LSV | Blog | Administrator

Nenad Čanak | Sreda, 01. 02. 2012. | Komentara: 3

Trag na koži

Kada sam video fotografiju leđa nekog, očigledno mladog, čoveka kome je ruka majstora tetovaže utisnula u kožu likove Adolfa Hitlera i Rudolfa Hessa, ostao sam zatečen. Zašto bi, i u ime čega, bilo ko danas oslikao po svom telu likove ljudi koji su u istoriji ostali zabeleženi kao neuporedivi zločinci čiji se krvavi trag oseća do današnjih dana?

U čemu leži tajna magnetizma nemačkih nacističkih vođa od pre sedamdesetak godina za kojima su ostale desetine miliona grobova i najmračnije stranice istorije čovečanstva? U vreme nacističke Nemačke živeli su i neki drugi ljudi koji su čovečanstvo zadužili i drugim inovacijama osim svešću da se za samo par godina milioni ljudskih bića mogu hladnokrvno potrovati otrovom za glodare i spaliti u namenskim krematorijumima i ni jednoga od njih nema u ponudi salona za tetoviranje u Novom Sadu, nema ni Tesle ni Ajnštajna ni Čaplina ni Pikasa. Ima lobanje. Zašto je zlo tako fotogenično? Odgovor je, na žalost, banalan. Zlo čini vidljivim nevidljive ljude. Početkom devedesetih, na ulicama su svakodnevno mogli da se vide mladi ljudi koji su na svaku kapu koju su stavljali na glavu, kačili i kokardu. Ozloglašeni višedecenijskom produkcijom „partizanskih" filmova, Četnici su postali antiheroji u socijalističkom društvu, a imidž „koljača" i vojnika sa kojima „nema šale" (naročito zgodno prikazan u kultnom filmu Bitka na Neretvi), vešto je korišćen od strane Šešelja i Draškovića da se privuku sledbenici prvenstveno željni da osete moć grupe, dok je Velika Srbija bila više politički izgovor nego neki koherentan i strateški politički cilj. Jer, lakše je razumeti monarhiju (... Tata i mama, pa isto to, samo u državi ...), nego parlamentarnu demokratiju sa proporcionalnim izbornim sistemom po Dontu. Lakše je razumeti Veliku Srbiju (... Jedan narod, Srbi, glavni grad, Beograd, gde su Srbi, tu je Srbija, granice su tamo gde su srpska groblja ...), nego se zamajavati sa „složenom državom", „dvodomim Paramentom", „srednjim nivoom vlasti", „prekograničnom saradnjom", i slično. U pitanju je, dakle, masa, njena moć i njena uniforma (u ovom slučaju kokarda, vojna oznaka Kraljeve vojske u Otadžbini), a ne neki preterano razvijeni politički program. Nacisti su u Nemačkoj to tridesetih godina prošlog veka dobro razumeli. Ne samo da su nosili prave partijske uniforme, nego su te uniforme kreirane sa mnogo pažnje (recimo, SS crne uniforme kreirala je kuća Hugo Boss i do kraja rata ih držala kao jednu od referenci u svojim katalozima). Zar se zaista može misliti da su svih preko 700.000 nacista prisutnih na Reichsparteitag skupu u Nirnbergu 1934. godine bili stručnjaci za rasne teorije i nemačku istoriju, ili su voleli da se druže, marširaju, piju pivo i ponekad pretuku nekog Jevreja, ili socijaldemokratu, ili komunistu ili već nekoga, i opljačkaju ga? I svi ih se boje, i ne može im niko ništa jer „sve to rade zbog Nemačke". A i uvežbaniji su za ulične tuče od „niže rase". Šta zna o nacizmu donor kože za H2 portret? Zna li da je Hitler naredio da se Hess (posle leta u Škotsku 10.05.1941.) ubije na licu mesta ako se ikada vrati u Nemačku? Zna li da su Hitlerovi lekari po logorima smrti takvima kao on, mladić iz Srbije, derali koži sa tetovažama i štavili je za ukrase po zidovima svojih ordinacija? Zna li da, da je Hitler dobio rat, ni njega ni ove zemlje ne bi bilo jer su sloveni, kao niža rasa, bili predviđeni za istrebljenje u nekom narednom koraku? Naravno da ne zna, niti ga interesuje. Jedino što mu je važno je vidljivost, vidljivost koju bez te skaradne tetovaže ne bi imao. Zlo je, samo po sebi, vulgarno i nametljivo, dobro to nije. Pored dobra, čovek može da „gleda svoja posla", može da ne ode na Pikasovu izložbu, može da ne pogleda Čaplinov film, može da ne čita Stefana Cvajga. Može da se bavi nečim drugim. Zlo se ne može ignorisati. Zlo je na ulicama, preti, ponižava, zastrašuje, napada, otima, pljačka, sakati, ubija, a sve, u ime „Patriotizma", „Odbrane Ugrožene Nacije", „Vere Otaca", „Zaštite Napaćene Braće" i slično i uvek isto. Pored zla, Čovek ne može da se bavi ničim drugim osim borbom protiv zla. Za kraj, pitanje: Ko je u evrima platio da se napadne u Novom Sadu kolona gostiju iz Hrvatske pre nekoliko dana? Domaća stranka ili strana država? Ili oni što posluju bez fiskalnih kasa?

Pošalji komentar

Nevena Subotić | Četvrtak, 11. 02. 2021. | Komentara: 0

Pušenje ili svinje odlučite sami Činjenica da je cena svinjetine niža od pakle najjeftinijih cigara privukla je pažnju nekoliko medija, proizvođači to i sami znaju, javnost nije mnogo obratila pažnju na tu činjenicu, a država... Država se po ovom pitanju, za sada, ne oglašava. Od Srbije koja je još od davnina poznata po svinjarstvu na dobrom smo putu da ovu granu proizvodnje potpuno izgubimo.

Pošalji komentar

mr Maja Sedlarević | Subota, 29. 02. 2020. | Komentara: 0

Građani da se pitaju i odlučuju!

Živimo u vremenima pomerenih/promenjenih vrednosti, u kojima pravila ponašanja, značaj institucija i kolektivna solidarnost gube na značaju ili ih gotovo i nema. Stoga, važno je znati i zapamtiti kako bi šta trebalo (i moralo) da funkcioniše da bi ovo društvo funkcionisalo i bilo u korist građanki i građana.

Pošalji komentar

Nevena Subotić | Sreda, 26. 02. 2020. | Komentara: 0

Harvey Weinstein otpremljen u zatvor, neka se spremi Jutka Ozbiljniji pristup ovom slučaju od strane sudova, političara, medija, javnosti, sa druge strane pokazao bi da će svaka žena koja se odupre nasilju, prijavi nasilnika, ili trpi ovakvu vrstu nasilja imati maksimalnu podršku i zaštitu zakonom propisanih organa i ustanova, kao i podršku okoline i javnosti.

Pošalji komentar

	Blog		Nenad Čanak
	Bojan Kostreš		mr Maja Sedlarević
	Đorđe Stojšić		Branislav Bogaroški
	Olena Papuga		Aleksandar Marton
	dr Milivoj Bešlin		Ana Pataki
	Stevan Mrnuštik		Vanja Marčić Sulomar
	Dušan Jakovljev		Velimir Kovacevic
	Jovan Aksentijevic		Aleksandar Rudić
	Nevena Subotić		Dejana Đurđević

Trag na koži

facebook

Vesti

O nama

Multimedija

Promo

Blog

Uključi se!

Kontakt

Mediji

E-Mreža