Blog | Velimir Kovacevic

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Velimir Kovacevic | Utorak, 18. 04. 2017. | Komentara: 0

Vozači, pažljivo vozite

Piše: Velimir Kovačević

MUP Republike Srbije najavio je da će saobraćajni policajci, tokom ove nedelje, u okviru međunarodne organizacije TISPOL (mreža saobraćajnih policija), na području Republike Srbije sprovesti akciju pojačene kontrole brzine kretanja vozila, pošto i naši saobraćajci u okviru TISPOL-a sarađuju sa 28 zemalja članica Evropske unije, Švajcarske i Norveške.  

Ovom akcijom, posebno u sredu 19. aprila, biće sprovedena i akcija Speed Marathon, gde će se brzina kretanja vozila meriti 24 časa neprekidno: ručnim radarima, radarima u sistemima video nadzora i uređajima za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije – tzv. presretačima, što ne iznenađuje, jer se kod nas ta akcija sprovodi neprestano. Čak i za vreme guste magle i poledice na putevima, kada se malo ko usudi da po našim putevima vratolomno „juri“ brzinom opasnom po život – preko 50 km/h.

Sve to, imalo bi smisla kada bi se broj saobraćajnih nesreća sa poginulim i povređenim osobama smanjio, no stanje bezbednosti u saobraćaju ni izdaleka ne zadovoljava, naročito u poređenju sa nekim daleko razvijenijim evropskim zemljama koje imaju složeniji i frekventniji saobraćaj, pa čak i manja ograničenja u pogledu brzine kretanja vozila.

Još manje ima smisla što MUP, naročito poslednjih godina, od kada zakonskom odredbom participira u dobiti od naplaćenih novčanih kazni u saobraćaju, svoju represivnu aktivnost u javnosti nastoji opravdati „brigom“ za ugroženu bezbednost zbog brzine kretanja vozila, potencirajući da je brzina prvi i glavni uzročnik svih saobraćajnih nesreća, iako podaci kod nas i u Evropi pokazuju da su nepropisna ili neprilagođena brzina uzrok 1/3 svih saobraćajnih nesreća, dok druge 2/3 čine: nepoštovanja pravila prednosti prolaza; vožnja na nepropisnoj udaljenosti; nepropisno preticanje i obilaženje; nepropisno sketanje; mimoilaženje; i dr. 

Saobraćajna policija zbog ove „brige“ nije u stanju da realno sagleda i druge faktore koji su od značaja za bezbednost saobraćaja, kao što su: podaci o vremnu događanja saobraćajnih nezgoda (dani vikenda, popodnevni i noćni sati); direktni sudari i bočni i drugi udari (kada su posledice najteže); sudionici u saobraćajnim nezgodama (izazivači i nastradali) s njihovim psihofizičkim stanjem; osposobljenost i vozačko iskustvo vozača; tehnička neispravnost vozila; stanje i oprema na putu; kao i efikasnost pružanja hitne medicinske pomoći. 

Oni takođe, zbog toga ne mogu da brinu o broj poginulih i povređenih po dužini kilometara saobraćajnica, a još manje da ukazuju na tehničke osobine i karateristike puta, kao jednog od važnih faktora bezbednosti saobraćaja koji značajno pogoduje nastajanju saobraćajnih nezgoda - jer to državu košta, pa prema tome ni ne traže redukovanje opasnih i tzv. kolizionih tačaka. 

Njihove analize o frekvenciji, gustoći i vrsti saobraćaja, nemaju inicijativu za unapređenje saobraćajnog urbanizma, projektovanja i izgradnje puteva sa što manje ukrštanja, uspona, nagiba, krivina, održavanja postojeće signalizacije i preglednosti kolnika, već im isključivo služe da na tim mestima postave svoje radare, ne bi li naplatali što više kazni i nabavili još bolju opremu za „disciplinovanje“ vozača i akumulaciju novca za unapređenje bezbednosti saobraćaja, a kako taj novac za ovo drugo nije dovoljan, moraju stalno raditi na onom prvom. 

Inventivno, nema dalje!

Prvo nam zbog intenzivne represije uskrate neophodnu regulaciju saobraćaja i pomoć na putu, a zatim nas tom istom (ne)regulacijom saobraćaja dovode u situacije da činimo prestupe i plaćamo kazne - koje nikako ne mogu biti jedina mera u retribuciji prestupnika, pa se s pravom pitamo: Kada smo zadnji put videli saobraćajca u raskrsnici, ili da nas je regulišući gužvu na putu, upitao: „Treba li vam pomoć?“ a da nas nije pitao: „Šta ćemo sad?“ - udarajući s našim vozačkim dokumentima o dlan slobodne ruke?     



Aleksandar Marton | Ponedeljak, 18. 06. 2018. | Komentara: 0
Statistika u Srbiji kao metod gušenja Vojvodine Uništavanje Vojvodine traje već tri decenije. Metoda je bilo puno. Od kraja 1988. pa do današnjih dana ređao se niz ataka na autonomiju naše pokrajine.
Nevena Subotić | Četvrtak, 10. 05. 2018. | Komentara: 0
Šta će nama naša kanalska mreža - da zovemo Nišlije da je brane ili ćemo sami?
Nišlije su nadigle dževu zbog  jednog  jedinog, ne baš profitabilnog, aerodroma i kako se čini uspeće da ga odbrane, a nama Vojvođanima izgleda ne treba 20.000 kilometara kanala, čija je procenjena knjigovodstvena vrednost 108 milijardi dinara, a koje je država izgleda čvrsto rešila da prisvoji i uknjiži na svoje ime.
Velimir Kovacevic | Utorak, 24. 04. 2018. | Komentara: 0
Nekoliko pitanja u vezi pripadnika obezbeđenja Vojislava Šešelja Nakon pokušaja fizičkog napada privatnog obezbeđenja predsednika Srpske radikalne strane Vojislava Šešelja na predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, 18. aprila 2018. godine u Beogradu, nakon gostovanja u jutarnjem programu TV „Hepi“, u prisustvu predsednika Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije građankama i građanima Srbije treba da odgovori na sledeća pitanja:

facebook