Činjenica da je cena svinjetine niža od  pakle najjeftinijih cigara privukla je pažnju nekoliko medija, proizvođači to i sami znaju, javnost nije mnogo obratila pažnju na tu činjenicu, a država... Država se po ovom pitanju, za sada, ne oglašava. Od Srbije koja je još od davnina poznata po svinjarstvu na dobrom smo putu da ovu granu proizvodnje potpuno izgubimo.

Pozivajući se na elemente ponude i potražnje, slobodnog tržišta i tržišne privrede, svako može da kaže da to nije stvar oko koje treba da se uzbuđuje ni javnost ni država, ali dali je tako?

U Evropskoj uniji se, recimo, subvencioniše poljoprivredna proizvodnja i na nivou nacinalnih država ali i na nivou EU kroz „Zajedničku poljoprivrednu politiku“, koja predstavlja zajednička pravila za programe direktne podrške za poljoprivrednike.

Verovatno bi neki ekonomista mogao mnogo argumentovanije da predstavi situaciju u kojoj je uvoz i subvencionisanje prljavih tehnologija dve fabrike guma u Vojvodinu mnogo bolja stvar od toga da se poradi na unapređenju svinjarstva. Meni kao laiku ne izgleda normalno da se u najplodnije krajeve naše zemlje dovode fabrike koje, skoro sigurno, imaju negativan uticaj na poljoprivredno zemljište koje ih okružuje. Ali šta ja znam, nisam ekonomista, ni biolog a ni poljoprivrednik.

Asocijacija stočara Srema uputila je zahtev Ministarstvu trgovine da se subvencija po tovnoj svinji sa 1.000 dinara poveća na 3.000 dinara i uvedu kvote za uvoz smrznutog mesa, ali  nisu dobili odgovor. Videćemo da li je rukovodstvo države raspoloženo da subvencioniše isključivo strane investitore kroz davanja: po zaposlenom radniku, besplatnih parcela, opraštanje strancima dugovanja EPSu ili i proizvođač svinja u Srbiji može da dobije pomoć kada mu je najneophodnija. A deluje da je tako blizu izlazak iz „svinjske“ krize.

Najavljeno je odobrenje izvoza u Evropsku uniju, koje je do sada bilo zabranjeno zbog vakcinisanja naših svinja u od svinjske kuge. Vakcinacija je ukinuta, pa se samim tim otvara i put u Evropu.

Međutim, iako je najavljeno da će uskoro svinje iz Srbije moći da se izvoze u Evropsku uniju, zbog navedenog stanja u svinjarstvu, pitanje je da li ćemo imati šta da izvozimo.

Verovatno bi stočari i ekonomisti mogli da potvrde da svinjarstvo već dugo unazad  nije ni bilo naročito profitabilna grana, ali da li to znači da  u uslovima koji postoje na našem tržištu treba potpuno da ga uništimo ili mogu da se dogovore neke pametnije glave i postave stvari tako da ova grana stočarstva opstane? Da ne uvozimo „praistorijsko zamrznuto meso“ raznih belosvetskih proizvođača sa udaljenih destinacija zemaljske kugle nego da možemo da se poslužimo našom domaćom svinjetinom. Da ne subvencionišemo Kineze i Koreance kao strane investitore, nego naše poljoprivrednike?

Posao sposobne, dobro organizovane države je da uvidi  i podrži načine da njenim građanima bude bolje, bili oni proizvođači ili potrošači.

Ukoliko naša državna vlast nema kadrove, koji mogu da se uhvate u koštac sa ovom ozbiljnom temom i pronađu dobra rešenja, u svom rukovodećem kadru, onda neka potraži ljude koji mogu da osmisle rešenja među stručnjacima koji nisu politički orjentisani.

Ljudima nije naročito bitno da „spasilac“ bude iz vladajuće partije, bitno im je da budu spašeni, a ko će sebi pripisati zasluge to im je najmanje bitno.

I da se vratim na početak teksta da još jednom potsetim na suludu činjenicu da je cena žive vage svinja manja od pakle cigareta i zbog svega parafraziram čuvenu reklamu: „Pušenje ili svinje odlučite sami“

Nevena Subotić