Svakodnevnica nas uči da ekonomskom ponižavanju Vojvodine nema kraja. Bojim se da će se propadanje naše Pokrajine nastaviti, a da će posledice po naše građane biti veoma loše.
Godine ekonomskog rasta u periodu snažne autonomije uzdigle su Vojvodinu u rang Republike Slovenije. Ne, to nije samo omiljena rečenica nas autonomista ili lepše je reći autonomaša, nego je to puka istina. Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Pančevo i Sombor, ali i Vršac, Vrbas i Bačka Palanka bili su tik uz slovenačke gradove Ljubljanu, Maribor i Kopar. Podaci o broju zaposlenih 1981. godine u Autonomnoj pokrajini Vojvodoni govorili su jasno o snazi pokrajinske privrede. Čak 28% iznad državnog proseka.
Još je veća prednost Vojvodine bila u oblasti broja zaposlenih radnika u proizvodnom sektoru, dakle u onom danas gotovo nepostojećem realnom sektoru. Čak 29 procenata! Prosečna zarada Kikinđana te 1981. godine bila je 71% iznad državnog proseka, Zrenjaninaca 68%, Subotičana 57%, ali i radnika iz Ade 60% ili Apatina 61%.
Bile su odlične godine za Vojvodinu. Godine u kojima su građeni putevi, mostovi, škole, fabrike...
Zašto sam pomenuo ove podatke? Često umem i da budem dosadan sa brojevima, ali mislim da samo brojevi i procenti mogu jasno pokazati koliko je Vojvodina bila ekonomski jaka. Nažalost, nekada.
To nekada sada deluje kao nestvarno, a u stvarnost nas bacaju i poslednji podaci republičkog Zavoda za statistiku o prosečnim platama radnika u Srbiji. Naravno, pokrajinski Zavod je ukinut pre više od dvadeset godina. Nikako slučajno.
Ti podaci su poražavajući za Vojvodinu.
Prosečna zarada radnika u Srbiji iznosi 44.124 dinara. A u Vojvodini 42.000 dinara ili svega 95% od državnog proseka. Uporedimo sada ovaj procenat sa onih 160% ili 170% iznad proseka. Jeziv podatak!
Još su lošiji podaci po mestima u Vojvodini. Čak i Novi Sad ne stoji dobro. Samo je 12% iznad državnog proseka.
A moj Zrenjanin? Tri hiljade dinara ispod proseka. Nije Zrenjanin bio industrijski centar. Ne, bio je gigant sa desetinama uspešnih preduzeća i 50.000 radnika.
Danas, daleko od toga.
Subotica je još niže - 5.000 dinara ispod proseka. Sombor čak 7.000 slabiji. Mala mesta su na samom dnu.
Alibunar beleži svega 60% od republičkog proseka, a samo nešto su bolji Bački Petrovac i Plandište. Odmah sam pogledao podatke za ta tri mesta iz 1981.godine. Sve tri su bile daleko iznad proseka SFRJ i Republike Srbije. Od 24% pa do 31%.
Ovi podaci su toliko sumorni da ne treba ništa ni zaključivati. Bolje je samo čuditi se. Kako smo od uspešnosti stigli do totalnog kraha.
I nemojmo više govoriti o bogatoj Pokrajini. Sve je samo stari sjaj.
Ipak, verujem da može bolje. I mora. Stvari je potrebno bolje posložiti. To će biti teško, ali je moguće. Zato sam i pisao ove redove, jer smatram da podsećanje na neka bolja vremena može izazvati novu snagu koja Vojvodinu može povesti u boljem pravcu.
Jako verujem u to!
Autor je pokrajinski poslanik LSV
