Blog | Ana Pataki

 
 
Izbori u LSV
Ana Pataki | Nedelja, 04. 08. 2019. | Komentara: 0

Mere socijalne zaštite problematične

U toku juna 2019. godine, grupa nevladinih organizacija tražila je podršku za izmenu Nacionalne strategije socijalne zaštite. Među razlozima za ovu inicijativu, navedeno je između ostalog da je tekst predložen javnosti problematičan, te da su hiljadama građanki i građana uskraćena prava – inače garantovana ratifikovanim instrumentima, uz ustavno načelo socijalne pravde. 

Liga socijaldemokrata Vojvodine je na sastancima svojih organa (pre svega preporukom i pozitivnim mišljenjem Političkog saveta, a onda i na sednici Predsedništva) podržala ovu inicijativu.

Dok je predlagač u formi Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazao da je akcenat u ovom tekstu Nacrta na „efikasnosti i održivosti sistema zaštite“, nosioci inicijative izrazili su zabrinutost zbog više propusta koji su napravljeni, a tiču se analiza finansijskih efekata i analiza efekata primene ovog strateškog dokumenta po celokupno društvo. U inicijativi se navodi niz propusta koji su uočeni u Strategiji: netačne ocene stanja u oblasti socijalne zaštite, proceduralni propusti, nepostojanje analize efekata na društvo, neadekvatna analiza finansijskih efekata... Zbog toga predstavnici organizacija nevladinog sektora insistiraju da se izvrše dodatne analize i pre donošenja Strategije, sprovedu konsultacije sa svim institucijama iz ove oblasti, kao i organizacijama civilnog društva.

Kada je u pitanju sistem socijalne zaštite u Srbiji, prema izveštaju Evropske komisije u Srbiji, činjenica da je pola miliona građanki i građana ispod granice apsolutnog siromaštva, a 1,8 miliona u riziku od siromaštva, prisutan je nedovoljan obuhvat i adekvatnost novčanih davanja za zadovoljenje osnovnih potreba, izostao je napredak po pitanju usluga socijalne zaštite u zajednici, dok se sistem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti i dalje primenjuje nesistematično i netransparentno. Takođe, kako se vidi iz dokumenta „Ocena programa ekonomskih reformi 2019 – 2021“ koje je izradila Evropska komisija, ne postoji strateški pristup javnih politika za podizanje broja stanovnika iznad granice siromaštva na kratki i srednji rok, potrošnja na novčanu pomoć je daleko ispod evropskih i regionalnih standarda, kao što nema ni planova za ciljano povećanje socijalne potrošnje u ovoj oblasti. 

Jedan od glavnih propusta  predlagača Nacrta strategije prema inicijativi koja traži njenu izmenu, navodi se da za implementaciju Strategije „nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za funkcionisanje sistema socijalne zaštite“. Čak je među potencijalnim rizicima u okviru Programa ekonomskih reformi za period između 2019. i 2021. godine, u okviru strukturne reforme „Unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti mera socijalne zaštite“ navedeno „smanjenje ukupnih sredstava u budžetima za 2019., 2020. i 2021. godinu“. 

Stiče se utisak da se Nacrtom strategije socijalne zaštite samo održava privid ispunjavanja forme u pridruživanju Evropskoj uniji jer pre svega od usvajanja „Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji (2016 – 2017.)“ nije sprovedena skoro nijedna predviđena reformska mera u oblasti socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. 

Sa druge strane, prošlo je pet godina od održavanja bilateralnog skrininga za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, a nije usvojen Akcioni plan, kao uslov za otvaranje pregovora u okviru pregovora, dok značajno mesto u reformama zauzima upravo usvajanje Nacionalne strategije socijalne zaštite. Osim što je sporna činjenica da su predlagači naveli kako ne treba izdvajati novčana sredstva u budžetu, dok preko dva miliona inklinira apsolutnom siromaštvu ili je već u njemu, nezaposlenost se smanjuje emigracijom stanovništva, a ne deklarativnim „zapošljavanjem“, ima i nekoliko primera koje isto Ministarstvo sprovodi, bez ideje kako da završi proces i da će to koštati... 

U samoj izmeni Nacionalne strategije socijalne zaštite, predlozi koje inicira civilni sektor, predložena je analiza finansijskih efekata Strategije, kao i analiza efekata na društvo, uz konsultacije sa predstavnicima svih ciljnih grupa i drugih zainteresovanih strana. Jedno od rešenja koje može garantovati bolju primenu Strategije, odnosi se na Akcioni plan čija je izrada neophoda, a mora sadržati procenu finansijskih sredstava za realizaciju svake od mera i identifikaciju izvora iz kojih se sredstva opredeljuju. Važno je kroz dijalog učestvovati u procesu izrade strateških dokumenata, organizovati nove konsultacije kojima moraju biti prisutni predstavnici organizacija civilnog društva.

Zašto se izrađuju strateški dokumenti – zadovoljavanje forme na putu ka EU ili realan presek stanja i praktična primena koja odgovara stvarnim potrebama društva? 

Složenost problematike socijalne zaštite se ne može rešiti jednim dokumentom, ali izrada Nacionalne strategije može biti okvir unutar kog se pronalaze predlozi rešenja za svaki pojedinačni problem. Izostanak dijaloga i nespremnost za komunikaciju sa drugom stranom koja možda ne zastupa isti stav, može biti pogubno za sistem socijalne zaštite. 

Takođe, dokumenti se ne smeju usvajati da bi ispoštovali formu na putu pridruživanja Evropskoj uniji, već se mora garantovati njihova primenjivost u svakom aspektu oblasti na koju se odnose. 


Autorka je sekretarka Političkog saveta 
Lige socijaldemokrata Vojvodine 


Ana Pataki | Sreda, 16. 10. 2019. | Komentara: 0
Oktobar je mesec pobede svake žene nad rakom dojke! Ovo će biti najličniji tekst do sada, budući da je tema borbe protiv karcinoma značajna za svakog ili bar to treba postati. I nije samo zbog toga što je oktobar mesec borbe protiv raka dojke na kalendarima zdravstvenih ustanova, već se u bilo kom trenutku može desiti bilo kojoj ženi.
Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

facebook