Blog | Aleksandar Jovanović

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Aleksandar Jovanović | Subota, 08. 12. 2012. | Komentara: 0

Ko ima pravo da bude izvan zakona?

Pomilovanje je pojedinačan pravni akt kojim se čoveku koji je odsluženju kazne, ta kazna može umanjiti, ublažiti, zameniti ili potpuno ukinuti. Pravo da nekoga u ovom smislu pomiluje u svetu uglavnom imaju samo predsednici država, a takva praksa datira iz vremena kada je monarh bio suvereni vladar države.
Svi predsednici država to praktikuju. Time pokazuju svoju moć ali i simbolički kreiraju i pokazuju političku volju države. Pomilavanjem se može dati I oslobođenje od krivičnog gonjenja, ali se to onda zove abolicija.

Za razliku od pomilovanja, amnestija je akt koji propisuje država, uglavnom izvršna vlast, kojim se pojedinac, a češće grupa ljudi, oslobađaju kazne ili im se umanjuje dužina kazne.

Tako, primera radi, država može da amnestira sve one koji nisu hteli da idu u vojsku i koji su time kršili zakon o služenju vojnog roka jer je rat, u koji nisu hteli da idu, prestao i nova politička vlast ne želi više da ratuje jer  smatra da su razlozi i ciljevi rata pogrešni.

Aktuelni predsednik Republike Srbije je prema pisanju medija pomilovao i nekadašnjeg Predsednika FK CZ Džajića. To bi, dakle, trebalo da znači da mu je kazna umanjena ili ukinuta. Međutim, Džajić je oslobođen ne od presude, nego od daljeg krivičnog gonjenja.

Nije došlo ni do suđenja, nije se ni utvrdilo da li jeste ili nije kriv, a ako jeste, da bude pomilovan zbog "viših" interesa i "zasluga". Znači li ovo da je Džajić iznad zakona? Šta je to onda ako ne stvaranje oligarhije koja je van domašaja zakona?

S druge strane, Vlada RS je novim zakonom o amnestiji, amnestirala mnoge zatvorenike.
Između njih je i čovek koji je hteo da ubije policajca, koji je bio na svom poslu da obezbedi mir. Time je i ovaj napadač, po profesiji "navijač", napao državu.  Međutim, trenutna politička vlast mu je umanjila kaznu I pokazala blag odnos prema tom činu.

Takvom odlukom , vlast je jasno rekla da ne poštuje državu koja treba da je jednaka za sve, koja ne sme da bude ispod trenutne političke volje, koja je iznad svih jer je u interesu svih da postoji, koja je institucija za sebe, a ne instrument nekog.

Apelacioni sud je prepolovio ili skroz ukinuo kazne ubicama i nasilnicima koji su pokušali da izvrše najteža krivična dela. Ni Ustavni sud nije bio "lenj", pa je odbio predlog da zabrani SNP 1389 i SNP Naši, odnosno one iste koji su delom odgovorni ili su učestvovali u delu tog terora.

Sve ovo jasno ukazuje da sadašnja vlast smatra da se preko svega može preći, oprostiti I zaboraviti, ako si na "pravoj" strani.

Sve ovo je itekako podsticajno za one koji ubuduće požele da ubiju policajca, koji bi da propagiraju antidemokratske ideje, govor mržnje, organizovanje i nasilno delovanje protiv zakona. Ujedno, šalje se poruka da su "navijači" postali paralelna državna institucija koja ima dozvolu za korišćenje sile pa čak i za ubistva. Slično je bilo i 1920tih i 1930tih sa paravojnim jedinicama SA nacističke partije.
Poruka koja je poslata je da su politički podobni, oni koji su na “pravoj” i “patriotskoj” strani jednostavno – iznad zakona.


Aleksandar Rudić | Subota, 30. 09. 2017. | Komentara: 0
Centralna vlast slepa na probleme Vojvođana Da je centralna vlast slepa, gluva i nema prema Vojvodini i Vojvođanima, to je ligašicama i ligašima odavno jasno, ali nakon poslednje kazne s neba, koja je zadesila Srednji Banat, verujemo da je svima puklo pred očima.
Velimir Kovacevic | Subota, 16. 09. 2017. | Komentara: 0
Hoće li reforme MUP-a povećati njegovu efikasnost? U Srbiji ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja i procene stanja bezbednosti, koji bi mogla da koristi svaka lokalna samouprava, zbog čega se opravdano sumnja da i Strateška procena javne bezbednosti nije valjano urađena, pošto ne omogućava da se na odgovarajući način utvrde problemi sa kojima se građani i građanke svakodnevno suočavaju u mestu u kom žive. 
mr Maja Sedlarević | Utorak, 05. 09. 2017. | Komentara: 0
Nenaučene lekcije o rodnoj ravnopravnosti U poslednje vreme, sve češće se čuje kako više nije popularno govoriti o rodnoj ravnopravnosti i kako je to ‘ispričana priča’. Takvo stanovište zastupaju upravo oni/one koji suštinski ne razumeju rodnu ravnopravnost, kao ni borbu za ženska ljudska prava. 

facebook