Blog | Ana Pataki

 
 
Izbori u LSV
Ana Pataki | Sreda, 15. 05. 2019. | Komentara: 0

Žene diskriminisane na tržištu rada, država ne stimuliše usklađivanje rada i roditeljstva

Izazov majčinstva i planiranja porodice je tema kojom se javnost i mediji bave u prethodnom periodu sve češće, jer se ovo pitanje našlo kao predmet Nacionalne strategije podsticanja rađanja, u okviru Kabineta ministarke bez portfelja, zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku.  

Nacionalna strategija treba da bude korak posle stvorenih uslova za ekonomsko osamostaljivanje žena i muškaraca koji planiraju porodicu. Ipak, uslovi za zapošljavanje žena nisu toliko laki ni jednostavni, a posle ostvarenja u ulozi majke, najčešće su dodatno otežani brigom o deci i porodici.

Nakon povratka na posao, najčešće budu otežane okolnosti za rad, češća izostajanja sa radnog mesta, što rezultira i drugačijom sistematizacijom. One nešto odvažnije, odluče se za preduzetnički život. Prema istraživanju koje je objavio dnevni list „Danas“, oko 30% preduzetnika su žene, što je isti broj žena na rukovodećim pozicijama, u korist 70% muškaraca. Ipak, žene prednjače u drugoj vrsti podataka – 40% preduzetnika koji ugase svoj biznis u prvih pet godina postojanja su upravo žene.

Motiv koji vode žene ka odluci da postanu preduzetnice, u 68% slučajeva je svega nemogućnost pronalaženja novog radnog mesta. Kod žena mlađih od 30 godina, nepostojanje drugih poslovnih prilika je bio razlog za ulazak u svet preduzetništva u 51% slučajeva, kako se navodi u istraživanju objavljenom 2016. godine, uz podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Ostale žene su kao razlog za ulazak u svet biznisa navele želju za nezavisnošću, želju za povećanjem prihoda, bolji balans između privatnog i profesionalnog života...

Specifičnost ženskog preduzetništva je taj što su to uglavnom mikrobiznisi (zapošljavaju do 10 osoba), najčešće su u udruženjima na rukovodećim pozicijama, a potom i u uslužnim delatnostima (kao što su frizerski i kozmetički saloni, računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, restorani i ugostiteljski objekti...)
    
Prema istraživanju iz 2016. godine kao najdominantniji motiv za žene koje se upuštaju u preduzetništvo, pominje se upravo balans privatnog i poslovnog. Žene su više od muškaraca opterećene neplaćenim kućnim poslovima, što utiče i na prihodovnu stranu, jer primaju značajno niže plate i penzije od muškaraca.
    
Od značajnijih izazova sa kojima se suočavaju preduzetnice čak po pisanju stranih medija kao što je „Science Daily“ iz 2018. godine, jeste slabo razvijena poslovna mreža, ređe članstvo u strukovnim udruženjima, neprepoznavanje poslovnih prilika i finansijska podrška koju imaju u trenutku registrovanja biznisa: trećina ulaže porodični novac, druga trećina sopstveni, a tek 3,5% je dobilo kredit za početak poslovanja. Upravo zbog toga, kao najčešći odgovor koji žene sprečava od osnivanja preduzetničke radnje, 60% odgovora ovog istraživanja navodi pitanje finansiranja. Upravo zbog toga, podaci kojima raspolaže Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazala je kako je za 10% više žena zatvorilo svoju radnju, u odnosu na poslove koje vode muškarci.
    
Ona zvanična, instucionalna statistika je ponudila nešto drugačije odgovore, kada je usklađivanje rada i roditeljstva u pitanju. U istraživanju sa ovim imenom, koje je sproveo Kabinet ministarke bez portfelja, zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku, prostim slučajnim uzorkom, ispitano je 330 poslodavaca kao što su privredna društva sa 50 i manje zaposlenih, kao i lokalne samouprave, kao i 3918 zaposlenih, mlađih od 50 godina starosti. Cilj ovog istraživanja bio je da se sagledaju efekti postojećih zakonskih rešenja i kreiraju nove politike ka boljem usklađivanju rada i roditeljstva u Srbiji. Ipak, na plastičnim svakodnevnim primerima se vidi koliko to nije slučaj.  

Sve i da se posmatra u „širem društvenom kontekstu“, kako navode rezultati istraživanja „Usklađivanje rada i roditeljstva“, činjenica je da društveni kontekst ne pruža uslove za ostvarivanje prava rada i da su izazovi koji se nameću ženama daleko složeniji da bi se na njih odgovorilo kratkoročnim merama. Stvaranje klime koja stimuliše zapošljavanje žena i stvara preduslove za adekvatnu brigu o deci, upravo je najbolja dugoročna mera pronatalitetne politike na kojoj Kabinet ministarske bez portfelja zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku treba da radi.

 

Autorka je članica Političkog saveta
Lige socijaldemokrata Vojvodine 



Ana Pataki | Sreda, 21. 08. 2019. | Komentara: 0
Učešće žena u svetu preduzetništva - borba Davida protiv Golijata?
Prema rezultatima istraživanja i analize koje je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED ) za potrebe Kancelarije UN Women , ukazalo se na rezultate podsticaja koje država daje za oblast preduzetništva i porbleme koji su tom prilikom uočeni. 
Pre svega, rezultati projekta „Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji“ ukazali su da su žene vlasnice svega 31% preduzetničkih radnji/firmi u Srbiji. Među preduzećima koja su do sada dobila bilo kakva finansijska sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa, tek je svaka peta vlasnica.
Nevena Subotić | Četvrtak, 15. 08. 2019. | Komentara: 0
Vučić i žene, Maša i Medved, Ivica i Marica, Romeo i Julija - Tragedija ili bajka? Ne znam da li je Srbija ikada imala na čelu vođu koji je sa većim prezirom tretirao žene, a da budemo pošteni, i ostatak podanika.

Njegov, u najmanju ruku, nespretan odnos sa ženama iz svog okruženja nije toliko iskočio u prvi plan jer smo zatrpani ostalim neprimerenim rečenicama koje svakadnevno izgovori prvi čovek Srbije, pa se u moru svega toga teško izdvaja neka tema.
Ana Pataki | Nedelja, 04. 08. 2019. | Komentara: 0
Mere socijalne zaštite problematične U toku juna 2019. godine, grupa nevladinih organizacija tražila je podršku za izmenu Nacionalne strategije socijalne zaštite. Među razlozima za ovu inicijativu, navedeno je između ostalog da je tekst predložen javnosti problematičan, te da su hiljadama građanki i građana uskraćena prava – inače garantovana ratifikovanim instrumentima, uz ustavno načelo socijalne pravde. 

facebook