Blog | mr Maja Sedlarević

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
mr Maja Sedlarević | Petak, 07. 03. 2014. | Komentara: 0

Maja Sedlarević: Zašto je Dan žena važan za sve!

Najveći značaj 8. marta kao Međunarodnog dana žena jeste podsećanje na dugogodišnji put osvajanja sloboda i prava, koji je započet pre više od jednog veka, a traje i dalje. Da nije bilo tadašnjih demonstracija kojima su se radnice izborile za svoja radna i politička prava, ko zna šta bi bilo sa borbom za to da sve osobe, bez obzira na pol i/ili, recimo, stalež, imaju pravo i mogućnost da odlučuju, biraju i budu birani,  i/ili da budu isti u pravima, slobodama  i obavezama.
Volim da ga posebno istaknem kao dan koji obeležavam kao dan mogućnosti izbora. Mog izbora. I izbora svake žene. Izbora da mogu da se brinem  o svom zdravlju, da mogu da biram partnera, da odlučujem o svom školovanju, karijeri, da imam mogućnost izbora da li ću da rađam, da imam slobodu kretanja i slobodu govora, da mogu da glasam , da biram i budem birana... I da svi izbori u mom životu budu moji!

E, zato mi je značajan 8. mart.

16. marta građanke i građani Republike Srbije biraju svoje narodne poslanike i poslanice. Od tog izbora zavisi budućnost svih nas zajedno. Žene znaju. Žene mogu. Žene menjaju svet. I 16. marta odlučiće žene. Nadam se da će i ovog puta prepoznati snagu nas koje smo zajedno u borbi da na mestima odlučivanja bude što više žena. Amandman kojim je omogućeno da na izbornim listama MORA biti najmanje jedna trećina manje zastupljenog pola i kojim je obezbeđeno da nas bude više od 30% u Narodnoj skupštini po prvi put u istoriji ovog parlamenta, a koji su podnele poslanice Lige socijaldemokrata Vojvodine, samo je naš prvi korak. Ista mera afirmativne akcije mora se primeniti i na izvršnu vlast! Tek kada mnogo žena uđe u politiku, promeniće se i ona.
Danas žene Lige socijaldemokrata Vojvodine, ligašice, socijaldemokratkinje, bore se za veću i glasniju ulogu žena, više prava i poštovanje potreba, kao i osnaživanje žena za rad u 21. veku. Zalažemo za nultu toleranciju prema bilo kakvom obliku diskriminacije i nasilja nad ženama. Političke institucije moraju imati sluha za žrtve nasilja i zastupati žene, kao što žene moraju biti uključene u sve procese donošenja odluka.  
Zaštita prava radnika i radnica mora biti garantovana kroz socijalni dijalog sa poslodavcima i državom (posebno kada bude donošen novi Zakon o radu). Na ovaj način se mogu prevazići razlike u primanjima i obezbediti ravnomeran profesionalni i porodični život, kako za muškarce tako i za žene.
Simboličnim obeležavanjem 8. marta, iskazujemo zahvalnost svim hrabrim, jakim i naprednim ženama koje su imale viziju, odvažnost i bile samosvesne. Ženama koje su nas zadužile i svojim aktivizmom i borbom omogućile nam PRAVO. Pravo na izbor, pre svega.
I pored velikog i neospornog napretka u ostvarivanju i zaštiti ženskih ljudskih prava, i dalje svedočimo neravnopravnosti i diskriminaciji zasnovanoj  na polu/rodu  i u sferi privatnog, i u sferi javnog života. Siromaštvo, ekonomska nesamostalnost, rodno zasnovano nasilje, nemogućnost staranja o svom zdravlju, diskriminacija pri zapošljavanju, radu i/ili napredovanju u karijeri i danas su problemi sa kojima se moramo boriti. Posebno, 8.marta, sećajući se svih sjajnih žena iz prošlosti, moramo da zapamtimo (ili da se podsetimo) i toga da im (a ni nama danas) ništa nije poklonjeno i dato, nego se za sve moralo, a mora se i danas, izboriti. Napornim trudom i radom.

I još nešto o obeležavanju ovog dana, da ne bude zabune...

Time što nekoj ženi poklonite cvet ili što ga kao žena primite od nekog, simbolično odajete priznanje ženama za njihovu hrabrost i doprinos razvoju čovečanstva i pokazujete svoje poštovanje za borbu koja traje.

Borbu za sve žene koje hoće i mogu, samo im treba pružiti priliku.

Danas, mora se priznati, i borba za rodnu ravnopravnost ima drugačiji oblik. Ono što se veoma često pogrešno implicira feministkinjama, aktivistkinjama i uopšte ženama koje se bore za ravnopravnost jeste da time 'žene postaju manje žene'. Što je, naravno, potpuno netačno, pomalo i nejasno.
Ženom me ne čini garderoba, izgled, niti moda, ali ni to što ne prihvatam da mi neko otvori vrata ili pridrži kaput i sl. Sve to mogu i sama, a sve što ne mogu – zatražim pomoć. Ženom me čini moje biće, moja svest i stav. Tražeći ravnopravnost tražim poštovanje za sebe u svakom segmentu života, u kući i u porodici, u javnosti, bilo na ulici i u autobusu, bilo na poslu ili u banci. Vrlo je jednostavno.
Borba za ravnopravnost danas, ukoliko pričamo o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva JEDNAKE MOGUĆNOSTI i jednake startne pozicije. Kada ih budemo imale, šanse koje izborimo daće i rezultate. Nemam dilemu.
Naš svet je podjednako i muški i ženski. Naš svet je veoma često nepravedan. Na nama svima je da ga menjamo i činimo boljim. Samo ako svi/e imamo jednaka prava i slobode, garantovane i zaštićene, ali i jednake mogućnosti, uspećemo da okončamo borbu protiv ekonomske i političke nejednakosti.

Dakle, srećan nam praznik i neka ono zbog čega obeležavamo 8. mart bude naša realnost svakog dana.


Velimir Kovacevic | Subota, 16. 09. 2017. | Komentara: 0
Hoće li reforme MUP-a povećati njegovu efikasnost? U Srbiji ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja i procene stanja bezbednosti, koji bi mogla da koristi svaka lokalna samouprava, zbog čega se opravdano sumnja da i Strateška procena javne bezbednosti nije valjano urađena, pošto ne omogućava da se na odgovarajući način utvrde problemi sa kojima se građani i građanke svakodnevno suočavaju u mestu u kom žive. 
mr Maja Sedlarević | Utorak, 05. 09. 2017. | Komentara: 0
Nenaučene lekcije o rodnoj ravnopravnosti U poslednje vreme, sve češće se čuje kako više nije popularno govoriti o rodnoj ravnopravnosti i kako je to ‘ispričana priča’. Takvo stanovište zastupaju upravo oni/one koji suštinski ne razumeju rodnu ravnopravnost, kao ni borbu za ženska ljudska prava. 
Jovan Aksentijevic | Nedelja, 16. 07. 2017. | Komentara: 0
Zašto decentralizacija? Biti Beograđanin, Novosadjan ili Nišlija, to nije samo geografsko pojmovno odredište. To su, ono što je mnogo bitnije, ljudi. To je stanje duha...

facebook