Blog | mr Maja Sedlarević

 
 
Izbori u LSV
mr Maja Sedlarević | Petak, 07. 03. 2014. | Komentara: 0

Maja Sedlarević: Zašto je Dan žena važan za sve!

Najveći značaj 8. marta kao Međunarodnog dana žena jeste podsećanje na dugogodišnji put osvajanja sloboda i prava, koji je započet pre više od jednog veka, a traje i dalje. Da nije bilo tadašnjih demonstracija kojima su se radnice izborile za svoja radna i politička prava, ko zna šta bi bilo sa borbom za to da sve osobe, bez obzira na pol i/ili, recimo, stalež, imaju pravo i mogućnost da odlučuju, biraju i budu birani,  i/ili da budu isti u pravima, slobodama  i obavezama.
Volim da ga posebno istaknem kao dan koji obeležavam kao dan mogućnosti izbora. Mog izbora. I izbora svake žene. Izbora da mogu da se brinem  o svom zdravlju, da mogu da biram partnera, da odlučujem o svom školovanju, karijeri, da imam mogućnost izbora da li ću da rađam, da imam slobodu kretanja i slobodu govora, da mogu da glasam , da biram i budem birana... I da svi izbori u mom životu budu moji!

E, zato mi je značajan 8. mart.

16. marta građanke i građani Republike Srbije biraju svoje narodne poslanike i poslanice. Od tog izbora zavisi budućnost svih nas zajedno. Žene znaju. Žene mogu. Žene menjaju svet. I 16. marta odlučiće žene. Nadam se da će i ovog puta prepoznati snagu nas koje smo zajedno u borbi da na mestima odlučivanja bude što više žena. Amandman kojim je omogućeno da na izbornim listama MORA biti najmanje jedna trećina manje zastupljenog pola i kojim je obezbeđeno da nas bude više od 30% u Narodnoj skupštini po prvi put u istoriji ovog parlamenta, a koji su podnele poslanice Lige socijaldemokrata Vojvodine, samo je naš prvi korak. Ista mera afirmativne akcije mora se primeniti i na izvršnu vlast! Tek kada mnogo žena uđe u politiku, promeniće se i ona.
Danas žene Lige socijaldemokrata Vojvodine, ligašice, socijaldemokratkinje, bore se za veću i glasniju ulogu žena, više prava i poštovanje potreba, kao i osnaživanje žena za rad u 21. veku. Zalažemo za nultu toleranciju prema bilo kakvom obliku diskriminacije i nasilja nad ženama. Političke institucije moraju imati sluha za žrtve nasilja i zastupati žene, kao što žene moraju biti uključene u sve procese donošenja odluka.  
Zaštita prava radnika i radnica mora biti garantovana kroz socijalni dijalog sa poslodavcima i državom (posebno kada bude donošen novi Zakon o radu). Na ovaj način se mogu prevazići razlike u primanjima i obezbediti ravnomeran profesionalni i porodični život, kako za muškarce tako i za žene.
Simboličnim obeležavanjem 8. marta, iskazujemo zahvalnost svim hrabrim, jakim i naprednim ženama koje su imale viziju, odvažnost i bile samosvesne. Ženama koje su nas zadužile i svojim aktivizmom i borbom omogućile nam PRAVO. Pravo na izbor, pre svega.
I pored velikog i neospornog napretka u ostvarivanju i zaštiti ženskih ljudskih prava, i dalje svedočimo neravnopravnosti i diskriminaciji zasnovanoj  na polu/rodu  i u sferi privatnog, i u sferi javnog života. Siromaštvo, ekonomska nesamostalnost, rodno zasnovano nasilje, nemogućnost staranja o svom zdravlju, diskriminacija pri zapošljavanju, radu i/ili napredovanju u karijeri i danas su problemi sa kojima se moramo boriti. Posebno, 8.marta, sećajući se svih sjajnih žena iz prošlosti, moramo da zapamtimo (ili da se podsetimo) i toga da im (a ni nama danas) ništa nije poklonjeno i dato, nego se za sve moralo, a mora se i danas, izboriti. Napornim trudom i radom.

I još nešto o obeležavanju ovog dana, da ne bude zabune...

Time što nekoj ženi poklonite cvet ili što ga kao žena primite od nekog, simbolično odajete priznanje ženama za njihovu hrabrost i doprinos razvoju čovečanstva i pokazujete svoje poštovanje za borbu koja traje.

Borbu za sve žene koje hoće i mogu, samo im treba pružiti priliku.

Danas, mora se priznati, i borba za rodnu ravnopravnost ima drugačiji oblik. Ono što se veoma često pogrešno implicira feministkinjama, aktivistkinjama i uopšte ženama koje se bore za ravnopravnost jeste da time 'žene postaju manje žene'. Što je, naravno, potpuno netačno, pomalo i nejasno.
Ženom me ne čini garderoba, izgled, niti moda, ali ni to što ne prihvatam da mi neko otvori vrata ili pridrži kaput i sl. Sve to mogu i sama, a sve što ne mogu – zatražim pomoć. Ženom me čini moje biće, moja svest i stav. Tražeći ravnopravnost tražim poštovanje za sebe u svakom segmentu života, u kući i u porodici, u javnosti, bilo na ulici i u autobusu, bilo na poslu ili u banci. Vrlo je jednostavno.
Borba za ravnopravnost danas, ukoliko pričamo o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva JEDNAKE MOGUĆNOSTI i jednake startne pozicije. Kada ih budemo imale, šanse koje izborimo daće i rezultate. Nemam dilemu.
Naš svet je podjednako i muški i ženski. Naš svet je veoma često nepravedan. Na nama svima je da ga menjamo i činimo boljim. Samo ako svi/e imamo jednaka prava i slobode, garantovane i zaštićene, ali i jednake mogućnosti, uspećemo da okončamo borbu protiv ekonomske i političke nejednakosti.

Dakle, srećan nam praznik i neka ono zbog čega obeležavamo 8. mart bude naša realnost svakog dana.


Velimir Kovacevic | Subota, 20. 10. 2018. | Komentara: 0
Zaposleni moraju imati zdrav i bezbedan rad U poslednje vreme mediji sve učestalije izveštavaju o nesrećama koje se događaju na radu, čije posledice su teške telesne povrede ili smrt lica, a rezultat su opasnih radnji ili opasnih uslova, a najčešće i jednog i drugog. Svi ovi događaji prošli bi manje zapaženi, da nisu u javnosti komentarisani kao neminovnost opasnih uslova, pri čemu se namerno ili slučajno izgubilo iz vida da su opasni uslovi rezultat postojanja opasnih radnji koje proizlaze iz neznanja, nesposobnosti ili nemotivisanosti.
Ana Pataki | Petak, 05. 10. 2018. | Komentara: 0
Boljim sprovođenjem zakona manje nasilja u porodici Poslednja vest o ubistvu i samoubistvu bivših supružnika iz okoline Čačka, treba da bude upozorenje nadležnom ministarstvu i službama koje se bave temom sprečavanja nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Brutalno ubistvo metalnom šipkom na radnom mestu bivše supruge, a potom i oduzimanje života vešanjem, su posledica samo kraće verbalne rasprave, a zapravo znak nemoći države da se suoči sa ovim problemom.
Nevena Subotić | Četvrtak, 04. 10. 2018. | Komentara: 0
Za policiju svi jednaki samo je turbo VIP malo jednakiji, a novinari i advokati... eeee... to je drugo
Jeste videli kako nam je brza i efikasna policija. Ceca pucnula prstom i oni za 4 dana pronašli mangupe koji su hteli da joj dođu nezvani u goste. Bravo, bravo, svaka čast junaci, operativci. E, sad se kao nešto advokati i novinari bune što i njihove slučajeve napada ne rešavaju istom ili bar sličnom brzinom.

facebook