Piše: Aleksandar Marton
Poznata je činjenica da je rudna renta koju Naftna industrija Srbije (NIS) plaća opštinama u Vojvodini izuzetno niska.
Zakonom je regulisano da je naknada za korišćenje rudnog bogatstva u Srbiji 7%, ali su te odredbe Zakona anulirane međudržavnim sporazumom sa Rusijom, koji je pratio privatizaciju Naftne idustrije Srbije, pa je tako iznos snižen na jedva 3%.
Krajem 2016. godine usvajani su budžeti lokalnih samoprava i jasno je da su prihodi opština izuzezno niski, pa je tako u pitanje dovedeno njihovo normalno funkcionisanje. Mnoge opštine već pripremaju rebalanse, jer im je funkcionisanje veoma otežano.
Građani Vojvodine koji žive u Kikindi, Mokrinu, Novom Kneževcu, Kanjiži, Zrenjaninu, Sečnju, Velikoj Gredi, Srbobranu, Turiji, Jermenovcima ili Boki svakodnevno osećaju posledice eksploatacije nafte i gasa. Zagađuje se životna sredina, oštećuju saobraćajnice, ruiniraju atarski putevi…
Skromna sredstva koja NIS uplaćuje kao naknadu nisu dovoljna za sanaciju i opštine se, čak, i zadužuju u cilju rešavanja ovih problema.
Na pitanje iznosa rudne rente nadovezuje se i problem duga NIS prema državi na ime ekološke takse za proizvodnju maziva. Naime, NIS ovaj namet koji iznosi 12 dinara po kilogramu proizvedenog maziva, ne plaća od njegovog uvođenja, odnosno već sedmu godinu.
Procenjuje se da je Srbija uskraćena za 9 miliona evra. U danima besparice ogroman novac.
Naravno, ruski partner se poziva na odredbe Energetskog sporazuma, kao i u slučaju naftne rente.
Republika Srbija mora pristupiti razgovorima sa predstavnicima Ruske Federacije u cilju poštovanja zakonskih propisa naše države.
Sam energetski sporazum sa Rusijom je iz mnogo uglova podložan kritici i potrebno ga je menjati u korist Srbije. Dok se u Rusiji, zavisno od oblasti, za naftnu rentu odvaja od 18% do 22%, u Sloveniji 18%, Mađarskoj 12%, Poljskoj 19%, dotle je država Srbija, potpisivanjem lošeg međudržavnog sporazuma sa Rusijom, sebe dovela u ponižavajuće loš položaj. Zbog ovakvog stanje veoma trpe lokalne samouprave i građani.
Srbija i Vojvodina propadaju, gradovi postaju sela, a zaseoci salaši. Ili ćemo početi da se borimo za svoje interese ili ključ u bravu.
Taj ključ u bravu nije samo prazna pretnja, nego i sveprisutna činjenica koja sa jasno može uočiti u mestima Vojvodine u kojima NIS ima postrojenja i obavlja svoje delatnosti.
Vojvodina je propala, nije ni blizu stare slave i siromaštvo Mokrina, Boke ili Velike Grede postojalo bi i sa višom rudnom rentom, ali bi bilo manje. Nešto para bi, ipak, bilo i za puteve, sanaciju naftnih izlivanja ili obnovu devastiranih objekata…
Ovako, milion po milion manje, nafte i gasa sve manje, pa kad Vojvodina izgubi svoje crno zlato, e onda defintivno slede - ključ i brava.
Potpredsednik Izvršnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine
