Blog | Ana Pataki

 
 
Izbori u LSV
Ana Pataki | Petak, 15. 05. 2015. | Komentara: 0

Dan porodice

Siromaštvo u Srbiji raste, što dokazuju decembarski rezultati “Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece”  koje je sproveo Republički zavod za statistiku uz podršku Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).

Socijalnu pomoć u Srbiji je 2014. godine koristila 103 521 porodica. Broj korisnika tog vida materijalne podrške države povećan je za 15% od 2012. godine. Preko 130 000 radno sposobnih građana i građanki Srbije je koristilo novčanu socijalnu pomoć, a više od 204 000 porodica dečji dodatak.

Treba reći da materijalna sredstva podrške države nisu jedini oblik pomoći, ali su najznačajniji u situaciji kada je svakodnevni život na rubu egzistencije i standard života drastično umanjen u uslovima velike nezaposlenosti i krize. Ipak, iako država pokušava da materijalnim oblicima podrži odluku mladih bračnih parova na planiranje porodice, ona istovremeno ne stvara uslove za normalno funkcionisanje i razumevanje izazova sa kojima se porodica danas suočava.

Primera radi, to dokazuje činjenica da je roditeljski dodatak, kao podršku porodicama pri rođenju deteta, koristilo 60 600 porodica, ali ta mera podsticanja rađanja, nije dala očekivane rezultate. Tačnije, od njenog uvođenja, broj novorođene dece je smanjen, a nije se uvećavao ni broj porodica sa dvoje i više dece.

Višestruka diskriminacija trudnica i porodilja, administrativne teškoće pred koje se stavljaju mlade bračne parove otežavaju odluku o planiranju porodice danas. U prilog tome idu i podaci o broju mladih školovanih građana i građanki, koji planove za budućnost prave nakon odlaska iz zemlje i traženja posla u inostranstvu.

Najviše sredstava za materijalnu podršku porodici, (25,2 milijarde dinara) izdvojeno je upravo po osnovu odsustva povodom rođenja deteta, a prava trudnica i porodilja su nešto bolja nakon usvajanja Zakona o izmenama zakona o radu. Međutim, poslodavci i dalje na sve načine pokušavaju da produže rok isplate porodiljske naknade, kasne uplate razlike naknade trudnicama na održavanju trudnoće, daju se neprecizne informacije zaposlenim o njihovim pravima i obavezama.

Ukratko, sistemska rešenja koje država sada nudi - nisu dovoljna za dostojanstven život i očuvanje porodice.

Odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 1993. godine 15. maj se obeležava kao Svetski dan porodice.

Najmanje što bi mogle i morale institucije u Srbiji na današnji dan, jeste da konačno u donošenju odluka dobro sagledaju sve probleme sa kojima se porodica danas suočava. Samo i jedino tada će moći da planiraju i realizuju strategije zamišljene još odlukom spomenute Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, davne 1993. godine, kako bi ova pitanja dobila mesto koje zaslužuju.


Velimir Kovacevic | Nedelja, 13. 01. 2019. | Komentara: 0
Efektivnost suzbijanja kriminala nije samo u visini kazne, već u njenoj izvesnosti Predsednik Republike Srbije Aleksandra Vučić, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, predstavio je niz novih mera kojima se povećavaju kazne za različita krivična dela, koje će biti drastično i drakonski povećane za sva krivična dela sa elementima nasilja, od nasilja u porodici do ubistava, jer imamo veoma blagu kaznenu politiku kojom su kazne bile u najvećem procentu minimalne ili ublažene, te da će se ići na povećanje kazani od 35% do 50%. 
Dejana Đurđević | Utorak, 18. 12. 2018. | Komentara: 0
Da li je put Srbije ka EU dovoljno brz? LSV od samog početka pristupnih pregovora podržava put Srbije ka Evropskoj uniji, samim tim i izražava zadovoljstvo vešću o otvaranju dva nova poglavlja. Smatramo da je otvaranje novih poglavlja dokaz opredeljensti vlasti ka evropskom putu.
mr Maja Sedlarević | Sreda, 28. 11. 2018. | Komentara: 0
Kud se dede Vojvodina, gde se dedoše naše vrednosti?!
Šta se to desilo sa nama, sa Vojvođankama i Vojvođanima? Jer, Vojvodina nije samo geografski pojam, nije ni samo reč, nego je stanje duha, mentalitet i građanstvo koje u njoj živi. I nije prvi put da nas guše, da nam kvare i narušavaju okruženje, prava, identitet. Ali, šta se to desilo pa mahom ćutke prihvatamo/pristajemo/mirimo se/prećutkujemo reviziju istorije, prekrajanje običaja i, čak, menjanje imena?

facebook