Blog | Nevena Subotić

 
 
Izbori u LSV
Nevena Subotić | Četvrtak, 15. 08. 2019. | Komentara: 0

Vučić i žene, Maša i Medved, Ivica i Marica, Romeo i Julija - Tragedija ili bajka?

Ne znam da li je Srbija ikada imala na čelu vođu koji je sa većim prezirom tretirao žene, a da budemo pošteni, i ostatak podanika.

Njegov, u najmanju ruku, nespretan odnos sa ženama iz svog okruženja nije toliko iskočio u prvi plan, jer smo zatrpani ostalim neprimerenim rečenicama koje svakadnevno izgovori prvi čovek Srbije, pa se u moru svega toga teško izdvaja neka tema.

Slučaj sa odlukom da ga čuvaju isključivo ženske pripadnice „Kobri“ ovu temu je ponovo stavio u prvi plan.

Međutim, ako pogledamo malo u nazad jasno je da u toj oblasti njegovog života nešto ne  štima.

Prva žena mu je bila Ksenija Jovanović. Sa njom je bio u braku od 1997-2011. 2013.  godine se oženio Tamarom Đukanović.  Ajde, o Kseniji se nešto i čulo i znalo, jer je bila urednica TV Pinka. Tamara je nasuprot tome držana pod velom tajne i pre i posle ulaska u brak sa Aleksandrom Vučićem. Jednostavno je praktično nigde nema. Ako mislite da je to njihova privatna stvar, ne bih se baš kladila da je tako. Verovatno se ni Makronovoj, ni Trampovoj, ni ženi bilo kog predsednika u svetu svaki put ne slika ili ne odgovara na pitanja novinara, niti im se vrše dužnosti prve dame države, ali to im u periodu dok su udate za predsednike spada u obavezu i deo je pristojnog ponašanja. Zašto se prva dama Srbije ne pojavluje možda ćemo nekada i saznati.

To je taj privatni deo priče koji je u principu njegova stvar, ali to neobično skrivanje prve dame Srbije, koja je radila u Ministarstvu spoljnih poslova, što znači da joj politički život i javnost nisu nepoznati, ne izgleda baš najprirodnije.

Zabrana medijima da pre braka pišu o njegovoj budućoj supruzi i njihovo servilno poštovanje te zabrane su još jedan argument u nizu mnogih koji govore u prilog tome da nam je predsednik na polju odnosa sa ženama na terenu koji mu nikako ne leži.

Onaj drugi deo priče koji se odnosi na ženski deo populacije Srbije sa kojim nije bio u braku je još tragičniji.

Da krenemo unazad, od poslednjeg incidenta, kada je odlučio da grešku svog obezbeđenja i nekomunikaciju između vojske i policije sakrije time što će nasilje, prema uredno najvaljenim posetiocima predsedništva, zamaskirati najavom da će ga čuvati isključivo ženske pripadnice oružanih snaga „Kobre“.

O višestrukoj banalnosti ove odluke nema potrebe ni pisati, svakom normalnom čoveku je jasna. Samo predsedniku Srbije nije jasno da je ovakvom odlukom insinuirao da ne priznaje ravnopravnost polova, da smatra da su žene slabiji pol i da to podrazumeva sve ostale loše konotacije koje takva izjava sa sobom nosi. Ako smatra da su žene slabiji pol, znači da ih je svesno ugrozio, što opet implicira bezobzirnost u postizanju svojih ciljeva, u ovom slučaju skretanje pažnje sa glavne teme, a to je nepotrebno nasilje prema demonstrantima prouzrokovano nekomunikacijom između vojske i policije.

Druga konotacija izrečene odluke o tome da će ga čuvati isključivo žene je da smatra da su pripadnici opozicije slabiji i od žena, da su njemu dovoljne i žene da ga brane, što je bahato nepoštovanje političkih protivnika.

Jedna od najupadljivijih grešaka koje je napravio i njome uvredio mnoge pripadnice ženskog pola je i situacija u kojoj je tokom obilaska otvorene fabrike u kojoj su mahom bile zaposlene žene  vlasniku rekao čuveno: “Pa ti si sve žene uzeo da rade… Pa zato si ti srećan. Misliš da ćeš… Eee...”. Ova rečenica izgovorena u Kraljevu, koju je Vučić izgovorio prilikom obilaska pogona, u zvaničnom obraćanju medijima,i turskim investitorima ne samo da je uvredljiva i vulgarna nego istovremeno pokazuje i neprimeren način razmišljanja i komunikacije predsednika. Uopšte nema dileme da je on insinuirao da je veliki broj zaposlenih žena na raspolaganju turskom investitoru ne samo za rad u fabrici, nego i kao mogući seksualni objekat. Čak ako je i bio samo nespretan u izražavanju, pa hteo neuspešno da ispadne duhovit, a ustvari tako ne misli, poruka koju je poslao svima koji su gledali ovaj izveštaj je neprimerena. Jedan predsednik mora toga biti svestan i ne sme sebi dopuštati luksuz takvih grešaka.

Prošle godine ponudio je Srpkinje Bugarima dok je obilazio radove na petlji Dimitrovgrad – Zapad: „Koliko smo bratski i prijateljski narodi…mnogo ljudi iz Trejsa bugarskog, vidim, hoće da žene Srpkinje i ja sam im dao jedan uslov, da se malo nasmejete, rekao sam im: ‘Možete da dobijete mlade naše odavde, ali prvo da završite svoj sektor ovde na autoputu, a kad završite to, uspešno, kad mi to odobrimo, onda lepo naše mlade dobijaju dozvolu da idu“

Gostujući u emisiji „Upitnik“  izjavio je sledeće: Pa šta je sa ovim stručnjacima što protestuju, što bi da bacaju po kontejnerima, da tuku ljude, to je sve normalno? Tuci koga ti hoćeš u svojoj kući, nemoj da biješ ovde. Pored sve kampanje i borbe za sprečavanje nasilja u porodici - ovakva izjava predsednika države, prosto neshvatljivo.

Primere Gašića koji je rekao da voli novinarke koje lako kleknu, ili Đorđevića koji je čestitao 8. Mart rečima: „Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje… Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem“, da ovog puta ni ne ističemo. Jasno je da je klima oko predsednika takva da i njegoi saradnici još bahatije vređaju žene, a sam način njihovog razmišljanja na temu ravnopravnosti polova vidi se iz aviona.

Svi ovi primeri govore da bi predsednik Srbije morao da prođe ozbiljnu obuku iz lepog i primerenog ponašanja prema ženama. Ne bi mu škodilo ni da porazgovara sa stručnjacima koji bi se pozabavili uzrokom njegovog prezrivog odnosa punog nepoštovanja prema ženskom polu, kako bi možda u nekom trenutku i taj problem sa sobom rešio. Što se mene kao pripadnice ženskog pola tiče ne pristajem da zovem predsednikom čoveka koji se tako ponaša.


Ana Pataki | Sreda, 16. 10. 2019. | Komentara: 0
Oktobar je mesec pobede svake žene nad rakom dojke! Ovo će biti najličniji tekst do sada, budući da je tema borbe protiv karcinoma značajna za svakog ili bar to treba postati. I nije samo zbog toga što je oktobar mesec borbe protiv raka dojke na kalendarima zdravstvenih ustanova, već se u bilo kom trenutku može desiti bilo kojoj ženi.
Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

facebook