Kostreš: Decentralizovati Srbiju, Vojvodini puna autonomija

 
 
Izbori u LSV
Govori | Sreda, 17. 06. 2015. | Komentara: 0

Kostreš: Decentralizovati Srbiju, Vojvodini puna autonomija

BEOGRAD – Narodni poslanik i generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš izneo je danas, na prvom javnom slušanju o reformi političkog sistema u Narodnoj skupštini Republike Srbije niz predloga LSV za koje smatra da bi trebalo da budu predmet debate, među kojima pitanje autonomije Vojvodine vidi kao početak te liste.

LSV

Poručio je da Liga traži autonomiju u punom kapacitetu za Vojvodinu, da ona ima izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, sopstvenu imovinu i prihode, te da bi ostatak Srbije trebalo da se podeli na regione, kako bi omogućio do ravnomernog regionalnog razvoja. Kompletan transkript Kostrešovog predatavljanja reforme političkog sistema pročitajte u nastavku.

Dame i gospodo narodni poslanici, 
uvažene koleginice i kolege,
poštovani gosti,

Moram prvo da izrazim veliko zadovoljstvo činjenicom da smo došli do formiranja Akcione grupe za reformu političkog sistema, jer to govori o tome da smo shvatili da imamo problem i da je neophodno da sprovodimo reforme, da se menjamo, da je neophodno da napredujemo. Drago mi je i zbog toga što je Liga socijaldemokrata Vojvodine izašla sa jednim ovakvim predlogom 30. maja 2014. godine. Ne identičnim ovakvim predlogom, ali smo apelovali da se krene sa reformom sistema i drago nam je da  se naša molba ili naš apel, kao opozicione grupacije na neki način prihvaćen. Mi smo predložili listu zakona o kojoj se treba razgovarati. Ja u ovom svom izlaganju neću govoriti o svakom zakonu pojedinačno. Kada dođu na dnevni red određeni zakoni, mi ćemo o tome dati svoje neke predloge ili mišljenja.

Pitanja se predugo guraju pod tepih

Ono o čemu bih ja danas govorio jeste da postoji mnogo nerazumevanja u Srbiji i mnogo stvari koje se predugo guraju pod tepih. Pitanje stepena autonomije Vojvodine ili da li Vojvodina, kao pokrajina, uopšte treba da postoji, je na početku te liste. A tu su i dogovor oko promene postojećeg Ustava, možda se može ići i na izmenu sadašnjeg Ustava, ali ja sam skloniji ideji kolega koje predlažu pisanje novog Ustava jer mislim da je Ustav iz 2006. godine toliko loš da je nepopravljiv; decentralizacija, regionalizacija Srbije,  promene izbornog sistema, borbe protiv fašizma, pitanje lustracije i brojna druga pitanja.  
Moje ubeđenje je da parlament treba da bude to mesto na kome će se otvoriti sve teme vezane za društvo. Ovde, u ovom parlamentu, umesto na ulici ili nekim drugim mestima gde nije mesto razgovorima o reformi društva ili razgovorima o promeni sistema. Kada bi, i ako bi uspeli, da u Narodnoj skupštini Republike Srbije rešimo niz pitanja koja nas predugo opterećuju, sam parlament više ne bi bio posmatran kroz prizmu koliko košta ručak u skupštinskom restoranu i ko kakvim autom dolazi. Parlament bi izašao iz začaranog kruga u kome se posmatra kao instrument izvršne vlasti, a kritike opozicije kao neki običaj koji je tu rituala radi kada se neki zakon donosi ili neka odluka,  iako već svi znamo da ideje opozicije neće biti prihvaćene jer postoji manje ili više stabilna većina. 
Ugled parlamenta je, po mom mišljenju, predugo i sistematski narušavan. Mnoge institucije u našoj zemlji ne funkcionišu na način na koji bi trebalo. Umesto da stabilizuju političko polje i urede ga, unesu u njega stabilnost, predvidljivost i služe kao osnova za izgradnju političkog i svakog drugog autoriteta, one su, govorim o lošim institucijama, pravo pretvarale u privilegije, delile društvo i udaljavale ga od pravičnosti, a građane suočavale sa ponižavajućim osećajem nemoći. Kreiran je sistem koji nije uspeo da očekivanja  građana prevede u obavezujuće odluke, a ove u priželjkivanu stvarnost i očekivane ishode. Reforma, a ja bih rekao i neophodna promena političkog sistema, oko koje smo se danas okupili, je dobar korak u pravcu prepoznavanja i rešavanja problema koje naš politički sistem ima. Bilo bi jako dobro kada bi razgovarali o ovim teškim pitanjima bez ostrašćenosti, bez teških reči. Ja dolazim iz Vojvodine, imao sam tu čast da budem poslanik u Skupštini AP Vojvodine, gde je način komuniciranja među kolegama poslanicima dramatično drugačiji nego u ovom visokom domu. Ja se nadam da ćemo moći da nešto prenesemo iz Skupštine Vojvodine u Skupštinu Srbije.  

Izgraditi pravnu državu

Na početku, a da bi se bolje razumeli, moram da pojasnim da ja pod terminom promene političkog sistema podrazumevam faktičku izgradnju pravne države zasnovane na načelima vladavine prava. Načelo vladavine prava podrazumeva slobodne i neposredne izbore, ustavno jemstvo ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti, nezavisnost sudske vlasti i povinovanje vlasti ustavu i zakonu. Što znači da bi se načelo vladavine prava implementiralo u osnove sistema, na nivou društva se mora doneti novi ustav, a pre toga potrebno je raspraviti ključna pitanja i postići konsenzus oko sledećih pitanja. Ja ću delegirati četiri pitanja i o svakom pitanju ću  ukratko reći neko svoje mišljenje.
Mislim da moramo rešiti pitanje izbornog sistema. Dosadašnji izborni sistem pokazao je sve svoje nedostatke. Mi mislimo da se mora pristupiti dogovoru oko novih izbornih rešenja, odnosno novih izbornih zakona i potrebi da u Skupštini, kao zakonodavnom telu ravnomerno budu zastupljeni građani svih krajeva Srbije. O izbornom sistemu ću govoriti i malo kasnije kada budem govorio o  konkretnim stvarima. 
Drugo pitanje, organizacije vlasti, podrazumeva da sve grane vlasti budu razvijene i samostalne, a smatramo da bi možda trebalo pomenuti i četvrtu granu vlasti - kontrolna i regulatorna tela, kao obeležje savremene demokratije. Teritorijalna organizacija je takođe veoma važno pitanje. Određivanje Srbije kao decentralizovane i regionalizovane države, u kojoj će posebno biti regulisano pitanje autonomije Vojvodine u njenom punom kapacitetu. S obzirom da će u procesu evrointegracija biti neophodno  prilagoditi teritorijalnu organzaciju Republike Srbije evropskim standardima, smatramo da je važno da  se u ovom momentu definiše na pravi način. Mi želimo zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, kao i garantovane prihode i imovinu. Isto tako se zalažemo da se nadležnosti principom supsidijarnosti spuste do nivoa na kom se poslovi najefikasnije mogu obavljati, a to je u najvećem  broju slučajeva nivo lokalne samouprave, odnosno opštine ili grada.  

Decentralizovati celu državu

Dakle, neophodna je decentralizacija cele države, kombinacija decentralizacije kao spuštanja nadležnosti do nivoa lokalnih samouprava i regionalizacija, odnosno formiranje regiona ili pokrajina na nivou cele države koji bi imali, pored efikasnijeg upravljanja, političku težinu i zastupali interese građanki i građana tog regiona ili pokrajine. Ovakav model bi, po našem mišljenju, predstavljao  adekvatan model teritorijalne organizacije. U takvom državnom uređenju može se naći i mesto za asimetrični model, budući da je Vojvodina specifična i razlikuje se po mnogim pitanjima od ostatka države. Dakle, pored toga što za Vojvodinu želimo zakonondavnu , izvršnu i sudsku vlast, smatramo da i ostatak Srbije treba da se organizuje tako da se formiraju regioni ili pokrajine na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Samo na taj način može doći do ravnomernog razvoja. 
Srbija je još uvek veoma centralizovana zemlja. U ovom slučaju mislim na činjenicu da mi u Srbiji imamo, grubo govoreći, ali ne i netačno, jednu državu, a dva sistema. Na teritoriji pokrajine Vojvodine mi imamo tri nova vlasti: lokalnu samoupravu,  pokrajinsku vlast i republičku vlast, možda bi mogao i Grad Beograd da se podvuče pod takvu definiciju, ako bi gradske opštine imale malo veće nadležnosti, a centralni deo Srbije južno od Save i Dunava ima samo dva nivoa vlasti. Mislim da je to vrlo pogrešno, to je vrlo nepraktično, nefunkcionalno. Mi dolazimo u situaciju da građanke i građani Vojvodine imaju drugačija prava i drugačije mogućnosti od ostalih stanovnika u centralnoj Srbiji. Mislimo da je to nepravedno i da to ne treba da se desi. Mi mislimo da svi treba da imaju ista prava i iste obaveze.Treba imati u vidu i korelaciju između procesa decentralizacije i mogućnosti korišćenja evropskih fondova, posebno onih  namenjenih ravnomernom regionalnom razvoju i prekograničnoj saradnji. Zato želimo da napravimo ambijent u kome će i Šumadinci i Sandžaklije, Nišlije, Zaječarci i Kragujevčani i Užičani i svi ostali moći da raspolažu svojom imovinom i donose odluke za koje smatraju da su u interesu njihovog regiona. 

Jasno trasirati put Srbije

Četvrto važno pitanje je nezavisno  pravosuđe. U sadržinskom smislu do sada sprovedene reforme pravosuđa nisu dale prave odgovore na to kako stići do nezavisne sudske vlasti. Naime, obe nacionalne strategije, i ona iz 2006. i ona iz 2013. godine, zadržale su se na nivou reformisanog pravosuđa a ne na nivou nezavisne sudske vlasti. 
Dakle, iz navedenog proizilaze nam dva osnovna zadatka, vrlo ozbiljni razgovori i dogovori oko pravca u kom želimo da ide Srbija i izrade ustavnog modela za Srbiju koji će jasno trasirati put Srbije kao pravne države. Ovo je nužno i za pristup evrointegracijama, jer se iste ne mogu sprovoditi bez jasnog određenja puta kojim Srbija ide i određenja odakle je krenula. Dozvolite mi da primetim da je Srbija  od osamostaljenja Crne Gore, po prvi put nezavisna država od 1918. godine. Od 1918. godine do osamostaljenja Crne Gore Srbija nije bila samostalna država. 1918. godine Srbija je ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca u značajno drugačijoj teritoriji i sa značajno drugačijim stanovništvom nego što je to danas. Nikada u svojoj istoriji Vojvodina i Srbija nisu bile same u istoj državi. To, po našem mišljenju, pokazuje potrebu novog organizovanja Republike Srbije, koji će omogućiti njen nesmetan napredak i razvoj, a čemu ustavno rešenje iz 2006. godine nije doprinelo. Nama fali dogovor kuda idemo i  šta radimo. Ako idemo evropskim putem, a verujem da je tako, onda hajde da postavimo koloseke za taj evropski put. Nije Evropska unija samo najveći donator i investitor u Srbiji, niti je to neko mesto gde se nalaze pare ili projekti pa da mi iz EU uzimamo sve ono što nam je potrebno. Evropska unija je sistem vrednosti i skup vrednosti. Jedna od tih vrednosti je antifašizam. Evropska unija je nastala na načelima antifašizma. Kako mislimo da idemo evropskim putem ako nemamo jasan odnos prema antifašizmu u našoj državi, našem društvu? Odgovor na ovo pitanje ne može biti deo Ustava ili nekog zakonskog rešenja, ali svakako mora biti neosporni deo vrednosti i opredeljenja celog našeg društva.

Postaviti okvir za promenu Ustava

Akciona grupa za reformu političkog sistema sasvim sigurno neće pisati novi Ustav Srbije, ali mislim da mi u saradnji sa nevladinim sektorom, stručnom javnošću i ostalim zainteresovanim stranama možemo zadati politički okvir u kojima će se taj Ustav kretati. Zašto kažem da nećemo pisati? Mislim da Ustav moraju da pišu pravni stručnjaci, koji se bave ustavnim pravom, a da ono što je važno i nedvosmisleno jeste da političke okvire moramo da definišemo mi sami. Prosto, da se slikovito izrazim, ne možemo očekivati da nam arhitekte ili zidari zidaju kuću, moramo mi da se dogovorimo kako će naša kuća izgledati, kako će biti organizovana, a onda da damo zadatak svima onima koji će to uraditi u naše ime. 
Stanovište Lige socijaldemokrata Vojvodine je da Srbija mora biti sekularna republika, koja će biti organizovana kao regionalna i decentralizovana država, koja pripada svim njenim građankama i građanima. Mi se duboko ne slažemo sa formulacijom da je Srbija država srpskog naroda i ostalih. Mislimo da to nije dobro i da to nije kvalitetno rešenje. Kada dođemo na temu promene ustava, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, ćemo govoriti i o drugim delovima ustava koji su za nas važni. Recimo, ne možemo dozvoliti da naše zakonodavstvo bude iznad međunarodnog. U tom slučaju mi bi smo došli u priliku da blokiramo evropske integracije Srbije i zbog toga moramo obratiti pažnju na to. Ustavom treba zabraniti prodaju državnog poljoprivrednog zemljišta strancima. To je tema  koja je za nas u Vojvodini jako važna i to je tema na kojoj će Liga socijaldemokrata Vojvodine insistirati i istrajavati. Naravno, kada govorimo o pitanju autonomije i njenom ustavnom  definisanju, tu ću biti malo detaljniji, ali neću izneti sve delove našeg  predloga, ne zato što želim da ga sakrijem od vas, predaću ga kasnije gospodinu predsedniku, nego zbog toga da ne bih oduzimao  previše vremena. 

AP Vojvodina da bude pravno lice

Autonomna pokrajina Vojvodina treba da ima svojstvo pravnog lica i treba da ima izvršnu, sudsku i zakonondavnu vlast, u okviru svojih nadležnosti, da ima sopstvenu imovinu i da ima sopstvene izvore javnih prihoda. Ovo je za Ligu socijaldemokrata Vojvodine ključno pitanje i ja ću ovo pitanje i ovaj stav nekoliko puta ponavljati. Nema stvarne političke i ekonomske autonomije bez garantovane poreskle samostalnosti. AP Vojvodina bi trebalo da bude titular svojinskih prava na državnoj svojini ili da ustav garantuje postojanje pokrajinske svojine kao oblika javne svojine. Kada  govorimo o imovinskoj i poreskoj autonomiji, a to je ono što je za nas veoma interesantno, jer smatramo da Vojvođani i Vojvođanske imaju pravo da troše ono što stvore, i mislim da Vojvođanke i Vojvođani imaju pravo da upravljaju sopstvenim resursima. T o nije ništa čudno, to nije ništa novo, to nije ništa što bi trebalo da zabrine bilo koga, iz prostog razloga što je to evropski standard, a  Evropa je, kao što sam primetio i nadam se da se slažete sa mnom, nešto čemu mi težimo.
Jamči se pravo autonomne pokrajine na imovinu i sopstvene izvorne prihode kao i pravo na slobodnor aspolaganje prihodima u ovokvirima njenih ustavnih nadležnosti.
Sopstveni izvorni prihodi autonomne pokrajine podrazumevaju samostalno uređivanje i prikupljanje poreza i taksi i drugih javnih prihoda u okviru jedinstvenih osnova i načela sistema javnih prihoda koji su utvrđeni zakonima Republike. 
Jamči se da će većim delom ukupno ubranih javnih prihoda na teritoriji AP Vojvodine raspolagati autonomna pokrajina i lokalne samouprave na teritoriji autonomne aokrajine.
Za razliku od današnjih sedam posto, mi mislimo da između 55 i 60 posto procenat koji bi bio vrlo prihvatljiv i vrlo pristojan. Zadovoljavanje potreba građana u autonomnoj pokrajini mogu se prikupljati novčana sredstva na osnovu neposrednog izjašnjavanja građana, u skladu sa zakonom. 
Autonomna pokrajina ima pravo na udeo u porezima i taksama koje uređuje i prikuplja Republika Srbija kao i pravo da učestvuje u odlučivanju visine tog udela.
Prihodi budžeta autonomne pokrajine većim delom čine izvorni prihodi autonomne pokrajine. Imovinu autonomne pokrajine čini sva imovina na teritoriji autonomne pokrajine u javnoj svojini, osim imovine lokalne smaouprave, vojske i imovine Republike koju koriste organi, organizacije i javne službe Republike Srbije.

Ustavom definisati nadležnosti AP Vojvodine 

Ono što je za nas jako važno, jeste da se Ustavom definišu nadležnosti AP Vojvodine. Mi sada imamo jednu vrlo lošu situaciju u kojoj se nadležnosti AP Vojvodine regulišu zakonima, pa tako neki zakoni, kao što je zakon o finansiranju Vojvodine, godinama posle ustavnog roka nisu doneti. Nekim zakonima, koji se naknadno donose u ovoj Skupštini se ukidaju jedna po jedna ingerencija AP Vojvodine. To je za nas apsolutno neprihvatljivo, jer to Vojvodinu čini jednim nestabilnim političkim područjem i mi dolazimo u situaciju da, u zavisnosti od toga kako izgleda većina u parlamentu Srbije zavisi i šansa da li će Vojvodina imati nekih nadležnosti ili neće i u kom pravcu će se ona kretati. Da ne kažem to da cela Skupština AP Vojvodine, svih 120 poslanika koje bira negde oko dva miliona građanki i građana Vojvodine, ima pravo i mogućnost kao jedan poslanik u Skupštini Srbije. To je apsolutno neprihvatljivo za nas.  Ja, naravno, neću čitati sve nadležnosti koje Vojvodina treba da ima, priložiću ih u pisanom prilogu, ali ću pomenuti one najvažnije: 
- AP Vojvodina donosi osnovni zakon i pokrajinske zakone, 
- uređuje i prikuplja poreze, takse i druge javne prihode u okviru jedinstvenih osnova i načela sistema javnih prihoda koje zakonima uređuje Republika Srbija,
- uređuje poljoprivredu, stočarstvo, ribolov, vodoprivredu, šumarstvo, lovstvo, turizam i ugostiteljstvo, banje i lečilišta u okviru jedinstvenih osnova i načela koje zakonima utvrđuje Republika Srbija,
- utvrđuje železnički, drumski i vodeni saobraćaj čija se mreža nalazi u celini na teritoriji AP Vojvodine, u okviru jedinstvenih osnova i načela koje zakonima utvrđuje Republika,
- uređuje službene evidencije, statističku službu, statistička istraživanja od značaja za Pokrajinu,
- stara se o održavanju javnog reda i mira, to je znak da Vojvodina smatra da treba da ima sopstvenu policiju, 
- osniva prosvetne, kulturne i naučne ustanove i učestvuje u utvrđivanju nastavnih planova i programa,
- propisuje prekršaje za povrede pokrajinskih zakona,
- utvrđuje simbole Pokrajine i njihov način korišćenja.
Ovo su samo neke od nadležnosti koje mi smatramo da AP Vojvodina treba da ima.  Ono što želim da kažem u ovom momentu jeste da ono što tražimo za Vojvodinu i ono što smatramo da Vojvodina treba da ima, nemamo apsolutno ništa protiv da imaju ostali regioni ili autonomne pokrajine. Smatramo da je to dobar put koji će i ostalim regionima u Srbiji omogućiti da se razvijaju i da pokušaju da upravljaju sopstvenim sudbinama. 

Izborni sistem pun nedostataka

Kad govorimo o izbornom sistemu na republičkom nivou, za izbor narodnih poslanika, današnji izborni sistem je pokazao sve svoje nedostatke. Više od stotinak opština, ne bih da preciziram zato što su podaci različiti, pa da onda posle ne bude da iznosim pogrešne podatke, ali negde oko stotinak opština nema svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a sam Grad Beograd ih ima oko 80, možda i malo više. Priznaćete, to je velika disproporcija. Mi mislimo da se mora pristupiti dogovoru oko novih izbornih rešenja, odnosno novog izbornog zakona i potrebi da u Skupštini, kao zakonodavnom telu, budu ravnomerno zastupljeni građani iz svih krajeva Srbije. 
U tom cilju, poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine je izradila Predlog zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izbornim jedinicama za izbor narodnih poslanika u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ja ću ove predloge dostaviti predsedniku. Ova zakonska rešenja omogućuju da svi delovi Srbije imaju podjednaki broj predstavnika u parlamentu, okvirno 27.000 birača daje jednog poslanika, a formira se pet izbornih jedinica. Kada budem govorio o strukturi izbornih jedinica i organizaciji izbornih jedinica, ujedno to je i predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine u kom pravcu bi se moglo razgovarati i razmišljati o eventualnoj drugačijoj organizaciji Republike Srbije. Dakle, ovo bi moglo da bude i jedna polazna osnova za teritorijalnu organizaciju i za formiranje novih autonomnih pokrajina. 
Izborna jedinica 1, iz nje se bira 58 poslanika, njeno sedište je u Beogradu i ona obuhvata teritoriju Grada Beograda. 
Izborna jedinica 2, iz nje se bira 63 poslanika, njeno sedište je u Novom Sadu i ona obuhvata teritoriju AP Vojvodine. 
Izborna jedinica 3, iz nje se bira 68 poslanika, njeno sedište je u Kragujevcu i ona obuhvata područja sledećih upravnih okruga: Mačvanskog, Kolubarskog, Zlatiborskog, Moravičkog, Raškog, Šumadijskog, Podunavskog i Rasinskog. 
Izborna jedinica 4, iz nje se bira 57 poslanika, njeno sedište je u Nišu i ona obuhvata područja sledećih upravnih okruga: Braničevskog, Pomoravskog, Borskog, Zaječarskog, Topličkog, Nišavskog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog. 
Izborna jedinica 5, ima sedište u Beogradu, nju sačinjavaju državljani Republike Srbije koji nemaju prebivalište u prethodno navedenim izbornim jedinicama i birači sa boravištem u inostranstvu. Ova peta izborna jedinica, bez obzira na broj birača, daje 4 narodna poslanika. 
Mi u Ligi socijaldemokrata Vojvodine smatramo da je ovakav način organizacije izbornog sistema mnogo pravedniji, da omogućava zastupljenost građana iz svih delova Republike Srbije, i da bi na taj način mogli da prevaziđemo sve ili bar jedan dobar deo problema koje imamo danas.

Preglomazna ovlašćenja Vlade

Kada govorimo o izbornom zakonodavstvu, ne mogu a da se ne osvrnem na predloge koji se odnose na racionalizaciju, tj. smanjenje broja poslanika u republičkom parlamentu, kao i broja vladinih ministarstava. Mi smatramo da suština problema nije u broju poslanika i ministarstava, nego jedan od problema je taj što Srbija ima veliku Vladu. Kada kažem veliku Vladu, ne mislim na broj ministarstava, ne mislim ni na 15 ili 17, nekad je bilo i 20-21, nego mislim na nadležnosti i ogromna ovlašćenja koja ta vlada ima. Mi mislimo da ovlašćenje vlade treba svesti na razumnu meru, a sve poslove koji se mogu preneti na pokrajinske i lokalne vlasti, to treba i uraditi. Iz prostog razloga – tada bi ministri i Vlada mogli da se bave suštinskim pitanjima, mogli bi da se bave pitanjima koja će doneti boljitak svim građanima i građankama Srbije, a ne da se bave posebno svakim pitanjem koje može da iskrsne u nekoj opštini, lokalnoj samoupravi ili nekom regionu. I onda dolazimo u situaciju da ako imate ministra iz tog regiona, onda taj region prosperira, a ako nemate ministra, neka druga šansa se čeka. Isto mislimo da bi ojačavanjem lokalnih smaouprava, ojačavanjem regiona i pokrajina puno pomogli i u efikanosnosti rada vlade, a puno pomogli i ljudima da sami donose odluke i upravljaju svojim sudbinama.
Ako dođemo do smanjenja poslanika, moram da kažem da mi nismo apriori protiv smanjenja broja poslanika, ali želimo da ukažemo na jednu mogućnost, odnosno da ukažemo na jednu opasnost. Ako dođemo do smanjenja broja poslanika, mi ćemo doći u situaciju da je potreban veći broj glasova da bi se jedan poslanik izabrao. U ovom momentu samo četiri nacionalne zajednice u Srbiji imaju mogućnost , na osnovu svoje brojnosti da izaberu svoje poslanike. To su Bošnjaci, Albanci, Mađari i Romi. Ako povećamo, odnosno povećamo broj glasova koji je potreban da se izaberu poslanici, odnosno smanjimo broj poslanika, kako ćemo onda imati zatupljenost? Treba obratiti pažnju na to, možda je to rešenje kroz ovaj predlog koji je Liga dala, kroz više izbornih jedinica, možda je rešenje u zagarantovanom broju mesta za manjinske zajednice, ali je sasvim sigurno ne smemo dozvoliti da taj deo stanovništva Srbije, građanki i građana Srbije ne bude na pravi način zastupljeno u našem najvišem domu.

Neophodno suočavanje s prošlošću

Kada govorim o političkoj budućnosti i kada govorim o tome šta sve treba da uradimo da bi nam bilo bolje, mislim da moramo da uradimo jednu važnu i veliku stvar, a to je da se suočimo sa prošlošću. I zbog toga Liga socijaldemokrata Vojvodine će insistirati i insistira na ponovnom donošenju Zakona o lustraciji, odnosno Zakona  o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Insistiramo na tome ne da bismo izazivali nove podele, ne da bismo izazivali sukobe, ne da bi pravili nestabilnost, nego prosto iz razloga što verujemo da dok se ne suočimo sa prošlošću, dok se ne suočimo sa svime onim što se događalo devedesetih godina, nažalost i u naše ime, ne možemo da idemo dalje. Dolazićemo u situaciju da nam se, ajde slikovito da se izrazim, iz ormana će nam se pojavljivati neki novi, novi problemi, a mi ćemo se onda čuditi: „Pa kako nam se to dešava?“. Pa, dešava nam se zato što to nismo raspravili. Ja namerno ne želim da pričam o tome ni ko treba da bude lustriran, ni kako da bude lustriran, jer to nije moj posao, to nije posao nijednog narodnog poslanika, to nije posao nijedne političke stranke. To mora da bude posao nezvisne grupe, odnosno nezavisnog tela koje bi izabrao ovaj visoki dom i koje bi radilo u skladu sa zakonom i u skladu sa Ustavom. 
Pošto nisam bio u prilici ili nismo bili u prilici ni 2010, ni 2013. godine da dobijemo podršku za produžetak važenja starog zakona, bojim se da ćemo i ovog puta ostati bez podrške, ali prosto, morao sam da kažem da je to naše duboko ubeđenje i da verujemo da Srbija mora, bez obzira koliko jedan deo naše skorije prošlosti bio ružan i koga želimo da se ne sećamo, moramo sa njime da se suočimo. I moramo da znamo tačno šta se desilo. Jer samo tako možemo da idemo dalje.

Zakoni o nadležnostima i finansiranju APV

O zakonu o nadležnostima Vojvodine i zakonu o finansiranju Vojvodine ću reći samo nekoliko reči. Prvo, zakon o nadležnostima Vojvodine uopšte neću komentarisati, jer on je zasnovan na Ustavu, mislim da je Ustav potpuni promašaj i fijasko. Kao predsednik Skupštine Vojvodine 2006. godine ja sam bio jedini državni službenik koji je pozivao na bojkot ustavnog referenduma i koji je rekao da je Ustav loš. Taj ustavni referendum nije dobio dovoljnu podršku u Vojvodini. To treba da bude poruka svima nama. I mislim da taj Ustav treba promeniti. I zbog toga, iz lošeg  Ustava mi ne možemo da napravimo, koliko god se trudili, zakon o nadležnostima dobar. Prosto, to je nemoguće. Ali ako već budemo razgovarali o njemu, mi ćemo insistirati da Vojvodina konzumira maksimum koji dozvoljava ovaj i ovakav Ustav.
Zakon o finansiranju nadležnosti Vojvodine je donet, odnosno predlog tog zakona je napravila Vlada Vojvodine, u čijem radu participira i Liga socijaldemokrata Vojvodine, i opet kažem na osnovu okolnosti u kojima se nalazimo, taj zakon, odnosno predlog zakona nije loš. Naravno, on mora biti deo saglasnosti i vlasti i opozicije u Vojvodini, ali saglasnost vlasti i opozicije ovde u Republici Srbiji. Bez dogovora i razgovora mi nećemo uspeti da rešimo velike probleme. Nećemo uspeti da rešimo ni status Vojvodine. I zbog toga na kraju želim da apelujem na sve koleginice i kolege da imamo u svesti potrebu da Srbija treba da se menja, da treba da se prilagođava, ako smo se tako dogovorili i ako smo se tako odlučili, da se Srbija menja, da se razvija, da ide u pravcu evropskih integracija. I ono što smo izgubili, čini mi se, u prethodnim godinama, Srbija treba da veruje svojim ljudima, Srbija treba da veruje svojim građanima i Srbija treba svojim građanima, odnosno institucije u Srbiji trebaju svojim građanima da vrate i mogućnost da upravljaju i mogućnost da odlučuju. 
Hvala.

(BILSV, 17. 06. 2015)




Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

Sklonost ka populizmu pokrajinske vlasti, bez rezultata u radu

Nedostatak strategije, vizije, ideje, populističko ponašanje vladajuće garniture i nedoslednost u poštovanju donetih odluka samo su neki od razloga zbog kojih poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu podržali predloženi rebalans budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu. 
Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

Vlast neprecizno planira budžet Vojvodine

Pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Saša Šućurović izjavio je danas da poslanici LSV neće podržati predloženi rebalans budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu jer je on posledica nepreciznog budžetskog planiranja. Kako kaže, rebalans nije opravdan i služi u promotivne svrhe. Šućurović je zamerio mala izdvajanja za poljoprivredu i što se za privredu i turizam u rebalansu ne odvaja nijedan dinar.
Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

LSV ne može da prihvati izveštaj o izvršenju budžeta APV

Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški izjavio je danas da poslanici Lige ne mogu da prihvate izveštaj o izvršenju budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu u periodu januar-jun 2019. On je ukazao da je najmanje realizacije u delu onih sredstava koji bi trebali da služe razvoju Vojvodine, da je ponovo evidentan pad prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta i prihoda od naknada za vode... 



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook