica da je cena svinjetine niža od  pakle najjeftinijih cigara privukla je pažnju nekoliko medija, proizvođači to i sami znaju, javnost nije mnogo obratila pažnju na tu činjenicu, a država... Država se po ovom pitanju, za sada, ne oglašava. Od Srbije koja je još od davnina poznata po svinjarstvu na dobrom smo putu da ovu granu proizvodnje potpuno izgubimo.
mr Maja Sedlarević | Subota, 29. 02. 2020. | Komentara: 0
Građani da se pitaju i odlučuju!
Živimo u vremenima pomerenih/promenjenih vrednosti, u kojima pravila ponašanja, značaj institucija i kolektivna solidarnost gube na značaju ili ih gotovo i nema. Stoga, važno je znati i zapamtiti kako bi šta trebalo (i moralo) da funkcioniše da bi ovo društvo funkcionisalo i bilo u korist građanki i građana.
Nevena Subotić | Sreda, 26. 02. 2020. | Komentara: 0
Harvey Weinstein otpremljen u zatvor, neka se spremi Jutka Ozbiljniji pristup ovom slučaju od strane sudova, političara, medija, javnosti, sa druge strane pokazao bi da će svaka žena koja se odupre nasilju, prijavi nasilnika, ili trpi ovakvu vrstu nasilja imati maksimalnu podršku i zaštitu zakonom propisanih organa i ustanova, kao i podršku okoline i javnosti. 

facebook