Zakon o zdravstvenom osiguranju je usvojen još 2005. godine – od tada je nekoliko puta menjan i dopunjen. Neki od predloga za njegove izmene su stajali na marginama Ministarstva zdravlja preko pet godina. U predlogu koji je 8. januara 2019. godine upućen u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije, za njegovu realizaciju su u najvećoj meri zaduženi Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdrastveno osiguranje.
Predlog Zakona je posle duže vremena zaista rezultat saradnje vladinog i nevladinog sektora koji je učestvovao u kreiranju predloga izmena, kao i raspravi o Nacrtu zakona.
Bez ulaženja u pitanja zakonodavstva, niti lekarsku praksu, sa socijalnog aspekta krajnjih korisnika Zakona, neke od novina su zaista po prvi put uvedene i ostavljaju prostor za dileme: da li će sankcije, u slučaju neopravdanog izostanka sa pregleda nekog od nacionalnih programa skrininga, zaista naterati građane i građanke Srbije da se odazovu?
Šta je skrining test?
Cilj ove vrste
testova je rano otkrivanje bolesti, sa namerom da bude visoko senzitivan, specifičan i lako primenljiv. Od 2012. godine se u Srbiji sprovode testovi raka grlića materice, raka debelog creva i raka dojke.
Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji. Broj obolelih svake godine je oko 4600, od čega premine skoro trećina. Svakog dana se 13 žena suoči sa ovom dijagnozom u Srbiji, svaka četvrta ne dočeka izlečenje i premine. Iz Srbije svake godine nestane 32 autobusa sa ženama, koje su izgubile bitku sa ovom opakom bolešću.
Kada se pogledaju poslednji rezultati skrininga raka dojke iz 2016. godine, u starosnoj grupi između 50 i 69 godina koje su pozvane da učestvuju, bilo je svega
38% žena. Mamografski pregled uradi svega 8,48% od ukupnog broja žena u ciljnoj grupi. Zbog toga je važno da se ciljna grupa smanji na nižu starosnu granicu čak do 45. godine.
Poseban problem predstavlja to što se na preglede prilikom skrininga zovu samo korisnice zdravstvenog osiguranja. Iz medija se i dalje može zaključiti da u Srbiji postoje tri pokretna mamografa, da je u planu osposobljavanje četvrtog.
Ono što je važno, jeste podatak da postoje testovi koji u ranim fazama mogu otkriti mutaciju gena koji uzrokuju rak. U slučaju ranog otkrivanja, izlečivost je i do 95% što je velika stvar kad i ako se nađete u ovoj situaciji.
Podaci
Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2015. godine ukazuju da je rak grlića materice četvrti uzrok oboljevanja od svih malignih tumora kod žena u svetu. U Srbiji svakog dana umre najmanje jedna žena, a četiri nove žene obole od raka grlića materice. Srbija je, nažalost, peta po redu zemlja u Evropi, po broju novoobolelih od raka grlića materice, gde se na godišnjem nivou u proseku registruje oko 1100 žena, a oko 420 izgube borbu protiv ove bolesti.
Prethodno je u okviru trogodišnjeg ciklusa organizovanog sprovođenja skrininga raka grlića materice, koji se završio 2015. godine, na pregled pozvano 51% ciljane populacije (žena životne dobi od 25 do 64 godine), a PAP test je urađen kod 32%.
U drugom ciklusu koji je sprovođen u 17 domova zdravlja na teritoriji 18 naseljenih mesta, pozivu na preglede u okviru skrininga se odazvalo 60% pozvanih žena.
Značaj skrininga
Organizovani skrining je od izuzetnog značaja, budući da je osnovni cilj ispitati zdravlje građana i građanki na maligne bolesti u presimptomatskoj fazi, odnosno kao meru prevencije. Na primer, roditeljima je poznato da izmedju 5. i 8. dana bebi rade neonatalni skrining ili „
Gatrijev test“ na dve genetske bolesti. Retko ko dovodi u pitanje da li to treba ili ne treba, samo iz opravdanih razloga se taj test ne radi tad, ali svakako bude obavljen u najranijem uzrastu. Još jedno od pravila je da, ukoliko odgovora nema u prve tri nedelje od tada, rezultati su u redu, a za dalja testiranja, u slučaju loših rezultata, roditelji budu kontaktirani.
Do sada nije bilo efikasnih sistemskih rešenja da bi se obavili preventivni pregledi za žene, kojima bi se omogućila provera zdravlja na dostojanstven način i u prihvatljivim vremenskim rokovima.
Od ustanova zdravstvene zaštite zavisi u kom će vremenskom roku organizovati preventivne preglede, na kojima se očekuje odziv pacijenata. S obzirom na manjak zdravstvenih radnika u ustanovama primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, mali odziv na preventivne preglede nacionalnih programa skrininga može pasti u drugi plan, kada je težina problema funkcionisanja zdravstva u pitanju.
U slučajevima ranog otkrivanja, sve pomenute bolesti su izlečive. Važna je i činjenica da, ukoliko postoje uslovi za prevenciju obolevanja, građani i građanke ih trebaju prihvatiti. Zdravlje mora biti na prvom mestu i to ne može biti predmet diskusije.
