Blog | Administrator

 
 
Izbori u LSV
mr Maja Sedlarević | Utorak, 18. 06. 2019. | Komentara: 0

Zbog veličanja zločina - smena

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini grada Novog Sada pokrenula je inicijativu za smenu Branke Bežanov sa mesta zamenice predsednika Skupštine grada Novog Sada.

Na ovaj potez Odbornička grupa LSV odlučila se smatrajući da je zadatak i obaveza svakog odbornika i svake odbornice Skupštine grada da čuva i svojim postupcima ne narušava ugled Novog Sada.

Branka Bežanov, zamenica predsednika Skupštine grada Novog Sada, u nedelju, 10. marta 2019. godine, prisustvovala je i učestvovala u obeležavanju godišnjice hapšenja četničkog komandanta iz Drugog svetskog rata Dragoljuba Mihailovića u Draževini, pored Višegrada, grada u Bosni i Hercegovini u kojem su četnici i u Drugom svetskom ratu i tokom devedesetih godina prošlog veka počinili neke od najkrvavijih i najmonstruzonijih zločina.

U Višegradu su se tog dana okupili simpatizeri četničkog pokreta, njih oko 200, pretežno odeveni u crne uniforme, sa četničkim obeležjima. Tako postrojeni u crnim i maskirnim uniformama izvikivali su preteće parole i pevali pesme sa neskrivenim sadržajem koji poziva na ponavljanje zločina, između ostalog: „Biće opet pakao i krvava Drina, evo idu četnici sa srpskih planina...“ Ljudi koji su organizovali nevedeno okupljanje i koji su na njega došli veoma dobro znaju šta su njihovi ideološki (četnički) prethodnici radili u Višegradu 1992. godine, kao i u Drugom svetskom ratu i zbog toga se i pozivaju na prošlost i slave je.

Tokom Drugog svetskog rata, četnički komandant, Draža Mihailović je naredio vojnu operaciju koja je imala za cilj da snage pod njegovom komandom 5. oktobra 1943. zauzmu Višegrad. Nakon uspešne akcije, od 5. do 7. oktobra četnici su u Višegradu pobili nekoliko stotina muslimanskih civila. Žrtve su ubijane zverskim metodama: spaljivanjem i klanjem. Klanje i drugi vidovi likvidacija su najtransparentnije i najmasovnije vršeni na višegradskoj Sokolovića ćupriji gde je za samo nekoliko dana ubijeno 1.500 civila. I ove godine uniformisani poklonici četničkog pokreta su se okupili upravo na tom mestu, a iz parola i njihovog javnog govora, jasno je da oni znaju šta su njihovi ideološki prethodnici tamo činili 1943. godine i da oni žele da izraze pijetet i podršku prema masovnim ubistvima pripadnika druge, u ovom slučaju bošnjačke, nacije. Drugi monstruozan metod četničkih likvidacija civila u Višegradu je bilo spaljivanje čitavih porodica koje bi bile zatvorene u svojim kućama. Prema procenama istoričara i statističara bilans četničkih zločina prema Bošnjacima u višegradskom kraju je iznosio oko 5.000 ubijenih odraslih i dece.

Još je važnija simbolika Višegrada u zločinima koji su počinjeni u poslednjem ratu 1992. godine. Ubijanja bošnjačkih civila u Višegradu su počela već u aprilu 1992. dok je grad još bio pod kontrolom Užičkog korpusa JNA, ali kada se oni povlače u maju iste godine, ubistva su intenzivirana. Vojska grad prepušta Milanu Lukiću, jednom od lokalnih paravojnih komandanata („Osvetnici“ i „Beli orlovi“) sa kojim je i pre toga sarađivala.

Masovnost i svirepost ubistava višegradskih Bošnjaka je postala planetarni fenomen, a Milan Lukić je osuđen na maksimalne kazne i pred Međunarodnim sudom za ratne zločine i pred sudom u Beogradu. Masovna ubijanja višegradskih Bošnjaka, gotovo isključivo civila, najmasovnija  u junu i julu 1992. na samom početku rata, vršena su na mostovima i tela su bacana u Drinu. Najmasovnija ubistva su vršena na ćupriji Mehmed-paše Sokolovića i na Novom mostu. Upravo su se zbog toga i 2019. poklonici četničkog pokreta okupili na ovim mestima, uzvikivali parole i pevali pesme da će Drina „opet biti krvava“. Prema dokazanim činjenicama, samo u toku jednog dana, 19. juna 1992. na višegradskom Novom mostu je ubijeno i bačeno u Drinu 147-oro bošnjačkih civila dovedenih iz svojih kuća. Masovna ubistva ljudi u Višegradu su vršena i u kućama, kafanama, halama i drugim javnim objektima. Posebnu surovost zločinima u Višegradu su davali sadistički metodi koje su primenjivali uniformisani vojnici pod komandom Milana Lukića. U prvim ratnim mesecima svakog dana u tačno određeno vreme je puštano jezero, kako bi voda odnosila leševe. Postoje dokazi o tome da se upravnik brane žalio da preti opasnost od poplave, jer su leševi zapušili ispuste. Posebna surovost je manifestovana prema zarobljenim nesrbima u koncentracionim logorima, od kojih je najpoznatiji bio motel „Vilina vlas“, koji se nalazio sedam kilometara od Višegrada. Ovaj motel je bio sedište Lukićećvog štaba i logor za masovna silovanja bošnjačkih žena i devojčica. Kampanja masovnih ubistava, mučenja i terora je izgubila na intenzitetu krajem 1992. kada grad, u kome je do rata živelo 63% Bošnjaka, postaje etnički gotovo čisto srpski. Nakon rata, iz desetina masovnih grobnica u okolini Višegrada eshumirane su stotine žrtava, a ukupan broj ubijenih Bošnjaka u Višegradu i okolini prelazi 3.000 ljudi.

Međunarodne i domaće sudske presude, kao ni istraživanja ratne prošlosti do danas nemaju odgovor na pitanje ko je Milana Lukića, koji je do tada živeo u Obrenovcu, poslao u Višegrad i zbog čega je JNA prilikom povlačenja u Srbiju baš njemu prepustila grad u kome će počiniti ljudskom umu nepojmljive zločine.

Dok Republika Srbija ne odgovori na jedno od ključnih pitanja, ko je ratnom zločincu koji je osuđen i u Beogradu na maksimalnu kaznu, prepustio grad i ko ga je iz Obrenovca sa novcem i oružjem poslao u multietnički i mirni Višegrad, najmanje što može je da se sa pijetetom odnosi prema hiljadama žrtava ratnih zločina.

Pojavljivanje bilo kog državnog ili lokalnog funkcionera/funkcionerke iz Srbije na manifestacijama koje glorifikuju masovne ratne zločine u Višegradu tokom 1943. i 1992. u najmanju ruku je moralno neprihvatljivo i moralo bi da izazove široku društevnu osudu i političke konsekvence bez kompromisa. Društvo koje se ne razgraniči sa zločinom gradi temelje da se on ponovi.

Zbog svega ovog, pokrenuli smo inicijativu za smenu Branke Bežanov sa mesta zamenice predsednika Skupštine grada Novog Sada. Podršku inicijativi dalo je 18 odbornica i odbornika, a potrebno je 26. Branka Bežanov tužila nas je ‘zbog povrede časti i ugleda’, a glavni pretres je zakazan za 21. jun 2019. godine.

 

Autorka je predsednica Odborničke grupe LSV u Skupštini grada Novog Sada


Ana Pataki | Sreda, 16. 10. 2019. | Komentara: 0
Oktobar je mesec pobede svake žene nad rakom dojke! Ovo će biti najličniji tekst do sada, budući da je tema borbe protiv karcinoma značajna za svakog ili bar to treba postati. I nije samo zbog toga što je oktobar mesec borbe protiv raka dojke na kalendarima zdravstvenih ustanova, već se u bilo kom trenutku može desiti bilo kojoj ženi.
Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

facebook