Živimo u vremenima pomerenih/promenjenih vrednosti, u kojima pravila ponašanja, značaj institucija i kolektivna solidarnost gube na značaju ili ih gotovo i nema. Stoga, važno je znati i zapamtiti kako bi šta trebalo (i moralo) da funkcioniše da bi ovo društvo funkcionisalo i bilo u korist građanki i građana.

Princip supsidijarnosti, jedan od principa na kome počiva funkcionisanje Evropske unije, upravo je princip po kome se vlast spušta na najniže nivoe, tako da bude što bliža i pristupačnija građankama i građanima. Po ovom principu, sve što može da se reši na nivou mesne zajednice rešava se građanima u komšiluku – u kancelariji mesne zajednice (preuzimanje ličnih dokumenata, overa potrebnih papira, podnošenje zahteva i slično), sve što bi trebalo da se reši na nivou lokalne samouprave rešava se na ovom nivou, sve ono što je relevantno za regionalni nivo realizuje se u pokrajinskoj administraciji, a samo one stvari koje se tiču države u njenoj su i nadležnosti (poput monete, vojske, spoljne politike i sl). Upravo zbog toga, u najskorijem periodu MORA doći do decentralizacije vlasti, primene principa supsidijarnosti i spuštanja vlasti na regionalni, lokalni i novo odlučivanja i većih nadležnosti mesnih zajednica.

Jedna od nadležnosti za koju se zalažu Liga socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanski front jeste i pravo mesnih zajednica da sredstva koja ostavare kroz porez na imovinu fizičkih lica, samodoprinos i drugo budu usmerena za projekte za koje se odluče građanke i građani koji su stanovnici ili imaju nepokretnosti na teritoriji te mesne zajednice. Samo neposrednim izjašnjavanjem stanovnici nekog sela ili prigradskog naselja mogu direktno rešavati svoje probleme i unapređivati kvalitet svog života i razvoj mesta iz koga su. Niko od samih građana ne zna bolje šta treba uraditi u njihovoj ulici, kvartu, mestu, šta im je potrebno i važno za njihovu lokalnu sredinu.

Najjednostavniji put za to je da lokalna samouprava utvrdi jasna pravila na koji način saveti mesnih zajednica i zainteresovane grupe građana mogu da predlože relevante predloge projekata, utvrdi spiskove onih građana koji imaju pravo glasa u određenoj lokalnoj sredini i u budžetu opredeli sredstva za realizaciju projekata za koje se na neposrednom izjašnjavanju odluče – građani.

Na ovaj način postići će se višestruki efektat – stanovništvo nekog mesta samo će doneti odluku na koji način i u kom smeru će se razvijati to mesto i rešavati problemi i potrebe u njemu, a sa druge strane, na ovaj način podstiče se ravnomerni razvoj svih mesta na teritoriji jedne lokalne samouprave.

Da bi se ovo realizovalo, potrebno je da lokalna samouprava donese odluku o budžetskim sredstvima namenjenim projektnim aktivnostima lokalnih sredina sa svoje teritorije, kao i jasna pravila po kojima će se ta sredstva opredeljivati, da se gradska uprava u mnogome okrene mesnim zajednicama i uspostavi drastično bolju i efikasniju komunikaciju sa njima, a da same mesne zajednice uzmu mnogo aktivnije učešće u kreiranju i realizovanju projekata na dobrobit i korist onih koji u toj lokalnoj sredini žive. Samo na taj način svi ćemo živeti bolje.