Blog | Aleksandar Marton

 
 
Izbori u LSV
Aleksandar Marton | Nedelja, 19. 03. 2017. | Komentara: 0

Energetski sporazum kao omča oko vrata

Piše: Aleksandar Marton

Poznata je činjenica da je rudna renta koju Naftna industrija Srbije (NIS) plaća opštinama u Vojvodini izuzetno niska.

Zakonom je regulisano da je naknada za korišćenje rudnog bogatstva u Srbiji 7%, ali su te odredbe Zakona anulirane međudržavnim sporazumom sa Rusijom, koji je pratio privatizaciju Naftne idustrije Srbije, pa je tako iznos snižen na jedva 3%.

Krajem 2016. godine usvajani su budžeti lokalnih samoprava i jasno je da su prihodi opština izuzezno niski, pa je tako u pitanje dovedeno njihovo normalno funkcionisanje. Mnoge opštine već pripremaju rebalanse, jer im je funkcionisanje veoma otežano.

Građani Vojvodine koji žive u Kikindi, Mokrinu, Novom Kneževcu, Kanjiži, Zrenjaninu, Sečnju, Velikoj Gredi, Srbobranu, Turiji, Jermenovcima ili Boki svakodnevno osećaju posledice eksploatacije nafte i gasa. Zagađuje se životna sredina, oštećuju saobraćajnice, ruiniraju atarski putevi…

Skromna  sredstva koja NIS uplaćuje kao naknadu nisu dovoljna za sanaciju i opštine se, čak, i zadužuju u cilju rešavanja ovih problema.

Na pitanje iznosa rudne rente nadovezuje se i problem duga NIS prema državi na ime ekološke takse za proizvodnju maziva. Naime, NIS ovaj namet koji iznosi 12 dinara po kilogramu proizvedenog maziva, ne plaća od njegovog uvođenja, odnosno već sedmu godinu.

Procenjuje se da je Srbija uskraćena za 9 miliona evra. U danima besparice ogroman novac.

Naravno, ruski partner se poziva na odredbe Energetskog sporazuma, kao i u slučaju naftne rente.

Republika Srbija mora pristupiti razgovorima sa predstavnicima Ruske Federacije  u cilju poštovanja zakonskih propisa naše države.

Sam energetski sporazum sa Rusijom je iz mnogo uglova podložan kritici i potrebno ga je menjati u korist Srbije. Dok se u Rusiji, zavisno od oblasti, za naftnu rentu odvaja  od 18% do 22%, u Sloveniji 18%, Mađarskoj 12%, Poljskoj 19%, dotle je država Srbija, potpisivanjem lošeg međudržavnog sporazuma sa Rusijom, sebe dovela u ponižavajuće loš položaj. Zbog ovakvog stanje veoma trpe lokalne samouprave i građani.

Srbija i Vojvodina propadaju, gradovi postaju sela, a zaseoci salaši. Ili ćemo početi da se borimo za svoje interese ili ključ u bravu.

Taj ključ u bravu nije samo prazna pretnja, nego i sveprisutna činjenica koja sa jasno može uočiti u mestima Vojvodine u kojima NIS ima postrojenja i obavlja svoje delatnosti.

Vojvodina je propala, nije ni blizu stare slave i siromaštvo Mokrina, Boke ili Velike Grede postojalo bi i sa višom rudnom rentom, ali bi bilo manje. Nešto para bi, ipak, bilo i za puteve, sanaciju naftnih izlivanja ili obnovu devastiranih objekata…

Ovako, milion po milion manje, nafte i gasa sve manje, pa kad Vojvodina izgubi svoje crno zlato, e onda defintivno slede - ključ i brava.

Autor je
Potpredsednik Izvršnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine


Velimir Kovacevic | Nedelja, 13. 01. 2019. | Komentara: 0
Efektivnost suzbijanja kriminala nije samo u visini kazne, već u njenoj izvesnosti Predsednik Republike Srbije Aleksandra Vučić, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, predstavio je niz novih mera kojima se povećavaju kazne za različita krivična dela, koje će biti drastično i drakonski povećane za sva krivična dela sa elementima nasilja, od nasilja u porodici do ubistava, jer imamo veoma blagu kaznenu politiku kojom su kazne bile u najvećem procentu minimalne ili ublažene, te da će se ići na povećanje kazani od 35% do 50%. 
Dejana Đurđević | Utorak, 18. 12. 2018. | Komentara: 0
Da li je put Srbije ka EU dovoljno brz? LSV od samog početka pristupnih pregovora podržava put Srbije ka Evropskoj uniji, samim tim i izražava zadovoljstvo vešću o otvaranju dva nova poglavlja. Smatramo da je otvaranje novih poglavlja dokaz opredeljensti vlasti ka evropskom putu.
mr Maja Sedlarević | Sreda, 28. 11. 2018. | Komentara: 0
Kud se dede Vojvodina, gde se dedoše naše vrednosti?!
Šta se to desilo sa nama, sa Vojvođankama i Vojvođanima? Jer, Vojvodina nije samo geografski pojam, nije ni samo reč, nego je stanje duha, mentalitet i građanstvo koje u njoj živi. I nije prvi put da nas guše, da nam kvare i narušavaju okruženje, prava, identitet. Ali, šta se to desilo pa mahom ćutke prihvatamo/pristajemo/mirimo se/prećutkujemo reviziju istorije, prekrajanje običaja i, čak, menjanje imena?

facebook