Blog | Ana Pataki

 
 
Izbori u LSV
Ana Pataki | Sreda, 21. 08. 2019. | Komentara: 0

Učešće žena u svetu preduzetništva - borba Davida protiv Golijata?

Prema rezultatima istraživanja i analize koje je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za potrebe Kancelarije UN Women, ukazalo se na rezultate podsticaja koje država daje za oblast preduzetništva i porbleme koji su tom prilikom uočeni. 
Pre svega, rezultati projekta „Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji“ ukazali su da su žene vlasnice svega 31% preduzetničkih radnji/firmi u Srbiji. Među preduzećima koja su do sada dobila bilo kakva finansijska sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa, tek je svaka peta vlasnica. 

U periodu od 2016. do 2018. godine, na republičkom nivou je organizovano šest konkursa za dodelu bespovratnih sredstava, kako bi se rasporedilo nešto više od milijardu dinara. Od toga je 841,5 miliona pripalo preduzećima u vlasništvu muškaraca, a svega 187,3 miliona preduzetnicama. Samo 17,9% ukupnog fonda je raspoređeno preduzećima čije su vlasnice žene, odnosno na svaki dinar koji je dodeljen ženama, 4,6 dinara je otišlo drugom polu. 

Društveni kontekst kao uzrok? 

Bez namere da se ulazi u širenje teme od one koja se odnosi na preduzetništvo, delimično objašnjenje ove situacije koja ide u korist muškarcima, nalazi se u istorijskim i društvenim činjenicama. Nasledno pravo je dugo prepoznavalo najstarije muško dete kao naslednika celokupne imovine. Patrijarhat je muškim članovima dozvoljavao imovinu nad kućom, poljoprivrednom zemljom, automobilom.. Čak i danas, žene su vlasnice svega 24% nepokretnosti u Srbiji, zbog čega je NALED predlagao izmenu Zakona o upisu u katastar, sa ciljem da se oba supružnika upišu kao vlasnici imovine stečene u braku. 

Sa druge strane, tokom svog školovanja, devojčice i žene se u velikoj većini slučajeva pripremaju za uloge iz domena socijalne brige (medicinske sestre, babice..), obrazovanja i nege (vaspitačice, učiteljice, profesorice...) i uslužnih delatnosti (servirke, spremačice, čistačice, kuvarice, frizerke, krojačice...).

Po pitanju obrazovanja, statistika trenutno ide u korist ženama. Prema podacima kojima raspolaže Republički zavod za statistiku Srbije, od 209604 upisanih studenata na fakultetima i visoko školskim ustanovama, 141567 ili 56,7% je ženskog pola. Uz pretpostavku da se na višim godinama studija taj broj smanjuje, podaci i dalje govore da imamo više upisanih studentkinja, više doktorki nauka, da su žene u proseku obrazovanije, više koriste internet, ali i dalje višestruko opterećene neplaćenim radom u kući. 

Ono što je dodatno poražavajuće je da ih daleko manje ima na rukovodećim, menadžerskim mestima, kao i da obično registruju preduzetničke radnje, umesto privrednih društava, koji imaju prednost na konkursima za podsticajne mere. Prepreke na koje žene nailaze najčešće su postavljene u uslovima konkursa. Kriterijumi su mahom usmereni ka dodeli novca prerađivačkim i izvoznim delatnostima gde su žene tradicionalno manje zastupljene. 

Takođe, programi su najčešće otvoreni za privredna društva firme dok su žene sklonije osnivanju preduzetničkih radnji. Specifičnost ženskog preduzetništva je taj što su to uglavnom mikrobiznisi (zapošljavaju do 10 osoba), najčešće su u udruženjima na rukovodećim pozicijama, a potom i u uslužnim delatnostima, kao što su frizerski i kozmetički saloni, računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, restorani i ugostiteljski poslovi.

Uslovi konkursa za dodelu sredstava – objektivno ili diskriminacija? 

Prilikom prijave za radno mesto, žena obično svoju biografiju ne šalje ukoliko nije 100% zadovoljila uslove konkursa. Tako i kod konkursa za finansijska sredstva, propisani uslovi predstavljaju prvu prepreku koja odbija učesnice od učešća. Pritom, kada znate sve što je napisano u prethodnim redovima teksta, prednost preduzećima na konkursu sa većim brojem zaposlenih, intenzivnom proizvodnjom, velikim brojem mašina i većim proizvodnim objektima, ne deluju nimalo ,,stimulativno” za preduzetnice koje su osnovale malu preduzetničku radnju sa jednom do dve zaposlene, izrađuju nakit, zimnicu, bave se proizvodnjom testenina od speltinog brašna i slično… 

Kako je ranije pisano u tekstovima koje možete pronaći na ovom portalu, upravo je pitanje finansija najčešći motiv za oklevanje kod žena prilikom registrovanja preduzetničke radnje, jer podrška koju imaju u trenutku registrovanja biznisa podeljena je ovako: trećina ulaže porodični novac, druga trećina sopstvena sredstva, a tek 3,5% osnivanje firme realizuje iz odobrenog kredita. Kao najčešći odgovor koji žene sprečava od osnivanja preduzetničke radnje, 60% odgovora ovog istraživanja navodi pitanje finansiranja. 

Zbog niza ograničenja koje propisuju uslovi konkursa, žene su indirektno diskriminisane, obeshrabrene da učestvuju na konkursu ili prilikom učešća ne dobiju traženu podršku. 

Podrška ženskom preduzetništvu kroz različite ekonomske mere 

Posledice izostanka finansijske podrške ženskom preduzetništvu mogu biti višestruke. Jedna od posledica je svojevrsna ,,kazna” ženama koje se nalaze na menadžerskim pozicijama koje imaju viši prosek zarada, jer im je važeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ograničio primanja na tri mesečne zarade. 

Učešće žena na konkursima koji podržavaju preduzetništvo mora biti objektivno I stimulativno u oblastima kojima se dominantno bave žene. Sa druge strane, to znači ispunjavanje obaveza preduzetnica i preduzetnika, ali veću konkurenciju na tržištu rada. Među predloženim merama koje podstiču, između ostalog, žensko preduzetništvo, jeste ukidanje parafiskalnih nameta i mere koje se realizuju u saradnji sa Poreskom upravom, a tiču se mere oslobođenja poreza na zarade i obaveze uplate doprinosa za socijalno osiguranje, u prvoj godini poslovanja. 

Na samom kraju, istrajava utisak da podrška ženskom preduzetništvu ima višestruke posledice po društvo, koje osim većeg stepena zapošljavanja, promoviše učešće žena na tržištu rada i kao direktnu posledicu ima bolji balans privatnog i poslovnog. Stoga su sve mere pozitivne diskriminacije ne samo poželjne, već neophodne, kako bi se moglo govoriti o što više uspešnih primera preduzetnica u Srbiji. 

Autorka je sekretarka Političkog saveta 
Lige socijaldemokrata Vojvodine 

Tekst je objavljen na portalu iSerbia.rs


Ana Pataki | Sreda, 16. 10. 2019. | Komentara: 0
Oktobar je mesec pobede svake žene nad rakom dojke! Ovo će biti najličniji tekst do sada, budući da je tema borbe protiv karcinoma značajna za svakog ili bar to treba postati. I nije samo zbog toga što je oktobar mesec borbe protiv raka dojke na kalendarima zdravstvenih ustanova, već se u bilo kom trenutku može desiti bilo kojoj ženi.
Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

facebook