Lazić: Vojvodini svega 5,5 procenata republičkog budžeta

 
 
Izbori u LSV
Govori | Subota, 09. 12. 2017. | Komentara: 0

Lazić: Vojvodini svega 5,5 procenata republičkog budžeta

BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić ukazala je da Vojvodina ni ove godine neće dobiti sedam procenata republičkog budžeta, koliko joj po Ustavu pripada. Ona je tokom jučerašnje rasprave o budžetu Srbije za 2018. godinu u Skupštini Srbije istakla da ukupni transferi i sredstva namenjeni Vojvodini iznose oko 65 milijardi dinara, što je oko 5,5 odsto ukupno planiranih sredstava za ovu godinu. Kada se oduzmu plate za prosvetne radnike, AP Vojvodini ostaje svega 34 miliona dinara!

Transkript govora Nade Lazić možete pročitati u nastavku.

LSV


Poštovani predsedavajući, 
poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije,
poštovane koleginice i kolege u parlamentu,

Želim da se osvrnem na ono što se odnosi na transfere AP Vojvodini, s obzirom na to da dolazim iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, odnosno dolazim iz Vojvodine. Naime, ukupni transferi i sredstva koja se usmeravaju iz Budžeta Republike Srbije u Budžet AP Vojvodine iznosi oko 65 milijardi dinara, što predstavlja oko 5,5 % ukupno planiranih sredstava za ovu godinu. To znači da Vojvodina neće dobiti ni onih sedam posto, najmanje sedam posto koliko je definisano Ustavom Republike Srbije. Od te sume treba oduzeti transfer za zaposlene u obrazovanju i dobija se suma od samo 34 milijarde dinara za sve druge potrebe u Vojvodini. Znam da ima i drugih izvora itd. ali ja govorim samo o onome što figurira u ovome delu. To iznosi oko 285 miliona evra i sa ovolikim sredstvima, i pored drugih sredstava na koje Vojvodina ima prava, tu, ipak, ne može da se govori o razvoju. 

Za nerazvijene opštine svega dve milijarde dinara

U poziciji „nenamenski transferi“, želim da se osvrnem samo na pojedine delove, nenamenski transferi gradovima i opština sa teritorija AP Vojvodine usmerava se 7,7 milijardi dinara od ukupno oko 33 milijardi koliko je za celu teritoriju Srbije. To je negde oko 23 odsto. Za 14 nerazvijenih ili slabo razvijenih opština u Vojvodini opredeljeno je oko dve milijarde dinara i to se kreće od 77 miliona, recimo, koliko dobija Srbobran, do 223 miliona za Kovačicu. Recimo, nerazvijeni Irig, koji mene posebno interesuje, dobija 86 miliona, a recimo neka druga mesta, kao što je Jagodina dobija 300 ili Knjaževac 409 miliona, Opovo 83. Ne želim da umanjim nijednu od ovih drugih koje dobijaju sredstva iz ove pozicije, a najmanje sredstva u ovoj tabeli koja se može videti, su za Sremske Karlovce 36 miliona i Lajkovac 23. Moje pitanje je po kojim kriterijumima se dodeljuju ova sredstva.

Zatim, što se tiče Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, opredeljuje se 50 miliona dinara, to je oko 420.000 evra za kapitalni projekat brze saobraćajnije Novi Sad – Ruma, što je oko devet posto manje nego 2017. godine. Podsetiću samo, ja sam i postavila kao poslaničko pitanje, da je bilo najavljeno da će se ove godine završiti eksproprijacija zemljišta i da će biti završena dokumentacija, što znači da je trebalo da se krene sa izgradnjom 2018. godine. Sa ovim sredstvima, očigledno, ta izgradnja neće krenuti, iako se u vojvođanskim medijima najavljuje kao jedna od velikih investicija. 

Samo paralelu da napravim, za izgradnju gondole u Beogradu, to smo već i čuli u par navrata, opredeljuje se 360 miliona dinara, što znači da je važnija gondola za turističko razgledanje Grada Beograda, nego put kojim prođe više od 12 hiljada automobila dnevno i koji je, stvarno, izuzetno opterećena saobraćajnica. Ovaj sadašnji put je bukvalno zakrpa na zakrpi, nema potpornih zidova, u njega se, očigledno, ne ulaže a kada će ova magistrala biti napravljena, to se ne zna. Nijedan drugi put, kao što je Banatska magistrala, se ne pominje u ovom budžetu, tako da ne znam da li se ona u budućnosti vidi kao kapitalna investicija ili ne. 

Železnica, zdravstvo, zaštita životne sredine...

Što se tiče Železnica, prikazana su velika povećanja u odnosu na prethodnu godinu i to je dobro. Međutim, nešto što će, možda, zvučati kao trivijalan komentar, ali - ko je zadužen da okreči železničke stanice duž pruge, recimo, Subotica – Beograd? Ko treba da uradi pokretne stepenice na Železničkoj stanici Novi Sad koja je, nažalost, od nekadašnje lepotice pretvorena u devastirani objekat? Prosto, putnici nemaju načina da se popnu na perone. Da li je to obaveza lokalnih samouprava ili Železnice Srbije? Nažalost, dok je postojala Železnica Vojvodine imali smo i pruge i uređene stanice, sad su te lokalne pruge većinom ukinute, oprema devastirana i stanice su zapuštene. 

Što se tiče Ministarstva zdravlja, ono je namenilo oko 618 miliona za transfer Vojvodini za opremu i rekonstrukciju objekata, što je dobro. Ali, kada se prevede u evre to je oko 5,2 miliona evra. Podsetiću da u Vojvodini postoji 44 domova zdravlja, jedan klinički centar, devet opštih bolnica, 11 specijalističkih bolnica, 4 ustanove i 10 državnih apoteka koje ste, nažalost, doveli do propasti i sada se one gase. Ova sredstva ne bi bila dovoljna ni za izgradnju gradske bolnice koju Novi Sad nema i pitanje je kada će je dobiti, a pogotovo da se odvoje sredstva i za neke druge ustanove. U zdravstvu je na snazi i dalje zabrana zapošljavanja, što utiče na kvalitet javnih usluga i život građana. Zbog mera štednje i ove zabrane, u zdravstvu je manjak zaposlenih oko 2.500. 

Zatim, što se zdravstva tiče, Vojvodina je ubedljivo najviše pogođena egzodusom medicinskih radnika iz zemlje i prirodnim odlivom kroz smenu generacija, ali je, nažalost, i pored toga, od ukupnog broja novozaposlenog medicinskog osoblja u Srbiji, koje je odobrio ministar, tek nešto više od 13 % opredeljeno za Pokrajinu. U mnogim mestima u Vojvodini su ugašene ambulante i laboratorije, lekar dolazi jedanput nedeljno. U takvim okolnostima nema govora o preventivi i ranom otkrivanju bolesti. Mislim da ova mere direktno ugrožava zdravlje i život građana. 

I posebno želim da naglasim katastrofalan položaj zaštite životne sredine u ovom Predlogu budžeta. Ministarstvo zaštite životne sredine predviđa prenos Vojvodini oko 20 miliona dinara kao novu poziciju, na osnovu zakona o upravljanju otpadom, a to je oko 180 hiljada evra, koliko košta, recimo, jedan veći stan u centru Beograda ili garsonjera u Beogradu na vodi. U Vojvodini, samo na relaciji Novi Sad – Beograd, postoje tri velike deponije pored autoputa E-75, od kojih su dve legalne a jedna je divlja i bukvalno se izliva na autoput. Najveća od njih je ova kod Novog Sada, koji je, inače, kao što znate, Evropska prestonica kulture za 2021. godinu. Ova deponija je odavno prešla dozvoljenu kotu, treba da bude kapitalna investicija i ona je negde oko 28 miliona evra vrednosti. Međutim, nje nema u budžetu, kao ni postrojenja za tretman otpadnih voda u Novom Sadu koji, opet, negde ugrubo vrednovanom, oko 100 miliona evra. Možda ja grešim, možda su sad neki podaci noviji, pa su možda i veće cifre. I sva kanalizacija se izliva u Novom Sadu u Dunav u sred šetališta. 

Nažalost, za mene je poražavajuća činjenica da je u ovom budžetu Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo svega 5,8 milijardi dinara, što predstavlja oko 0,5% ovogodišnjeg budžeta. Ako ja u ovoj mojoj matematici grešim, molim vas da me ispravite. Prihod od eko taksi, koji je iznosio oko 38 milijardi dinara, trebalo bi da bude deo tzv. Zelenog fonda i da se sva ta sredstva vrate u životnu sredinu. Međutim, usmereno je kroz budžetski fond oko tri milijarde dinara, što znači da će se zeleni dinar trošiti za neke druge namene, a ne za kapitalne projekte koji su bitni za zaštitu životne sr4edine. Mislim da ovakav stav Vlade je krajnje štetan i ispada da smo džabe krečili, odnosno džabe je formirano posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine. A, podsetiću, članovi Zelene poslaničke grupe su se upravo zalagali da se konačno izdvoji posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ministar Trivan je davao izjave po pitanju životne sredine, da je presudna za našu budućnost i da su nam prioriteti pitanje otpadnih voda, komunalnog otpada, pošumljavanje itd. A sada ga pitam da li sa ovim novcem, koji ima na raspolaganju, odnosno koje će imati Ministarstvo i Fond, može rešiti probleme u ovim oblastima?

Šta je sa ledolomcima?

I u Predlogu budžeta, u razdelu 24, Ministarstvo poljoprivrede, ne vidi se pozicija nabavka ledolomaca. Naime, prošle zime smo imali tzv. ledenu poplavu, odnosno pojavu leda na međunarodnim plovnim rekama Tisa, Sava, Dunav, što je dovelo do prekida plovidbe i oštećenja infrastrukturnih objekata, pristana, čamaca itd. Angažovani su ledolomci iz Mađarske, za čiji najam je plaćeno, Vi ćete me ispraviti ako grešim, oko 80 miliona dinara i to iz budžetske rezerve i iz Fonda za vode. Samo da podsetim, Mađarska ima 22 ledolomca. Tada je obećano, u medijima je bar bilo najavljeno, da će Srbija nabaviti ledolomce. Pitam ministra Nedimovića da li se uzda samo u dobre prognoze da će ova zima biti blaga ili u statistiku da se neće ponoviti onako hladna zima kao prošla, pa ne smatra da su nam ti objekti potrebni.

I sad, kao poređenje, u budžetu su višestruko povećana sredstva za nabavku naoružanja, vojnu i policijsku opremu i predviđena je izgradnja nekoliko zatvora, pa se pitam kakva nam je perspektiva ako su to prioriteti umesto ulaganja u školstvo, zdravstvo, zaštitu životne sredine, tj. oblasti u kojima su investicije preko potrebne i od kojih zavisi život građana.

Hvala lepo.

Zeleni dinar

Replicirajući ministrima, Lazićeva je navela da je važno da zeleni dinar bude vraćen, odnosno da njegov status bude drugačiji. Takođe, upitala je ministra finansija Dušana Vujevića sa koliko procenata Vojvodina učestvuje u prihodima u budžetu Republike Srbije, ali na to pitanje nije dobila odgovor.


(BILSV, 09.12.2017)




Govori | Sreda, 03. 10. 2018. | Komentara: 0

Odredbe usvojenih zakona primenjivati i u praksi

Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine menjaju se samo članovi tog akta, a koji se odnose na korišćenje sredstava Zelenog fonda RS za sufinansiranje projekata, koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih  finansijskih  izvora, koji zahtevaju sufinansiranje izvora kao i novi član Zakona, kojim se omogućava izrada pravilnika kojim bi se definisalo šta će se proveravati kod korisnika – fizičkih lica IPARD podsticaja, istakla je u uvodnom obraćanju narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nada Lazić na današnjoj sednici republičkog parlamenta.
Govori | Četvrtak, 27. 09. 2018. | Komentara: 0

Kada će poslanici i moći da se obraćaju na maternjem jeziku?

Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Olena Papuga iznela je na današnjoj sednici podatak da godišnje u državi od raka oboli 350 dece mlađe od 19 godina, a oko 50 umre. U vezi sa tim pitala je ministra zdravlja Zorana Lončara kada će se preduzeti konkretne mere kako bi se olakšala borba protiv ove bolesti deci i njihovim roditeljima.
Govori | Sreda, 19. 09. 2018. | Komentara: 0

Šućurović: Veća izdvajanja za TOV

Pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Saša Šućurović zatražio je juče veća izdvajanja za Turističku organizaciju Vojvodine (TOV).



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook