Blog | Velimir Kovacevic

 
 
Izbori u LSV
Velimir Kovacevic | Nedelja, 04. 06. 2017. | Komentara: 0

Nema zaštićenih?!

Piše: Velimir Kovačević
 
Obeležavajući Dan Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Dan policije i slavu Ministarstva (?!) - Svete Trojice, svečanim defileom pripadnika ministarstva, 4. juna 2017. godine na centralnoj gradskoj ulici i Trgu kralja Milana u Nišu, građanke i građani Srbije, pored toga što su imali priliku da vide dokle je Ministarstvo „napredovalo“ u militarizaciji policije, mogli su i da čuju podsećanje ministra Stefanović dr Nebojše da nema zaštićenih, da je manje droge i da su kiminalne grupe u stralnom stahu od policije.    
Uz sve to u direktnom prenosu na nacionalnoj televiziji mogli su da čuju od nekoliko posetilaca „vojno-tehničkog zbora policije“ i njihov ciničan stav prema prikazanoj militarizovanoj organizaciji policije, jer nije lako priznati da se takvom strategijom MUP-a teško može govoriti o odnosu: policija – društvena zajednica.    

Razumevanje za takav stav leži i u činjenici da osećaj zadovoljstva građana radom policije zahteva znatan stepen i njihove autonomije u ostvarivanju bezbednosti s osećajem svrsishodnosti rada policije. Ako su ovi faktori ograničeni, kao što su to sadašnjom organizacijom MUP-a, ni policijski službenici nisu u mogućnosti da upotrebe svu svoju sposobnost i iskustvo u izvršenju rada i nemaju nikakvih izgleda da unaprede odnos sa lokalnom zajednicom. 

To se jasno videlo i kroz stalno favorizovanje i pristrasnost u priznavanju statusa Žandarmerije i SAJ-a u odnosu na običnu policiju, što je sledeći momenat koji dovodi do nezadovoljstva i otuđenja u radu policije i dodatno gasi nadu i njihovu želju za savesnim radom. 

Policajci takođe u ovakvoj organizaciji teško mogu shvatiti na koji se način njihov rad uzajamno vezuje s radom drugih u policiji i kako oni doprinose u bezbednosti građanima, pri čemu smo svi izgubili iz vida da je nemoć policije u lokalnoj zajednici primarno povezana s organizacijom - sistemom krutih pravila i procedura kojima vrh MUP-a upravlja i s najmarginalnijim aktivnostima policije.

Takav odnos, s druge strane, uveliko utiče na odluku da građani ne prijavljuju krivična dela, jer su unapred izgubili nadu i poverenje u policiju, što se zloupotrebljava tako što se prezentuje kako je to „uspeh policije“, pošto njihove statistike pokazuju da iz godine u godinu dolazi do pada kriminala i da je stanje bezbednosti sve bolje i bolje?!  

Niko ne želi da prizna da je suženi krug kreativnog rada policajaca na terenu sveden na nemoć, zbog nemogućnosti samousmeravanja i inicijative koja se guši i sve više kontroliše i, da je osećaj nesvrsishodnosti u radu policajaca prvenstveno rezultat visokog stepena centralizacije i militarizacije koja se brani svim sredstvima, ne mareći za bezbednosne potrebe običnih građanki i građana u lokalnoj zajednici.

Sve to je među policijskim službenicima stvorilo osećaj da su periferno umešani u policijsku organizaciju i da je njihov sadržaj rada postao preuzak i previše ograničen da bi mogao omogućiti bilo kakav smisao izvršenja rada, zbog čega mnogi od njih ne respektuju svoj posao i okreću se onima koji imaju niže etičke vrednosti. 

Na kraju ne treba zaboraviti činjenicu - što su karateristike posla udaljenije od njegovog neposrednog izvršenja, manji je uticaj posla i rezultat rada.  




Ana Pataki | Sreda, 16. 10. 2019. | Komentara: 0
Oktobar je mesec pobede svake žene nad rakom dojke! Ovo će biti najličniji tekst do sada, budući da je tema borbe protiv karcinoma značajna za svakog ili bar to treba postati. I nije samo zbog toga što je oktobar mesec borbe protiv raka dojke na kalendarima zdravstvenih ustanova, već se u bilo kom trenutku može desiti bilo kojoj ženi.
Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

facebook