Ovih dana je vreme upisa novih generacija dece u vrtiće. Najveći problem imaju veliki gradovi, gde se na jedno mesto prijavljuje i po šestoro dece. Od priloga za upis treba priložiti uobičajenu dokumentaciju, prilikom upisa se traži i potvrda o redovnoj vakcinaciji. U odnosu na dvostruko roditeljsko iskustvo koje smo prošli pre nekoliko godina - procedura je olakšana elektronskim upisom, gde predškolske ustanove po službenoj dužnosti nabavljaju potrebnu dokumentaciju. 

Dok sela i manja mesta izumiru, vrtići i škole se spajaju, a potom i gase, dotle gradovi kao što su Novi Sad i Beograd imaju svega 30% raspoloživih mesta u odnosu na broj podnetih prijava. Još prošle godine, u Novom Sadu je prijavljeno trostruko više dece od broja oglašenih praznih mesta u predškolskim ustanovama. I to je delimično rešeno subvencijama privatnim vrtićima, koje plaća lokalna samouprava. Ukoliko dete ne bude upisano u državni vrtić, roditelji sa odbijenicom upisuju dete u privatnu predškolsku ustanovu koje ima potpisan ugovor sa lokalnom samoupravom, te plaćaju manji iznos, dok razliku nadoknađuje grad. Beograd tako upisuje 7900 dece u različitim starosnim grupama (jaslena grupa, vrtić, produženi boravak za predškolsku decu), trenutno je upisano oko 60000 dece, a uz pomoć subvencija koje izdvaja Grad Beograd, u privatnim predškolskim ustanovama je upisano još 17000 dece, dok je do kraja upisa moguće proširenje lista (čitaj veće grupe) za oko 20%. 

Ipak, uslovi nisu sjajni. Roditelji moraju biti zaposleni, da bi dete bilo upisano, a najčešće ne mogu tražiti posao (češće majke), jer nema ko da čuva dete. Pri tom, nakon što je kabinet ministarke bez portfelja na ime sufinansiranja mera populacione politike u Vojvodinu za 2018. godinu usmerio svega 100 miliona, što je svega 20% od ukupnog novca namenjenog ovim merama. Liga socijaldemokrata Vojvodine već je ukazivala da je količina finansijske pomoći nedovoljna – otvoreno je ukupno 1000 mesta u vrtićima na teritoriji cele AP Vojvodine. Problem nedovoljno mesta u predškolskim ustanovama nije nov, o njemu su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine govorili i na sednicama Skupštine AP Vojvodine. 

Mere pronatalitetne politike se mere brojem mesta u vrtićima za decu, jer će na taj način biti moguće zaposliti njihove majke, a budžet se na taj način puni porezom na prihode zaposlenih i doprinosima za zdravstveno i penziono osiguranje, što daje pravo da se govori o „usklađivanju rada i roditeljstva“. Stimulisati natalitet znači obezbediti sigurna radna mesta, stabilna lična primanja i mogućnost čuvanja dece u adekvatnim predškolskim ustanovama, kako majka ne bi morala da bira između podizanja dece i profesionalnog usavršavanja. 

Za sada se još uvek ne vidi odlučnost države da radi u interesu građana, u smislu podizanja nataliteta merama pronatalitetne politike. 

Autorka je članica Političkog saveta 

Lige socijaldemokrata Vojvodine