Blog | Administrator

 
 
Izbori u LSV
mr Maja Sedlarević | Utorak, 16. 07. 2019. | Komentara: 0

Izveštaj Evropske komisije kao opomena i podstrek

Najnoviji izveštaj o napretku Republike Srbije koji je predstavila Evropska komisija pokazuje sve ono što je trebalo i sami da znamo – napredak ne ide očekivano i evropske integracije ne idu po planu. Korišćenjem termina poput 'umereno pripremljena', 'izvestan napredak', 'urgentno', 'neophodna debata', 'potrebni su dalji napori' ovim izveštajem jasno se pokazuje da nam EK biranim rečima skreće pažnju da smo daleko od zadovoljavajućeg napretka.

Da bismo razumeli proces napretka i izveštavanja, moramo znati kako je do sada tekao proces evropskih integracija Republike Srbije: 2012. godine Republika Srbija stiče status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, 2013. godine stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dok su 2014. godine zvanično otvoreni pregovori. Do sada je 17 poglavlja otvoreno, 2 privremeno zatvorena. Državna administracija je očekivala otvaranje barem još dva poglavlja u junu 2019. godine, ali za sada je otvoreno samo jedno poglavlje krajem juna 2019. godine – poglavlje 9.

Šta je do sada otvoreno?

Od decembra 2015. godine, kada su otvorena prva dva poglavlja, do danas ih otvoreno ukupno 17. Privremeno su zatvorena dva. Da bi poglavlje bilo zatvoreno, Srbija mora da ispuni sve mere iz akcionih planova i zakonodavstvo prilagodi pravilima EU.

Do sada otvorena poglavlja su:
    poglavlje 32 - finansijski nadzor (decembar 2015)
    poglavlje 35 - ostalo - u slučaju Srbije o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (decembar 2015)
    poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava (jul 2016)
    poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost (jul 2016)
    poglavlje 5 - javne nabavke (decembar 2016)
    poglavlje 25 - nauka i istraživanje (decembar 2016)
    poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika (februar 2017)
    poglavlje 26 - obrazovanje i kultura (februar 2017)
    poglavlje 7 - pravo intelektualne svojine (jun 2017)
    poglavlje 29 - carinska unija (jun 2017)
    poglavlje 6 - pravo privrednih društava (decembar 2017)
    poglavlje 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom (decembar 2017)
    poglavlje 13 - ribarstvo (jun 2018)
    poglavlje 33 - finansijska i budžetska pitanja (jun 2018)
    poglavlje 17 - monetarna i ekonomska politika (decembar 2018)
    poglavnje 18 – statistika (decembar 2018)
    poglavlje 9 – finansijske usluge (jun 2019).

Kao i svake godine, izveštaj o napretku Republike Srbije ne sadrži samo stavove Evropske komisije, već da je on rezultat sveobuhvatne analize vladinih, nevladinih organizacija, institucija, posmatrača i kao takvog ga i treba posmatrati. Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i ove godine je realan i objektivan. On je vrlo dobronameran i može da posluži svakom ko želi realno da sagleda situaciju u vezi sa napretkom Republike Srbije na putu evropskih integracija. Prve reakcije na ovaj izveštaj su bile prilično emotivne i, usudiću se da kažem, neprikladne. Ali mislim da je to, sa ove kratke vremenske distance, u stvari odlično, jer da prve reakcije nisu bile takve ne bi se ni toliko pažnje posvetilo onome što u njemu piše. Upravo zbog toga što je u njemu sadržano sve ono što moraju da budu naši prioriteti i vrlo decidno je rečeno šta je sve urgentno, gde ozbiljno kaskamo u odnosu na neke ranije preporuke, gde su reforme očekivane, a za sad se nisu desile i sl.

Nijedan izveštaj EK do sada nije pobudio ovoliku pažnju. On, između ostalog, sadrži čitav opus političkih kriterijuma koje mi možemo da nađemo kao primere u praksi. Prevashodno, nizak nivo neometane slobode govora, gušenje te slobode, problem nezavisnih medija i slično. Na primer, vrlo precizno u izveštaju EK opisana je predsednička kampanja gde su posmatrači uočili da su birači nesmetano mogli da izađu na biračka mesta i glasaju, ali da je jedan predsednički kandidat bio daleko zastupljeniji u medijima od svih ostalih... U izveštaju je apostrofiran nizak stepen napretka u vladavini prava, a to je jedan od dva osnovna uslova da bismo mi ubrzali proces pristupa Evropskoj uniji - dijalog sa Kosovom kao urgentni uslov, kako se to navodi u izveštaju EP, i viši stepen napretka u vladavini prava. Dalje, svakodnevno svedočimo tome da korupcija još uvek nije smanjena, da je pravosuđe u rasulu... Takođe, kako stoji u izveštaju: „Politička pozornica sve više obeležena podelom i smanjenjem prostora za različite političke ideje.“

Gotovo sa sigurnošću mogu da kažem da da nije bilo ovakvih ocena u Izveštaju EK, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Maja Gojković ne bi (na zasedanju Nacionalnog konventa) najavila čitav niz mera kojima će se ponovo uvesti red u radu republičkog parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela u državi. Uočeno je u izveštaju ono na šta opozicija i javno mnjenje ukazuju već mesecima: nema javne rasprave o zakonskim predlozima, zakoni se donose po hitnom postupku, bukvalno preko noći i bez adekvatne rasprave i mogućnosti da se utiče na predloženi (vladin) tekst, nema međustranačkog dijaloga, niti uvažavanja, izveštaji o radu nezavisnih institucija se ne razmatraju (samim tim i ne uvažavaju)... Za sve ovo, predsednica parlamenta dala je garancije da će biti ispravljeno u najkraćem vremenskom periodu.

Kao i u svakom dosadašnjem izveštaju, i u ovom se ponavlja neophodnost donošenje Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.
Nedonošenje ovog zakona predstavlja sjajan primer kako centralne vlasti ne poštuju sopstveni ustav. Ustav Republike Srbije donet je 2006. godine i vrlo jasno je rečeno da određeni set zakona mora biti usvojen do kraja 2008. godine. Između ostalih zakona, najvažniji po pitanju autonomije Vojvodine jeste upravo zakon o finansiranju njenih nadležnosti. Nije donet deset i po godina od krajnjeg roka za njegovo donošenje i to je nešto što se navodi u svakom izveštaju Evropske komisije. Ovo jasno govori o visokoj centralizaciji Republike Srbije, jer osim zakona o nadležnosti pominje se i neophodnost spuštanja ingerencija na niže nivoe vlasti, regionalne i lokalne koje su potpuno zanemarene u procesima odlučivanja.

Takođe, veoma je značajan i nalaz u pogledu pregovaračkog poglavlja 18. Statistika, u kome stoji da “što se tiče teritorijalnih jedinica, Srbija je obavestila Evropsku komisiju o svojoj klasifikaciji teritorijalnih jedinica u oktobru 2017. godine. Definicija teritirijalnih jedinica u obaveštenju je sada  u skladu sa Uredbom EU o zajedničkoj nomenklaturi teritorijalnih jedinica. Srbija treba da što pre počne da obaveštava Evropsku komisiju o regionalnom BDP u skladu sa ovom nomenklaturom.”

Ovo znači da bi trebalo da, po prvi put od kada je devedesetih godina ukinut Zavod za statistiku Vojvodine, imamo podatke o BDP na teritoriji Vojvodine.

Osim niskog nivoa ‘neometane slobode izražavanja’ i vladavine prava, koji su apostrofirani na više mesta u izveštaju, naglašena je i urgentna potreba za međustranačkom debatom, obaveza smanjenja političkog uticaja na upravljačke funkcije, kao i urgentnost nastavka dijaloga sa Kosovom.

I u ovom izveštaju naznačeno je da je neophodan viši stepen nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije.
Ipak, sudeći prema izveštaju Evropske komidije, postoje oblasti u kojima je Republika Srbija napredovala, i to:

PRIPREMLJENA: prava preduzeća, intelektualna svojina, transportna politika, nauka i istražuvanje, obrazovanje i kultura, carina.
(Treba da se razvije mehanizam za određivanje prioriteta za sve investicije, bez obzira na izvor finansiranja.)

UMERENO PRIPREMLJENA: javne nabavke, statistika, spoljna politika, zapošljavanje, monetarna politika.

OGRANIČENI NAPREDAK: u oblasti poljoprivrede, transporta, energetike.

TEK ĆE SE BAVITI zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.

Takođe, čeka nas i usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Republike Srbije sa politikom Evropske unije i definisanje evroatlanskih integracija po ovim pitanjima.

Napredak u vladavini prava  i urgentan nastavak dijaloga sa Kosovom preduslovi za ubrzanje pregovora o članstvu, a prioritet mora da bude neusklađenost sa SSP.

Realnost ovako izgleda, a na nama je da je promenimo. Ne samo ukoliko želimo u Evropsku uniju, nego i ukoliko želimo da uredimo društvo u kome živimo.

autorka je u dva mandata bila predsednica
Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju
Skupštine AP Vojvodine


Ana Pataki | Sreda, 21. 08. 2019. | Komentara: 0
Učešće žena u svetu preduzetništva - borba Davida protiv Golijata?
Prema rezultatima istraživanja i analize koje je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED ) za potrebe Kancelarije UN Women , ukazalo se na rezultate podsticaja koje država daje za oblast preduzetništva i porbleme koji su tom prilikom uočeni. 
Pre svega, rezultati projekta „Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji“ ukazali su da su žene vlasnice svega 31% preduzetničkih radnji/firmi u Srbiji. Među preduzećima koja su do sada dobila bilo kakva finansijska sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa, tek je svaka peta vlasnica.
Nevena Subotić | Četvrtak, 15. 08. 2019. | Komentara: 0
Vučić i žene, Maša i Medved, Ivica i Marica, Romeo i Julija - Tragedija ili bajka? Ne znam da li je Srbija ikada imala na čelu vođu koji je sa većim prezirom tretirao žene, a da budemo pošteni, i ostatak podanika.

Njegov, u najmanju ruku, nespretan odnos sa ženama iz svog okruženja nije toliko iskočio u prvi plan jer smo zatrpani ostalim neprimerenim rečenicama koje svakadnevno izgovori prvi čovek Srbije, pa se u moru svega toga teško izdvaja neka tema.
Ana Pataki | Nedelja, 04. 08. 2019. | Komentara: 0
Mere socijalne zaštite problematične U toku juna 2019. godine, grupa nevladinih organizacija tražila je podršku za izmenu Nacionalne strategije socijalne zaštite. Među razlozima za ovu inicijativu, navedeno je između ostalog da je tekst predložen javnosti problematičan, te da su hiljadama građanki i građana uskraćena prava – inače garantovana ratifikovanim instrumentima, uz ustavno načelo socijalne pravde. 

facebook