Blog | Ana Pataki

 
 
Izbori u LSV
Ana Pataki | Sreda, 15. 05. 2019. | Komentara: 0

Žene diskriminisane na tržištu rada, država ne stimuliše usklađivanje rada i roditeljstva

Izazov majčinstva i planiranja porodice je tema kojom se javnost i mediji bave u prethodnom periodu sve češće, jer se ovo pitanje našlo kao predmet Nacionalne strategije podsticanja rađanja, u okviru Kabineta ministarke bez portfelja, zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku.  

Nacionalna strategija treba da bude korak posle stvorenih uslova za ekonomsko osamostaljivanje žena i muškaraca koji planiraju porodicu. Ipak, uslovi za zapošljavanje žena nisu toliko laki ni jednostavni, a posle ostvarenja u ulozi majke, najčešće su dodatno otežani brigom o deci i porodici.

Nakon povratka na posao, najčešće budu otežane okolnosti za rad, češća izostajanja sa radnog mesta, što rezultira i drugačijom sistematizacijom. One nešto odvažnije, odluče se za preduzetnički život. Prema istraživanju koje je objavio dnevni list „Danas“, oko 30% preduzetnika su žene, što je isti broj žena na rukovodećim pozicijama, u korist 70% muškaraca. Ipak, žene prednjače u drugoj vrsti podataka – 40% preduzetnika koji ugase svoj biznis u prvih pet godina postojanja su upravo žene.

Motiv koji vode žene ka odluci da postanu preduzetnice, u 68% slučajeva je svega nemogućnost pronalaženja novog radnog mesta. Kod žena mlađih od 30 godina, nepostojanje drugih poslovnih prilika je bio razlog za ulazak u svet preduzetništva u 51% slučajeva, kako se navodi u istraživanju objavljenom 2016. godine, uz podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Ostale žene su kao razlog za ulazak u svet biznisa navele želju za nezavisnošću, želju za povećanjem prihoda, bolji balans između privatnog i profesionalnog života...

Specifičnost ženskog preduzetništva je taj što su to uglavnom mikrobiznisi (zapošljavaju do 10 osoba), najčešće su u udruženjima na rukovodećim pozicijama, a potom i u uslužnim delatnostima (kao što su frizerski i kozmetički saloni, računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, restorani i ugostiteljski objekti...)
    
Prema istraživanju iz 2016. godine kao najdominantniji motiv za žene koje se upuštaju u preduzetništvo, pominje se upravo balans privatnog i poslovnog. Žene su više od muškaraca opterećene neplaćenim kućnim poslovima, što utiče i na prihodovnu stranu, jer primaju značajno niže plate i penzije od muškaraca.
    
Od značajnijih izazova sa kojima se suočavaju preduzetnice čak po pisanju stranih medija kao što je „Science Daily“ iz 2018. godine, jeste slabo razvijena poslovna mreža, ređe članstvo u strukovnim udruženjima, neprepoznavanje poslovnih prilika i finansijska podrška koju imaju u trenutku registrovanja biznisa: trećina ulaže porodični novac, druga trećina sopstveni, a tek 3,5% je dobilo kredit za početak poslovanja. Upravo zbog toga, kao najčešći odgovor koji žene sprečava od osnivanja preduzetničke radnje, 60% odgovora ovog istraživanja navodi pitanje finansiranja. Upravo zbog toga, podaci kojima raspolaže Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazala je kako je za 10% više žena zatvorilo svoju radnju, u odnosu na poslove koje vode muškarci.
    
Ona zvanična, instucionalna statistika je ponudila nešto drugačije odgovore, kada je usklađivanje rada i roditeljstva u pitanju. U istraživanju sa ovim imenom, koje je sproveo Kabinet ministarke bez portfelja, zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku, prostim slučajnim uzorkom, ispitano je 330 poslodavaca kao što su privredna društva sa 50 i manje zaposlenih, kao i lokalne samouprave, kao i 3918 zaposlenih, mlađih od 50 godina starosti. Cilj ovog istraživanja bio je da se sagledaju efekti postojećih zakonskih rešenja i kreiraju nove politike ka boljem usklađivanju rada i roditeljstva u Srbiji. Ipak, na plastičnim svakodnevnim primerima se vidi koliko to nije slučaj.  

Sve i da se posmatra u „širem društvenom kontekstu“, kako navode rezultati istraživanja „Usklađivanje rada i roditeljstva“, činjenica je da društveni kontekst ne pruža uslove za ostvarivanje prava rada i da su izazovi koji se nameću ženama daleko složeniji da bi se na njih odgovorilo kratkoročnim merama. Stvaranje klime koja stimuliše zapošljavanje žena i stvara preduslove za adekvatnu brigu o deci, upravo je najbolja dugoročna mera pronatalitetne politike na kojoj Kabinet ministarske bez portfelja zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku treba da radi.

 

Autorka je članica Političkog saveta
Lige socijaldemokrata Vojvodine 



Ana Pataki | Sreda, 24. 04. 2019. | Komentara: 0
Više mesta u vrtićima - prava mera pronatalitetne politike Ovih dana je vreme upisa novih generacija dece u vrtiće. Najveći problem imaju veliki gradovi, gde se na jedno mesto prijavljuje i po šestoro dece. Od priloga za upis treba priložiti uobičajenu dokumentaciju, prilikom upisa se traži i potvrda o redovnoj vakcinaciji. U odnosu na dvostruko roditeljsko iskustvo koje smo prošli pre nekoliko godina - procedura je olakšana elektronskim upisom, gde predškolske ustanove po službenoj dužnosti nabavljaju potrebnu dokumentaciju. 
mr Maja Sedlarević | Petak, 08. 03. 2019. | Komentara: 0
Mi, žene Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta prilika je da iskažemo zahvalnost svim hrabrim, jakim i naprednim ženama koje su imale viziju, odvažnost i bile samosvesne. Ženama koje su nas zadužile i svojim aktivizmom i borbom omogućile nam PRAVO. Pravo na izbor, pre svega, kao i pravo na obrazovanje, da biramo i budemo birane, da svaka od nas može da planira porodicu, koristi kontracepciju, pravo na abortus i pravo da se nesmetano brinemo o svom zdravlju.
mr Maja Sedlarević | Utorak, 26. 02. 2019. | Komentara: 0
ZASTAVA VOJVODINE - IDENTITET I OBAVEZA
U sredu, 27. februara 2019. godine navršava se petnaest godina od donošenja odluke o zastavi AP Vojvodine, one prave i zvanične. Čak i danas, deceniju i po kasnije postojanje i isticanje zastave AP Vojvodine, pokazalo se, predstavlja ozbiljno političko pitanje i, za neke, kontroverzu. 

facebook