Blog | Aleksandar Marton

 
 
Izbori u LSVnenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Aleksandar Marton | Sreda, 16. 11. 2016. | Komentara: 0

Tolerancija bez onog ali

Piše: Aleksandar Marton

Poznato je da je 16. novembar dan koji se obeležava kao Međunarodni dan tolerancije. Za one tolerantne prema nekom ko je različit ovo je dan kao i svaki drugi, a oni koji su skloni osuđivati različite od sebe ovo je dan kada bi se trebali zamisliti nad svojim promišljanjima, a nekad i delima.

Netolerantna osoba vidi problem u onom dugom, drugačijem. To drugo i drugačije često su postajali razlog za sukobe i nesreću.
Niko na ovom svetu nije isti, pa je zato tolerancija prema svakome nešto što bi ljudi koji se smatraju delom normalnog društva trebali imati usađeno u svoja srca. Mladi pre svega, jer mladi  tek uče i stasavaju.

Devedesete godine su na ove prostore donele duh netolerancije. Mrzelo se sve što je drugačije. Drugačije ime i prezime, ideološki i politički stav, seksualna orijentacija...
Te godine duboko su usadile taj duh u ljude na balkanskom poluostrvu.

Nažalost, vraćanje u normalu je jako teško i veoma sporo. Taman se učine neki pozitivni pomaci, a onda nastupe nekakve fanfare mržnje i sve se opet vrati na staro.

Međunarodna situacija ne ide u prilog poboljšanju situacije. Previše je „iznenađujućih“ pobeda desnih ekstremista i populista koji mržnjom osvajaju glasove.
Reč iznenađujuće nisam slučajno stavio pod znake navoda. Nema nikakvog iznenađenja u tim pobedama. Mislim da su, čak, realno i očekivane.

Veliki je problem u tome što jezik mržnje prema strancima, izbeglicama i raznim manjinama donosi političke poene.
Nekada je te poene donosio dobar program koji će za cilj imati nova radna mesta. Danas, nažalost, te poene donose priče o ogradama, zidovima, logorima za strance, proterivanju...

Ostavimo sada Trampa, Le Penovu, Orbana i Štrahea, imamo i mi ovde dosta svojih elemenata u tom duhu netolerancije.

Svaki dan imamo priliku da na medijima čujemo nešto loše o nekom drugom. 
Naši mediji, na primer, čuju šovinistička divljanja samo navijača s one strane balkanskih obala. Nekako im promaknu i nož žica Srebrenica.
Isto tako, u Zagrebu se čuju samo parole onih drugih navijača, a slabo čuju, na primer, reči  Srbe vrbe.

Smatram da je u tome problem. Govore naši mediji o netoleranciji, ali retko gledaju svoje dvorište, nego više vole da bace pogled preko plota.
A dvorišta su nam puna prljavštine netolerancije!

Problem je i površna borba protiv netolerancije. Sve se svodi na mlaka saopštenja osude nekog pojavnog oblika netolerancije. Često se borba za tolerantnije društvo svede i na to da nam Evropska unija nešto nameće, a mi to moramo da primenjujemo, inače ništa od pregovora i članstva u Unije.
Takav stav je strašno pogrešan.
Evropa je tu pa je tu. Sa svim vrlinama i manama, ali mi treba da gledamo sebe i naše društvo.
Ono mora biti tolerantije. Niko ko ima drugačij istav ili opredeljenje ne sme biti obeležen zbog toga!

Postoji jedna reč koja se često koristi u našem društvu a vezana je za toleranciju.
To je veznik „ali“. To „ali“ često čujemo kada se govori o paradi osoba drugačije seksualne orijentacije. Znamo već onu čuvenu rečenicu: „Imaju oni prvo po Ustavu i Zakonu, ali...“
Često to ali čujemo i kada se govori i o pravima etničkim manjina i kaže se: „Da, imaju oni prava po Ustavu i zakonu, ali šta rade oni drugi našima?“

To ali i drži duh tolerancije na otvorenom. To ali realtivizuje borbu za tolerantnije društvo.

Zato, izbacimo to ali. I ovde u Srbiji i u Hrvatskoj i u BIH. Svuda.

I na kraju, jesu važni Ustav i zakon i brojni međunarodni dokumenti koje su države na Balkanu ratifikovale. Jako su važni!
Ipak, važnije je ono što je prirodno dato, a jeste tako. To prirodno je da su svi rođeni jednaki i da imaju pravo na različitost i ravnopravnost.
Vek je XXI, a milenijum III. Normalno je biti različit. Normalno je biti tolerantan/толерантан/toleráns/tolerant/متسامح/סובלני.

Aleksandar Marton
odbornik LSV u 
Skupštini grada Zrenjanina


Ana Pataki | Nedelja, 29. 07. 2018. | Komentara: 0
Od 500 miliona za vrtiće i igrališta, zašto Vojvodini samo 20%? U moru loših izbora popularizacije povećanja nataliteta, koje je Kabinet ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku sprovodio u prethodnom periodu, konačno je došlo do pomaka u pozitivnom pravcu.Dodeljeno je oko 500 miliona dinara jedinicama lokalne samouprave. Ova sredstva su bespovratna pomoć koja za cilj imaju sufinaniranje mera populacione politike u Srbiji. 
mr Maja Sedlarević | Sreda, 18. 07. 2018. | Komentara: 0
Država i crkva o reproduktivnim pravima u Srbiji* Ljudska prava su neprikosnoveno dobro svake osobe. Država, kao što bi trebalo da je pravilo i sa svim drugim ljudskim pravima, ima obavezu da vodi računa o zaštiti i unapređenju reproduktivnih prava, ali i dužnost da se u njih ne meša. Stoga, zabrinjavaju sve češće najave ograničenja prava žena na abortus.
Ana Pataki | Utorak, 10. 07. 2018. | Komentara: 0
Usvojeni zakon socijalne politike obmana vladajuće stranke Usvajanjem izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, postaju aktuelne mere pronatalitetne politike koje bi trebalo da pruže veću podršku porodici, uz širi krug korisnika materijalne pomoći. Ipak, sve mere nemaju pravog efekta ako ne postoji kontekst u kom se mogu uskladiti rad i planiranje porodice. 

facebook